Dugi o utakmici sa Litvanijom: A sada uspravno!

Boli poraz, i treba da boli, jer to je emocija koja je ljudska i treba je do maksimuma gajiti. Tražićemo opravdanja i greške, pre svega kod drugih. A bilo je i naših. Protivnik je jednostavno bio bolji, ali u uslovima u kojima su oba tima igrala. Ako smo veliki, a mislim da jesmo, sad tek sad treba dići glavu, dobro razmisliti i nastaviti dalje. To je sport i ne mogu svi da budu prvi. Ovo nije pravdanje već je tuga, ne razočaranje nego čista tuga. Oni su svi moji do kraja i kad gube, a ne volim kad gube. Oni znaju kako im je, i tu nema utehe. Svako od njih zna tačno gde je pogrešio, ili šta nije dobro uradio. I nema tog priznanja ili novca koji može da poništi bol

[čitaj još...]

Kako mi je propala priča

Još negde od polovine takmičenja u Berlinu, kada je postalo izvesno da mi i Španci idemo dalje, vrzmala mi se po glavi ideja o jednoj ekskluzivnoj priči. Naime, kada je Serđo Skariolo ponovo postavljen za selektora Španije, poslao sam mu čestitku sa željom da se u finalu u Lilu sastanu Španija i Srbija. Datum je bio 9.maj. Odmah je odgovorio pitanjem: “Gde da potpišem?” Sačuvao sam tu prepisku u telefonu, taj važniji deo objavljujem ovde. Nadam se da se Serđo neće ljutiti. On je svoj deo “dogovora” ispunio, Španija je u finalu. Druga strana, ja – odnosno Srbija – nije svoj deo. Nismo bili daleko, samo korak, ali ispostavilo se da je bio mnogo

[čitaj još...]

„Dobar“ poraz, Nikos i „noćna mora“

Izgubili smo od Litvanije! Baš kao što sam se, negde u dubini duše, pribojavao. Mada, da budem iskren, do poslednjeg napada sam se beskrajno nadao da će se desiti „ono“, kad neko od naših isporuči delić magije i ipak to 40-minutno mučenje pretvori u još slađu pobedu. Kada je Teo ubacio onu nemoguću trojku, pomislio sam „to je to“! Kad je Bogdanović krenuo u poslednji napad prevrteo sam film Saletovih „trojki“ iz prošlosti. Kad već nije moglo drugačije i na vreme, učinilo mi se da je sudbina namestila idealan scenario. Ali, Sale je bio pored klupe, a Bogdan je bio mali kada se „ono“ događalo, pa je otišao pod koš Litvanaca.

Da neko ne pomisli da nešto

[čitaj još...]

Krila gore, orlovi

Izgubismo. Nije moralo, ali se desilo. Znam, sad će dežurni kritičari krenuti u “stručne analize” koje će se svesti na pljuvanje igrača i selektora koje smo do juče veličali. Nisam od tih. Tužan sam kao i svi iskreni ljubitelji košarke, ali nisam ljut. Mi smo u polufinalu EPO, još uvek se borimo za bronzu, ali to će mnogima biti malo. Kao da smo u svemu drugom medju prva četiri u Evroipi. Na primer po obrazovanju, zdravstvu, privrednom rastu, standardu…

Momcima i Saletu je najteže. Bili su blizu cilja, finale i Rio, a u stvari daleko. Ceo meč sa Litvanijom “kaskali” su za rivalom koji nije bolji, ali je igrao bolje. Razlika u diferenciji. Igra

[čitaj još...]

Italija: Cilj ispunjen, gorčina ostala

Slušajući italijanske kolege i bivše asove, poput Karltona Majersa, Andreje Meneginija, Uga Skonokinija, selektora Simonea Pjaniđanija, predsednika nacinalnog saveza Đanija Petručija, kao i vodeće igrače Danila Galinarija, Maga Barnjanija, Marka Belinelija stiče se utisak da su azuri bili mnogo više uvereni da će osvojiti medalju, štaviše da će ponoviti “francuske” podvige iz 1983. i 1999. kada su jedina dva puta osvojili košarkaški Monblan, nego što su to hteil da pokažu u javnosti.

Imajući u vidu sklonost povredama najboljih italijanskih košarkaša koji igraju u NBA (Galinari, Barnjani, Belineli), kao i vrlo tanku klupu bez mnogo kvalitetnih igrača na

[čitaj još...]

Boško Đokić: Korak do sna

Javio sam se tekstom za ”KOŠ magazin” pred sam početak prvenstva Evrope, a mislio sam da to ne činim tokom takmičenja, da ne ”malerišem”. Međutim, pred današnje polufinale protiv Litvanije osećam potrebu da se kratko oglasim, skoro zabeleškom. Naime, mislim da je duel starih poznanika, Srbije i Litvanije, najvažnija košarkaška utakmica za ovaj naš areal od Indijanapolisa 2002. godine, da ne govorim od 2007, od kada reprezentacija igra pod srpskom zastavom. Elem, pre više od decenije počelo je krunjenje našeg basketa, iz mnogo (ne)opravdanih razloga, da ne širim temu. Smenjivali su se igrači i selektori kao na pokretnoj industrijskoj traci (Vujošević

[čitaj još...]

Još samo da pobedimo Litvaniju (i furiju u finalu)

Posle još jedne lekcije iz patriotizma sa tribina (bilo je, činilo se na momente, više zastavica nego gledalaca) Francuska (ni)je u finalu. Posle Slovenije 2013. i  Madrida 2014,  u Lilu 2015. došlo je do revanša, posebno za onaj četvrtfinalni poraz prošlog leta u Madridu.

Francuzi su u meč ušli kao favoriti i dugo opravdavali ulogu  iako nisu briljirali. Špancima su opet nedostajali poeni bekova, ali je Pau Gasol prevazišao sebe i sa 40 poena postao 4. igrač u istoriji evropskih šampionata sa više od 1000 koševa (prva trojica su Parker, Novicki i Galis). Još važnije je što je Španiju uveo u finale. Španci su u 36.minutu došli na -3 (58-61) a posle “zakucavanja&#8221

[čitaj još...]

Utakmica 250, pobeda 180

Sinoć, valjda u malom uzbuđenju zbog pobede i ulaska u polufinale, zaboravih da napomenem da je naša reprezentacija protiv Čeha igrala 250. utakmicu na evropskim prvenstvima, i ostvarila 180. pobedu. Detalj ne menja ništa bitno, ali jubilej je jubilej. Doduše, od ovih 250 mečeva tek je 41 igran pod imenom Srbije. Ostale otpadaju na Jugoslaviju (198) i Srbiju i Crnu Goru (11).

Prvi meč igran je 27.aprila 1947. u Pragu protiv SSSR i izgubljen sa 11-50. Međutim, pet narednih jubilarnih utakmica je dobijeno:

  1. protiv Madjarske (72-66), 4. maja 1961. u Beogradu;
  2. protiv Čehoslovačke (96-71) 4. oktobra 1973. u Barseloni;
  3. protiv Francuske (88-83) 5. juna 1987.u Atini;
  4. protiv Švedske (78-68) 6. septembra 2003. u Sodertaljeu;
  5. protiv Češke (89-75) 16. septembra 2015. u Lilu.

Ukupno, 180 pobeda (72%) i 70 poraza. Sa 616 poena u dosadašnjih 7 utakmica ovog Eurobasketa, ukupan broj datih poena na evropskim šampionatima popeo se na 20.110, što daje

[čitaj još...]

Ostende, septembar 1977. – Lil, septembar 2015.

Mi u polufinalu EP, a ja o nečemu što je bilo pre 38 godina. Ipak, ima veze, bar simbolične. Meni je Evroposko prvenstvo u Belgiji (Ostende, pa Lijež) te 1977. bilo drugo uživo, a prvi put sam tada bio “specijalni izveštač”. Lil je od Ostendea udaljen 90 km, klima je vrlo slična, kiša smenjuje vetar i obrnuto, jedino što Lil nije na moru. Pre 38 godina profesor Aca Nikolić odveo je u Belgiju moćan tim (Moka, Kića, Praja, Jelovac, Ćosić-prva petorka), koji je imao zadatak da brani dva uzastopna zlata osvojena u Barseloni 1973. i u Beogradu 1975. Put ka het-triku počeo je 15. septembra pobedom nad Španijom (79-76), a na današnji dan, 16. septembar, savladali

[čitaj još...]

Kad je Toni (Parker) sreo Dejana (Bodirogu)

Toni Parker je najbolji igrač Francuske, i vjerovatno jedan od najboljih igrača u Evropi svih vremena. Njegovi rezultati su impresivni, i mogu da budu ispred čak i onih koje su ostvarili naši ljubimci – bivši košarkaši s ovih prostora. Niko iz Evrope nije bio 4 puta prvak NBA, niko nije bio MVP finala NBA, niko istovremeno nije bio i prvak Evrope a da je bio i zvanično proglašavan za najboljeg košarkaša Evrope u posljednje dvije godine. Naravno, svi imaju svoja mišljenja i svoje ljubimce s jedne i s druge strane, o ukusima ne treba raspravljati, ali činjenice moraju da se poštuju. Tonija Parkera danas svi vole, svi ga poštuju, suigrači ga obožavaju, protivnici mu skidaju

[čitaj još...]