Poslednja Rankova reprezentacija

Imao sam čast da poznajem Ranka Žeravicu od mojih prvih dana u novinarstvu, od proleća 1969, od odlaska u ondašnji KSJ u Strahinjića bana 73, tamo gde je, sprat više, stanovao Ranko. Imao sam privilegiju da mnogo puta pričam sa njim, da prisustvujem mnogim utakmicama koje je vodio, titulama koje je osvajao, poput olimpijskog zlata u Moskvi, ali neću o mojim sećanjima na njega. Toliko toga je rečeno da bih se ponavljao. Uvek me impresionirala njegova energija. Pre dva meseca, kada sam ga posetio u bolnici, bio je pun planova i ideja za oživljavanje srpske košarke. Zadužio je Batu Đorđevića da, kao nekad, radi na uspostavljanju instruktorske službe po centrima širom

[čitaj još...]

Bora Drugi

U prošlom  veku naše turobne savremene istorije imadosmo dva Petra kralja – omiljenog čika Peru Prvog Karađorđevića, i nesrećnog Petra Drugog Karađorđevića, dakle jednog pravog i jednog  nedavno rehabilitovanog kralja koji to nikad nije ni bio.

Da ne ostane dužan pokoljenjima, jugoslovenski i uže posmatrano srpski sport je krajem prošlog i početkom ovog milenijuma iznedrio dvojicu Bora – legendarnog  košarkaškog Borislava Stankovića, i dolazećeg legendarnog odbojkaškog Aleksandra-Boru Boričića. Zbog prostora i iz pijeteta, u daljem tekstu ću ih zvati Bora Prvi i Bora Drugi.

O Bori Prvom mi iz razuđene košarkaške familije znamo, ili bar mislimo da

[čitaj još...]

Revolveraši iz Oregona

Blejzersi iz godine u godinu imaju interesantne ekipe, ali još od kraja osamdesetih i početka devedesetih ne uspevaju da sastave konkurentan tim za titulu. Nakon višegodišnjeg lutanja, rebildinga, možda i bez prave ideje, konačno su odlučili da rizikuju i na draftu 2012. sa šeste pozicije izabrali plejmejkera sa izrazitim napadačkim mentalitetom, iz druge divizije univerzitetske košarke (NCAA II) Demjana Lilarda. Ispostavilo se da se rizik, kao i često u životu, isplatio i da je Lilard upravo ono što im je nedostajalo u tadašnjem kosturu tima koji su činili Metjus- Batum- Oldridž.

Uspeo je menadžment oko njih da okupi sasvim dobru ekipu, ali izgleda da nije shvatio ono

[čitaj još...]

Sat otkucao novi vek košarke

Istorija košarke u potpunosti i iz korena se promenila na današnji dan pre 61 godine. Tog 30. oktobra 1954. odigrana je utakmica NBA lige između Ročester Rojalsa i Boston Seltiksa. Rezultat 98-95 za Ročester je najmanje važan, bitno je da je to prva utakmica u istoriji koja je odigrana po novim pravilima – uvedeno je ograničenje napada na 24 sekunde. Pre toga nije bilo ograničenja napada, timovi su po nekoliko minuta držali loptu a rezultati su bili niski i publika je sve ređe dolazila na utakmice. Bio je to veliki problem sa kojim se uhvatio u koštac Danijel Bjason, vlasnik tima Sirakjuz Nešenels (danas Filadelfija 76).

Kako se došlo baš to te 24 sekunde za

[čitaj još...]

Sećanja Ueva Sančeza na Žeravicu

Deo svoje bogate karijere Ranko Žeravica proveo je u Argentini. Početkom 80-tih godina bio ja savetnik argentinske reprezentacije a puno je radio i na formiranju argentinskih trenera. Jedan od njjih, Oskar Uevo Sančez, bio je veliki prijatelj i poštovalac Žeravice. Na svom sajtu objavio je tekst koji prenosimo u prevodu Vlade Stankovića.

Juče sam primio mail od mog prijatelja Vladimira Stankovića. U tekstu je stajalo: Uevo, umro je Ranko…

Razumljivo, mnogi mladi, čak ni njihovi očevi, ne znaju ko je bio Ranko. Kažem im da je Žeravica, zajedno sa Acom Nikolićem i Mirkom Novoselom, bio učitelj mnogim trenerima u Jugoslaviji i najbolji stručnjak za formifranje mladih

[čitaj još...]

Španci o Ranku: Profesor moderne košarke

Kako se i moglo očekivati, španska štampa od petka vidno je zabeležila odlazak košarkaške trenerske legende Ranka Žeravice. S obzirom na godine rada i življenja u Španiji, Žeravica je doživljavan kao neko svoj, neko veoma blizak, poštovan, drag i uvek cenjen. Žeravica je ostavio dubok trag (i) u španskoj košarci i još veći broj prijatelja i poštovalaca. Utakmica Evrolige Barselona-Panatinaikos počela je minutom ćutanja posle koga se razlegao dug aplauz dok je na semaforu stajala Rankova slika.

Redovi koji slede samo su deo iz opširnih nekrologa posvećenih velikom treneru.

MARKA: Pod naslovom “Adios velikom majstoru klupe” madridski sportski

[čitaj još...]

Običan, normalan čovek Ranko Žeravica

Piva je odavno otišao i ostao je samo Ranko kao čovek koji mi svojim radom i posvećenošću, pa i zaluđenošću košarkom, opravdava moj smisao života. Dok sam bio klinac on je bio ličnost koja mi je ulivala strahopoštovanje, a poslednjih godina sam otkrio da je Ranko prijatelj sa velikim P, da  je posvećen i ljudima i događajima, i da pamti ali  nikad zlopamti. Da je naš svet – košarku – uzdigao, ili  bolje reći zaveštao naslednicima kao dar, kao ljubav i kao nešto uzvišeno. A planirao je da se vidimo kod Mome i Makija na Petlovom brdu, i sa prijateljima u “Potkovici”, gde ne mogu da veruju da je otišao, jer su ga videli pre par meseci

[čitaj još...]

Sve o Himkiju: Bogati, dobri, stabilni

Zvezda stiže u Moskvu, za samo osam dana biće to treće vezano gostovanje pulena Dejana Radonjića. Poslije teškog poraza u Madridu i velike borbe protiv Metalca u Valjevu, crveno-bijeli nakon osam godina ponovo izlaze na megdan Himkiju. U sezoni 2006/07 ekipa Dragana Šakote je u osmini finala ULEB Kupa ubjedljivo nadigrala rivala iz Podmoskovlja u oba meča, da bi u narednoj rundi poklekla pred budućim osvajačem trofeja Realom. Iz prethodnog duela s predstavnikom Rusije na njegovom parketu u sjećanju je ostala rafalna paljba Milana Gurovića, a u protokolu – 17 poena viška za Beograđane.

U međuvremenu odnos snaga se bitno promijenio i sigurno je da bi pristalice čete s Malog

[čitaj još...]

O Ranku Žeravici – izdaleka

Zašto ovakav naslov? Odgovor je jednostavan. Ima mnogo onih koji su ga znali – izbliza i drugovali sa njim. Učili od njega. I on od njih. Nisam od tih.

Sreo sam ga samo jednom i razmenio nekoliko rečenica, na predstavljanju dokumentarnog serijala o istoriji jugoslovenske košarke „Bili smo prvaci sveta“ u sali bioskopa Fontana na Novom Beogradu. Iako je već bio pregurao osamdesetu, izgledao je kao da je tek otišao u penziju (mada on verovatno sebe nikada nije smatrao penzionerom, što i nije bio, jer takvi ljudi ne završavaju radni vek, samo životni). Još sam pod utiskom svežine njegovih ideja.

Pričao je, između ostalog, kako je spremao tim za Svetsko u Ljubljani 1970

[čitaj još...]

Boško Đokić: Nedostatak vizije

Sofoklis Skorcanitis, centar koji je projektovan kao jedan od nosećih stubova ”evropske Zvezde”, otišao je iz kluba, bez ikakve pompe, posle samo 64 dana, a ta (ne)očekivana vest naterala me je na razmišljanje, pa želim sa poštovaocima Koš magazina (kojih je, na moju radost, sve više) da podelim barem deo dokoličarskih dumarija.

Prvo, sad sam shvatio zašto je uprava CZ na Sofovom dočeku, krajem avgusta, izvela ”autobus-performans” na relaciji aerodrom-Kalemegdan. Ne, nije u pitanju nedostatak ukusa, kako sam isprva skapirao, nego – dostatak realnosti. Naime, u koji bi to blindirani auto stali otežali Sofo (sa povelikim bagažom, kako mu i priliči)

[čitaj još...]