Dejan Grbović: Ulica Branka Lazića, br. 10

Šalim se, naravno, ali zašto da malo ne okrenemo i na tu stranu. Mada bi euforični zvezdaši prihvatili odmah tu ideju, a oni ortodoksni bi kazali – ma kakva ulica, daj bulevar, aveniju ako treba!

Ali budimo skromni, kao što je junak ove priče, Zvezdin LeBranko, čovek okamenjnog pristupa svakoj utakmici. Da se ne bavi košarkom bio bi specijalac, komandos, najpouzdaniji član ličnog obezbeđenja najuticajnijih svetskih državnika. Pusti ga na nekog igrača protivničke ekipe i kukala mu majka, mislim na tog  “nesrećnika “, kojeg Laza treba da “pripazi”.

Internetom se vrtela fotagrafija Lazića, koji je u borbi za loptu, na jednoj utakmici Evrolige, (ne mogu da se setim

[čitaj još...]

Samo ti ostavi Lazića samog na šutu…

Sva je prilika da Ergin Ataman, antipatični trener Galatasaraja koji je posle utakmice ostavio novinare da skoro sat čekaju na njegovu izjavu, više neće dolaziti u Beograd. Bar ne ove sezone u kojoj je njegov tim izgubio sve šanse da se takmiči za neko od prvih osam mesta u Evroligi, a igrom protiv Crvene zvezde to nije ni zaslužio. Toliko o ekipi iz Istanbula koja je u Beogradu poražena 77-58. Mnogo im je i ovo.

Ali zato za Branka Lazića nikad nije dovoljno komplimenata. Ovaj momak iy Ljubovije koji je pre mesec dana napunio 28 godina, i koga je naš bloger Daba s pravom prozvao “Zvezdin ministar odbrane”, pokazao je da nije jednosmeran igrač. Zapravo, pokazao je on to

[čitaj još...]

Boško Đokić: I mali iznenadi

Košarkaški, februar je uvek stresan, pre svega zbog završnica nacionalnih kupova, pa i srpskog, što se i ovoga puta desilo na finalnom meču Crvena zvezda-Partizan 74:64. Pre svega čestitke crveno-belima na zasluženom trijumfu, uz samohvalu (ne mogu da se uzdržim) i podsećanje na rečenicu iz prošle kolumnice: ”nalazim da bi desetak razike (…) bilo realno za novi Zvezdin trijumf”. Elem, stresan mesec za finala iz više razloga: da je vreme i završnice ostalih takmičenja igrale bi se u februaru, a ne tokom maja, što je stvar logike. Februar i delom mart su meseci ”obaranja” forme, posle špica od polovine novembra do polovine januara, a pred udarni

[čitaj još...]

Marko Gudurić: Od Partizanovog kadeta do Zvezdine zvezde

Posle završnog turnira Kupa Radivoja Koraća u Nišu, na kome je Crvena zvezda deveti put osvojila trofej a Marko Gudurić bio MVP, odabrano društvo velikih košarkaških imena prošireno je njegovim.

Put do Zvezde i titula nije bio ni lak ni kratak, ali je poučan za svu decu koja kreću da se bave sportom i maštaju da jednog dana zaigraju u velikom klubu. Marko Gudurić je rođen 8. marta 1995. u Priboju, u sportskoj porodici. Otac je bio fudbaler pa je i Marko krenuo njegovim stopama, mada ga i nije baš toliko privlačila najvažnija sporedna stvar na svetu. Sa loptom se družio od prvog

[čitaj još...]

Dejan Grbović: Po(R)uke dede Muzafera

Limeni bokal u kadru, iz kojeg topla voda ide pravo na glavu Paje Vujisića, koji u filmu “Otac na službenom putu” igra dedu Muzafera. Ćerka Sena (Mira Karanović) kupa svoga oca, koji to nikako ne voli, preti da će otići u starački dom, i na kraju te scene izgovara antologijsku rečenicu: “ Drugi jebu, a ti se Muzafere kupaj! Eto, kako ti je to!”

Često se setim te scene, i te replike a posebno mi se ovih dana vrtela po mislima, kada sam čitao izveštaje Vlade Stankovića sa turnira Kupa kralja. Moj “šef” je, uz obilje košarkaških informacija, isticao veselu atmosferu tokom

[čitaj još...]

Ljulj je koštao 100.000 evra

Ima 29 godina i za sada je odoleo svim ponudama i iskušenjima da se oproba u NBA. Kaže da mu je lepo u Madridu, zadovoljan je svime što ga okružuje i, bar za sada, ne namerava da bilo šta menja. Reč je, pogađatge, o Serhiju Ljulju, fantastičnom pleju/beku Real Madrida koji je ionako već impresivnoj listi individualnih trofeja u nedelju uveče u Vitoriji dodao još jedan – po drugi put u karijeri bio je MVP kupa. Prethodnih dana spasavao je svoj tim eliminacije u susretima sa Andorom i Baskonijom, ali nije prvi put da je bio “San Serhio”… Duga je lista njegovih odlučujućih poena.

Priča o Ljulju počinje na njegovoj rodnoj Menorci, gde je na jednoj utakmici

[čitaj još...]

Goran Radonjić: Trijumf Zvezdana Mitrovića

U vremenu kada se u drugim zemljama igraju košarkaški kupovi, u Francuskoj najboljih osam timova igra veoma popularno takmičenje Leaders Cup. Na ovom takmičenju, koje je zaživelo 2003, prva četiri plasirana tima iz prvog dijela prvenstva igraju protiv ekipa plasiranih od 5. do 8. mjesta. Parovi prvog kola se određuju žrijebom. Učesnici ovogodišnjeg takmičenja su bili: Monaco, Chalon Sur Saone, Pau-Lacq-Orthez, Nanterre (prva četiri), a protivnici su im bili Lyon-Villeurbanne, Gravelines-Dunkerque, Strasbourg i Paris-Levallois.

Prvi dan je donio veoma dobre utakmice

[čitaj još...]

Iz Niša pevajući

Crvena zvezda ima razloga da slavi, Partizan nema za čim da žali ali može biti ponosan. Kup Radivoja Koraća po četvrti put za poslednjih pet godina završio je na Malom Kalemegdanu, sve prognoze su se obistinile i onaj ko se kladio na Zvezdu nije dobio skoro ništa jer je kvota bila mala. Bila je to “ziherica”, mada je u najvećem delu finalne utakmice izgledalo da neće baš tako da se završi.

Oba tima su bila desetkovana, pobednik bez Dangubića i Voltersa, poraženi bez Hečera, Marinkovića, Robinsona, Koprivice i Karahodžića. Jedini kojima nije ništa nedostajalo bili su navijači koji su u ionako neprovetrenu halu “Čair” uneli toliko pirotehnike da su

[čitaj još...]

Kup kralja: “Kare”  Real Madrida

I za kraj najbolje: veliko finale, sjajna utakmica  i pobeda Real Madrida nad Valensijom (99-97) čime je madridski tim ušao u istoriju takmičenja kao prvi kome je uspelo da četiri puta osvoji trofej. Taj “kare” stigao je posle mnogo muka protiv jedne sjajne, borbene i kvalitetne Valensije koja se nije predavala bukvalno do poslednje sekunde. Real jeste vodio ceo meč, ali je isto tako istina da se Valensija uvek vraćala i stalno pretila da meč prevede na svoju stranu. Sve je rešeno u finišu , u režiji jednog čoveka-Serhija Ljulja. Na 87-85 pogodio je trojku, pa dvojku, pa opet trojku ali ni 95-87 nije garantovalo titulu. Valensija se još jednom vratila a na 95-91 Bojan Dubljević

[čitaj još...]

Istorija na jednom mestu

Koliko samo medalja i trofeja ima na ovoj slici!? Nedavno, sredinom februara, u popularnom beogradskom restoranu “Poslednja šansa” sastali su se na tradicionalnom druženju naše košarkaške vedete. I odmah zakazali novi sastanak, a kao uspomena na ovaj susret ostala je fotografija koju ekskluzivno objavljujemo. Sleva na desno: Ljupče Žugić, Zoran Lazarević, Dragiša Vičinić, Ivan Sarjanović, Blaž Kotarac, Zeferino Grasi, Goran Rakočević, Miroljub Damnjanović Dugi, Zoran Latifić, Božidar Pešić, Nemanja Đurić i Momčilo Pazmanj.

Photo: Dugi