ACB: Moć trojki

 

Nikada neću prežaliti što je Dragan Kićanović 1984.završio karijeru. Prvo, uskratio nam je zadovoljstvo da ga još malo gledamo. Drugo, imao je samo 31 godinu. Treće, rekao bih i najvažnije, te godine kada je on rekao „dosta je bilo“ FIBA je, konačno, uvela trojke. Sa „lakom rukom“ kakvu je imao umesto uobičajenih 25-30 poena davao bi 35-45, možda i više. Kića je, kao i mnogi nekadašnji asovi yu-košarke poput Mišovića, Delibašića, Šolmana, Plećaša, Kapičića, Varajića, Vilfana i drugih velikih šutera – bio oštećen jer kad su oni „carevali“ nije bilo šuta iza linije 6,25.

Priču o ovogodišnjem španskom ACB finalu počinjem sećanjem na naše velike šutere (Dalipagića nisam zaboravio, ali on je, zbog duge karijere, zahvatio i period trojki i „trpao“ do iznemoglosti, jednom je Italiji ubacio 70 poena) jer je u nedelju u drugom finalnom meču Endesa (ACB) Lige Real Madrid razbio Barselonu upravo trojkama. Prva četvrtina završena je 31-10 (rekord po broju poena jednog tima u jednom „kvoteru“ plejofa, kao i odnos indeksa uspešnosti igrača – 44:2!) a 21 koš je postignut “bombama”,.I to sa procentom 100 odsto! Serhio Ljulj je šutirao 5/5, Rudi Fernandez i Rivers pogodili su one dve preostale ispačjene trojke. Protiv takvog šuta teško da ima odbrane. O zoni ne sme ni da se razmišlja, teoretski bolje je striktno pokrivanje ali kad tim kao što je Real ima, spretne i brze igrače poput Ljulja, Rudija Fernandeza i Serhia Rodrigeza lopta cirkuliše brzo i očas posla neko ostane sam.

Stečenu prednost u prvoj četvrtini Real je relativno lako održao do kraja meča (100-80) i sa 2-0 dolazi u Barselonu. Ima sve izglede da osvoji titulu prvaka. Osim nespornog kvaliteta, u prilog mu ide i tradicija. Do sada se 14 puta dešavalo da jedna ekipa povede 2-0 u finalu i svih 14 puta osvajala je titulu. Štaviše, u osam od tih 14 finala bilo je 3-0, u tri je serije završena sa 3-1 a u samo u tri slučaja igrano je pet mečeva.

Da se vratim trojkama. Real je završio drugi duel sa 11/18 ili 61 odsto, što je daleko više od 39,21 odsto u regularnom delu ACB lige. Barselona je ekipa koja je 34 kola imala najbolju odbranu, primala je samo u proseku 72 poena po meču, ali je u prva dva finalna duela zatrpana sa ukupno 178, skoro 90 po meču. I nije da je odbrana Barse naglo pala, pre će biti da su šuteri Reala bili veoma raspoloženi.

acb realRazlika između Reala i Barselone nije samo u šutu za tri poena. Čini se da je Real prošlog leta bolje popunio roster. Iako su neki sumnjali da 36-godišnji Andres Noćioni može biti ozbiljno pojačanje, ispostavilo se da je bio i više od toga. Realu prošlih sezona nisu nedostajali ni poeni, ni talenat. Falio je karakter. Doneo ga je iskusni Argentinac, rođeni fajter, motivator. Bio je MVP Fajnal fora Evrolige u Madridu, a u nedelju je sa razbijenim čelom pokazao da fraza o „znoju krvi i suzama“ važi i za basket. Doduše, suza nije bilo ali možda će ih biti, radosnica, ako se osvoji titula. Dok je Noćioni pao Realu kao „kec na deset“, Barselona je potpisala veći broj igrača, dugo uigravala tim, kuburila sa povredama, naročito Navara (mada joj perspektiva nije sjajna ako i dalje zavisi od igrača koji je pre deset dana napunio 35 godina) i rezultat će, po svemu sudeći, biti sezona bez i jednog trofeja.

Real je dugo čekao na ovakvu seriju uspeha, ali je dočekao. Pre dve godine, 2013, osvojio je ACB ligu posle 20 godina, prethodno je 2011. osvojio Kup kralja posle 19 godina i ponovio to 2015- Ove sezone vratiuo je i evropsku krunu posle takođe posle dve decenije. Sada je, posle 41 godine, na redu tripla kruna.

Junak drugog meča finala bio je Serhio Ljulj, ekslpozivni bek koji je za 29 minuta ubacio 24 poena uz 6/8 šut za tri poena. Nedostajale su mu dve trojke da dostigne rekord Dražena Petrovića (8/11) iz sezone 88/89. Ljuljov indeks uspešnosti bio je 31. Poslednji igrač Reala koji je u finalu plejofa imao indeks preko 30 bacb ljuljio je legendarni Arvidas Sabonis, koji je 1994. ostvario 37 indeksnih poena. Samo su još Pau Gasol (2001), Femerling (2003) i Spliter (2010) dostigli u finalu indeks 31.Kad smo već kod rekorda, jedan odoleva već 29 godina: Ćićo Sibilio je 1986. dao 10 trojki za Barsu u drugoj utakmici finala protiv Breogana. Na žalost, moguće je da će Ljulj u Barseloni odigrati poslednju utakmicu (ili poslednje utakmice) u dresu Reala jer ga Hjuston odavno čeka, a i vreme mu je, posle 9 godina u Realu, da ode jer u novembru puni 28 godina. Mesto mu je u NBA.

FIBA je, kao i sve drugo, trojke prenela iz NBA, ali sa pet godina zakašnjenja. U najjačoj ligi sveta šut za tri poena, i sa veće distance nego u pravilima FIBA, uveden je počev od sezone 79/80. a prvu je postigao Kris Ford 12. oktobra u meču Boston Seltiks-Hjuston Rokits. Ford je igrao 10 godina u NBA (1972-1982), završio je karijeru sa 7.314 poena, kasnije je bio solidan trener, ali pamti se, eto, po prvoj pogođenoj trojci.

Svaka čast Ljulju, ali i dalje mi je žao što je Kića prerano završio karijeru…

 

Photo: ACB