Boban Marjanović, rešenje ili problem?

Iskreno sam se obradovao kada sam u subotu pročitao da je Boban Marjanović konačno dobio pravu šansu u Detroitu. Dobijenih 28 minuta opravdao je sa 27 poena, 12 skokova i 2 asistencije! Valjda će trener „Pistonsa“ shvatiti kakav potencijal ima u timu. Onda sam na Bobanov učinak pomislio i iz drugog ugla, sa stanovišta interesa naše reprezentacije. Da li će ga selektor Saša Đorđević zvati, da li će se Boban odazvati, da li će ući u 12, da li… Mnogo pitanja na koje nemam odgovor, ali postaviću ih glasno a odgovor će dati vreme. Odmah da napomenem nisam po ovom pitanju razgovarao sa selektorom, reč je isključivo o mojim razmišljanjima a stupci „Koš magazina“ biće, za ovu temu (kao i sve duge), otvoreni svima koji imaju nešto suvislo da kažu.

Sećamo se kako je Boban izostao sa pre-olimpika u Beogradu, a samim tim i iz Rija.  Izgubio je olimpijsku srebrnu medalju, dobio 21 milion  dolara za trogodišnji ugovor i reklo bi se da je svako dobio ono što zaslužije i ono što je više želeo. Boban je u više navrata rekao kako želi da igra za reprezentaciju, ali je onda sledilo ono famozno „ali“…Selektor je u otvorenom pismu 14. jula prošle godine napisao:

…Mnogo puta, u stvari skoro uvek, 12 izabranih nisu skup NAJBOLJIH, nego skup 12 koji NAJBOLJE IGRAJU ZAJEDNO.

Kao selektor, već DVE godine želim da igrač Marjanović igra za reprezentaciju i pokušavam da ga uključim u rad sa Ekipom i svaki put ne mogu da ostvarim tu svoju nameru i veliku želju.

Posle osvojenog srebra na SP 2014,  logično je bilo da igrače Krstića (oprostio se od reprezentacije) i Katića (igrao u istom klubu i dobio prednost u odnosu na Marjanovića), zamenimo Bobanom i napravimo jednu plansku, prirodnu smenu generacija na toj poziciji, potrebnu za kontinuitet rezultata….

…Da se konačno razumemo – Marjanović je MOJ i samo MOJ izbor, jer do mog angažovanja kao selektora on nije bio stalni kandidat\reprezentativac već povremeni, igrajući vrlo promenljivo za svoje klubove dugi niz godina…

…Marjanovićje otkazao učešće  SAMO DAN pre okupljanja tima i prvog treninga. Obaveza igrača je da obavesti KSS i trenera o eventualnom otkazu PRE objavljivanja spiska od 16 imena (nešto slično se desilo 2014. sa igračem Veličkovićem koji je takođe otkazao POSLE objavljivanja spiska od 16).

Telefonom obrazlažući svoj otkaz, veče pre okupljanja, strahom od povrede i potrebom da potpiše ugovor (na kojem mu čestitam), a da se tek onda stavi na raspolaganaje Ekipi, Marjanović je izneo svoj stav da ne može da dođe ni na ovogodišnje pripreme jer ,kako je rekao, ima veliki strah od povrede.

Kada sportista i reprezentativac ima bilo kakav strah, nemoguće je da izađe na teren i bude neustrašivi takmičar koji želi da pobedi ulažući 100% napora, zajedno sa saigračima. Kada igrač ne želi, ili ne može zbog straha da igra za reprezentaciju, to shvatam – ali ne podržavam i ne volim. Međutim, moram to da prihvatim. Svaki razlog otkaza je potpuno legitiman. Potrebno je da dođe na pravi način i u pravo vreme, uz maksimalan respekt institucije koja se zove Reprezentacija.

Iskreno se nadam da ga je taj strah prošao i da će, kao što mi je i obećao prilikom tog telefonskog razgovora, konačno prihvatiti poziv 2017. godine i da će pokušati da se izbori za mesto u reprezentaciji za sledeće takmičenje.

Selektor je jasno vrata ostavio otvorenim za 2017, videćemo da li će biti dovoljna da Boban Marjanović prođe kroz knjih. Njegovih 28 minuta i 27 poena protiv Hjustona ne spašavaju njegovu sezonu u NBA, po brojkama goru od prve u San Antoniju. U ruki-sezoni igrao je u proseku 9,4 minuta, davao 5,5 poena i hvatao 3,6 lopti po meču. U Detroitu igra 7,2 minuta, daje 4,8 poena i ima 3,2 skoka. Preskromno, ali nije njegova krivica, kad dobije šansu pokazuje da može (i zaslužuje) veću minutažu i veće poverenje trenera.

Do pre neki dan na sajtu B92 bila je zanimljiva anketa sa pitanjem koje centre Đorđević treba da vodi na Evropsko prvenstvo. Ne sećam se tačnih rezultata, odziv je bio za poštovanje, a trio Jokić-.Kuzmić-Raduljica nadamašio je, čini mi se, za preko 3000 glasova trojku Jokić-Kuzmić-Marjanović. Ostale kombinacije sa Štimcem, Milutinovim, Muslijem itd. bile su uzgred pomenute. Košarkaški narod, što naravno nimalo ne obavezuje selektora niti može da utiče na njega, preferira trio Jokić-Kuzmić-Raduljica. U svakom slučaju, izgleda da su Jokić i Kuzmić sigurni u svim kombinacijama, traži se treći centar. Za četvoricu ne verujem da može biti mesta. Ne zaboravimo da se očekuje povratak Nemanje Bjelica koji nije centar ali skakačkim sposbnostima pokriva deo zadataka i na tom polju.

Ako me pitate da li sam za to da Boban Marjanović igra na Evropskom prvenstvu, odgovoriču jednom španskom izrekom koja glasi:

-Ni „da“ ni „ne“, nego suprotno od toga.

Pa vi vidite sauprotno od čega… Šalu na stranu, ne mislim da se mešam u posao selektora ali javno, unapred, kažem da ću podržati njegovu odluku kakva god da bude. Zaslužio je to za ove tri godine koliko je na čelu reprezentacije. Za njegov posao važi ono novinarsko pravilo da od viška glava ne boli… Bolje da ga muči koga da izostavi nego koga da postavi. Kao uredniku u novinama dešavalo mi se da nekad krpim stranu rubrikama koje, objektivno, nisu  zasluživale  objavljivanje, ali pošto u istoriji novina nikada nije izašla prazna strana valjalo je nešto staviti, pa makar i mimo kriterijuma. Bilo je, naravno, i dana kada mi je bilo žao što neka dobra priča nije ušla u novine jer nije bilo mesta zbog drugih, aktuelnijih, tog dana važnijih. Tako je i sa igračima. Što ih je (dobrih) više, bolje za tim, selekciju, reprezentaciju. Selektor, kao što sama reč kaže, selektira. Bira one koji će, kao što kaže Sale, igrati najbolje zajedno. Kao u Madridu, kao u Riju. Sa Bobanom ili bez njega, neka Sale odluči.

Photo: NBA