Boško Đokić: Svi zadovoljni sa 3:1

Iskreno, postoje trenuci – kao ovaj jutarnji utorak – kada mi pisanje nešto teže ide, jer je na košarkaškoj sceni ostala samo Crvena zvezda, ”Superliga” počinje tek 22. aprila, rano je za reprezentativne opservacije, neću valjda da nagvaždam o organskoj hrani, crevnoj flori ili veštačkoj oplodnji? Isti je slučaj bio pre više godina, kada je Partizan bio dominantan, preciznije – za čelnike i ostrašćene navijače ”večitih” ne postoji medijski hvalospev, dupeuvlakačko pisanije tipa ”oda” koje bi zadovoljilo njihove grande apetite, a još teže prolaze pokušaji oprezne analitike, ličnog mišljenja potkrepljenog činjenicama, nedajbože ”kritike”. Ipak ću rizikovati, jer se na mene ne odnosi rečenica Duška Radovića – ”ne govorite ono što mislite, ako živite od toga što govorite”. Naime, srpski šampion odigrao je od prošle kolumnice dve (za čitaoce tri) utakmice, veoma bitne u nizu od 64 dosadašnja zvanična meča (svega 16 poraza, odnosno 75 odsto uspešnosti). Prvo je u petak glatko poražen u Turskoj (78:62) od Darušafake, što je, domaćinu donelo prolaz u drugi krug, među osam najboljih u Evroligi, a CZ devetu poziciju i pored šesnaest lepih, finansijski pokrivenih pobeda, a potom je u ponedeljak u Beogradu, u prvom meču finala Jadranske lige komotno, očekivano savladana Cedevita (81:66)…

Meč protiv Darušafake odavno je arhiviran, a pošto više od dve godine iz srede u sredu pratim sve oko basketa – dužan sam nekoliko rečenica. Prvo, sjajna igra i prezentovanje Srbije, balkanske košarke uopšte, od strane crveno-belih, o čemu najbolje govori nadpolovičan broj pobeda u Evroligi. Međutim, statistički pogled, posebno za koju godinu – govori da je prethodna, sezona 2015/16, kada se prošlo u četvrtfinale – najbolja do sada. Drugo, što se videlo protiv Darušafake, tim sa odličnom odbranom (istom kao dva grčka tima) a ”skroman” napadački – ima manje šansi da prođe dalje, nego da je situacija obrnutna (Real, CSKA, Baskonja, Efes). Tačnije, Darušafaku bi ”lakše” pobedili Jović, Kinzi, Miler i Cirbes – nego Volters, Dženkins, Tompson i Kuzmić (plus Branko Lazić u obe postave), jer je napadački, kreativni domet prve četvorke znatno viši, a mogu mnogo toga i u defanzivi da urade. Neko će reći matricu za sve probleme – ”novac”, ali nalazim da je bitnija raspodela parica nego količina. Da objasnim – nije dobro ako najplaćeniji igrač nije i najbolji – rejtingom, minutažom, ostvarenim na parketu, te stvari hoće da utiču i na ”svakodnevni život tima”. Treće, Zvezda nije prošla dalje jer je (prvo i poslednje kolo?) dva puta izgubila od Darušafake – kući od ”straha”, u gostima bez Stefana Jovića, ”gazde” na obe strane terena, sa šutem za tri 1 od 16. Četvrto, ne vidim previše igrača koji su napredovali: Jović svakako, Dženkins sada i na poziciji ”jedan”, Simonović samo napadački – elementima (polu)prodora; Kuzmić bolji u tandemu sa Stefanom, Lazić svoj na svome. Nisam siguran da Marko Gudurić igra raznovrsnije, čini mi se da Luka Mitrović, ne samo šutem nego i kompletnom ulogom, nije na projektovanom nivou; Dangubić se – od momka koji zna košarku i ima ideju – pretvara u specijalca defanzive, Rebić se ”ugasio” neprimetno posle tri sezone (kao muškatla) i otišao, Volters i Tompson – hhmmmm. Dobrić je rasan napadač bez minuta, Rakićević usputni partner, Boriša Simanić pobrao je silna priznanja kao ”naj mladi igrač” – za NEIGRANJE, uglavnom ga viđam dok ide odjavna te-ve špica i dok ceo tim peva sa vernim navijačima ”crveno obuci da sluti na radost”. Pardon, najbolji je u nekoj igrici, ne sećam se tačno. Peto, gde je tu ”osnova” ekipe za narednu sezonu, svečarsku jer se F4 igra u glavnom gradu? Možda zatrebaju dva pleja, Dženkins, Lazić, Gudurić (…) su tu, ali fali poenter spolja, šuter čije će ”promašaje” svi, sistemski tolerisati. Kuzmić u redu, neka i Simonovića – opet se traže ”četvorka” i još neko uz Kuzmića (zamalo da kažem Miler i Cirbes)…

Dobro, tandem koji se brine o timu ima dosta vremena da skocka isti (NJP: ”odavno je rešena dilema – vrabac u ruci, golub na grani, or’o u planini”), primarno je finale ABA lige, u kome CZ (verovatno) vodi sa 2:0, barem prema prikazanom u prvom meču. Naime, sve je bilo prema lancu Evroliga-Evrokup-ABA (završiće se sa Superligom sredinom juna meseca): raspored zbrzan maksimalno – eventualnih pet utakmica u sedam dana (tako je i počelo prvih nekoliko kola). Cedevita bez Rajana Boutrajta, Marka Arapovića i trenera Veljka Mršića (dve beogradske tekme, što možda i nije loše, da vidimo neke od Pocekovih vragolija), Zvezda bez Stefana Jovića, tačnije – publika uskraćena, jer želi da vidi upravo ove momke. CZ za klasu jača pod oba koša, kad ubaci odbranu u šestu brzinu – ”mekušni” gosti ne mogu da prate, posebno kad bi, u odsustvu Jovića, Gudurić i Simonović počeli meč, da prvu četvrtinu učine ofanzivno potpunijom. Zaključak: bez neizvesnosti u seriji, sa 3:1 za srpskog šampiona svi akteri bili bi prezadovoljni, Superliga Srbije nosi samo ”neizvesnost” (navijačke mudroserije, koje mogu i predaleko da odu) van terena, opet će biti 3:1 za CZ protiv ”nekog” i tako dalje…

Jasno mi je da nisam zadovoljio (čak ni kao predjelo) apetite ni gazda, ni aktera, ni navijača, ni voajera, a tek ne ”opozicije” crveno-belima. Međutim, ko zna zašto je to dobro, možda po onoj izreci Njofre Paviljonskog – ”sačuvaj bitna pitanja za posebne ljude, nemoj da te nespremnog zateknu oni retki, koji znaju odgovore”…

(Kolumna objavljena u dnevnom listu Danas, prenosimo uz dozvolu autora i redakcije Danasa)

Photo: ABA