Boško Đokić: Završnice u fokusu

Sticajem okolnosti, ovih dana sam nešto više pisao o ABA ligeštulu, pa sam se umorio, kao da sam plastio (Njofra Paviljonski ima tezu da je teže plastiti nego orati, nisam se udubljivao). Zbivanja na ovom koloseku su poznata: ”predvideo” sam treći meč polufinala u Zagrebu, između Cedevite i Partizana u nedelju, momci Aleksandra Džikića treba da se ponose do sada urađenim, s obzirom na okolnosti pred sezonu, da ne citiram ”pogrebni” govor iz oktobra. Zanimljiva je bila završnica utakmice u Beogradu, po jedan uspešan napad oba tima, s tim što je Hečerov za pobedu. Nedavno smo gledali Printezisovu minijaturu (”pogačicu”) protiv bratske CZ, nažalost na našu štetu, ali je moj utisak – bez takvih završnica, u kojima se vidi lično majstorstvo, nema konačne lepote basketa, to se pamti, ostatak utakmice manje.Teško će ”Džiletovci” proći u finale, ali… Crvena zvezda igra u Podgorici protiv Budućnosti, ne znam da li da napišem oslabljene ili ”pojačane” bez Vilijamsa? Znaćete rezultat dok budete čitali kolumnicu, nalazim da je sve osim pobede srpskog šampiona – iznenađenje. Nisam rekao ”čudo”, kako imaju običaj beogradski mediji (pleonazam, drugi i ne postoje) da dosoljavaju, recimo pred Barsa-CZ. Baš me zanima kako je ”čudo” pobediti Barselonu, kad igraju traljavo cele godine, kad je CZ bolje plasirana itd. U ”čudo” se neće ubrajati ni eventualna pobeda Zvezde nad Darušafakom u gostima, jer igraju deveti protiv osmog iz iste lige, malo da terminski spustimo tenziju…

Priču o CZ u Evroligi moram početi lično: do posete gosn Đordija Bertomeua Beogradu pre nekoliko meseci – nisam verovao u prolazak u osam. Kandidatura glavnog grada za F4 naredne godine, uz izvanredan rad tokom četiri sezone, kao i serija od sedam rednih pobeda – doveli su ih zasluženo u gornji deo tabele. Dužina lige, nedostatak poenterskog dela rostera, vremensko korišćenje istih igrača i u regionalnom takmičenju, povreda Stefana Jovića – doveli su ih pred ”pata karte” – 50:50 odsto su šanse za prolazak u četvrtfinale. Novo je – ”zavisiš” od trećeg tima, nemačkog Brosea, tako da je moje mišljenje, obrni-okreni, poslednji meč u gostima sa Darušafakom treba dobiti svakako, kao i što je utakmica ova dva tima u Beogradu (prvo i poslednje kolo, zanimljiv raspored) odredila tok Zvezdine igre na sredini tabele, minimalnim porazom. Drugi detalj koji nisam dosegao – to je da će, verovatno, za prolaz dalje biti potrebna nadpolovičan broj pobeda – šesnaest, ali to može da govori o izjednačenosti lige, ne i o izjednačenosti u ekstra kvalitetu…

Neki moji bivši drugari zakeraju kad ne pišem, a imaju niz primedaba kad govorim o CZ, tako da još jednom kažem, kao i za crno-bele – momački odrađen posao u Evroligi, kao i na svim ostalim frontovima i prošle i u dosadašnjem delu ove sezone. Statistika nije moj fah, ali s vremena na vreme bacim pogled, može da bude putokaz (NJP: ”nisam ginekolog, ali mogu da pogledam”), recimo odnos datih i primljenih koševa. Prosečno, Zvezda je to dovela na istu brojku – 73,5 poena daje i prima. E sad, lepo je što su šampioni odbrane – u dlaku isti broj koševa primio je grčki PAO, a samo jedan poen više Olimpijakos. Uzgred, znači li da su ”granitna” odbrana i kontrolisani napad filozofija igre u ovom delu Evrope, obzirom da dva vodeća tima – CSKA i Real – primaju više koševa, ali su i dali bezmalo četristo poena više, odnosno spadaju u timove koji, kao i Baskonija i drugi, igraju brže, rasnije u ofanzivi, na veći broj poseda, da pređu osamdeset datih poena. Naravno da to ima veze sa načinom razmišljanja stručnog štaba, ali – još više zavisi od raspoloživih sredstava i ponude na tržištu kad Zvezda dođe na red da bira, a to je kao na pijaci Zeleni venac oko dva popodne – nema mnogo, ranoranioci sa dubljim džepom odneli kvalitet…

Najbolji strelac, jedini dvocifren, je Simonović sa 12,7 poena (27 minuta, 0,7 asistencija), neočekivani drugi je Kuzmić sa 9,4, standardno dobri Dženkins pod oba koša poentira 9,3 puta po meču i tako dalje, Lazić 4,6 recimo. Dakle, bolje je imati četvoricu sa više od deset ubačenih koševa, odnosno stići preko magičnih 75 koševa, veće su šanse za prolaz dalje, ali… Samo još jedan brojčani, dakle neutralan – pogled na situaciju sa Stefanom Jovićem, koji je u nekih pet, šest mečeva Evrolige bio van terena. Odigrao je cirka 550 minuta, osim u odbrani i poenterskom delu – nedostajao je kao vođa, pogotovo kreator napada, sa 5,6 asistencija po meču, sa trojkama – oko 13 koševa po tekmi, što uz 7,5 datih poena čini njegov ofanzivni udeo – 20 od 73 poena. Hoću da kažem, ništa novo da se teško funkcioniše bez prvog pleja. U ABA ligi Stef je odigrao skupa 454 minute, sa tri nastupa na Kupu u Nišu – zajedno oko 1100 minuta, što je enormno opterećenje, prema mom skromnom mišljenju i za kompletnu sezonu, a Crvenoj zvezdi predstoji još barem 25 mečeva, odnosno novih 600 minuta igre za Stefana Jovića. Ali, šta je tu je, svi mi treneri volimo da igramo sa najboljima u sastavu, a Jović jeste autentični as, koji mora da razmišlja o još šest, sedam godina kvalitetne igre i adekvatnih finansija…

Dakle, to je bio moj osvrt na dva naša najbolja kluba koja se i dalje takmiče, sa brojkama poduprt, da mi pojedinci, kao komšija Njofra recimo, ne bi rekli – lažeš kao ”hotel u blizini plaže”…

(Kolumna objavljena u dnevnom listu Danas, prenosimo uz dozvolu autora i redakcije Danasa)

Photo: ABA