Category Archives: BLOG: DUGI

Dugi: Prosto k’o pasulj

Sada sam siguran da je ova Trampova Spasenija, Pelagija, Melanija ili kako se već zove, naše gore list. Ne smeta joj poređenje sa Žaklinom Onazis, ex Kenedi, i razvlačenje po toj temi po novinama, ali je zato spremna da tuži one sretnike, ili nesretnike iz njene rodne Sevnice koji se onako iz srca pohvališe da je ona odande. Kenedijeva udovica se nikad nije požalila na one “svoje” iz Lozovika, koje pomenuh u prošlom pisaniju, ono kad tamo majka zove dete: “More Žaklino, izlazi iz to blato”. Zato je ostala upamćena kao dama. E da se sad pojavi neko i kaže: more Srbijo, izlazi iz  to b… Iz ove perspektive to izgleda  nemoguća misija &#8211

[čitaj još...]

Dugi: Veliki majstori košarkaške lože (Ili: zašto ne pišeš više?)

Kad je Bertoluči napravio “Dvadeseti vek” počeo sam da shvatam ozbiljnost latinskog duha i njihove načine preživljavanja. Tako da ono o lukavosti ispada kao podmetanje i zanemarivanje “gromadnog” duhovnog i estetskog bogastva i kulture.

Dvadeseti vek donese mnoge novine, progres u odnosu na konzervativni i sporovozeći 19. vek, ali donese i ogromnu potrošnju tečnosti kojoj je u prethodnom stoleću, očigledno zbog ogromnog povećanja ponude, znatno opala cena – krvi.

Možda mi iz zemlje uzimamo mnogo ruda i nafte i siromašimo je, ali smo je toliko natopili krvlju da ako slučajno unutar nam majčice dođe do nekih cernovskih ubrzanja – počeće

[čitaj još...]

Dugi: Srpski ariši

Jednom prilikom sam se setio pojave opisane u “Pričama sa Kolime” Varlama Šalamova. Reč beše o dalekom severnom Sibiru, i o jednoj vrsti niskog i položenog ariša koji je žilav i trpi temperature i od minus pedeset. Taj ariš oseća porast temperature od samo stepen-dva, i malo se tada uspravlja kao da se nada i nešto očekuje. Tako smo i mi u ovoj našoj napaćenoj zemlji željni daška i najave lepog i dobrog, i dižemo glave na svaku naznaku nečeg pozitivnog. Dokle god se nadamo – postojimo. Nešto se lepo desilo u Savezu ovih dana. Naime održane su dve komemoracije, ili možda bolje nekako drugačije da ih nazovemo (komemoracija je više protokolarni

[čitaj još...]

Dugi: Rendžeri ponovo jašu, ili Save Our Souls

Pre neki dan beše kišovito. Čudo jedno, iznenadi nas kiša u oktobru! Kako sam sve kape koje sam imao pogubio, nosio sam poslednju, ali i ona nestade. Moj prijatelj Rajko mi neće zameriti i pogrešno shvatiti što navodim ono narodno – nema za Rajka kapa. Mislio sam da mi je ostala u “Potkovici”. Nazovem ih, oni jadni sve pretražiše, ali ništa. Ostala mi je u kolima ispod upravljača. Bode oči i samo što ne zove. Potpuno sam bio sluđen, i kad se budem vratio u “Potkovicu” Violeta će da me strelja.

Međutim, moje misli su sasvim na drugoj strani. Ja kako god da čujem za neko sranje, odmah se pitam da li su Ameri već napravili neki film o tome

[čitaj još...]

Dugi: Sportski centar

U poslednja dva dana dva puta sam se osetio prozvanim i povređenim. Nevezano jedno sa drugim, tek neko iz grupe kod Ljube Jakića, i sutradan u Jagodini, reče za nas nekolicinu – ovo su pravi igrači. Šta je to značilo? Ko su ostali? Gerila, kako neko dobaci. Možda na prvu loptu to imponuje ali,verujte, vređa. Nema razlike između nas. U duhu, u  opredeljenju i posvećenosti. Svi smo mi pravi jer smo u datom trenutku doneli odluku da pristajemo da imamo cilj, da se ponašamo po pravilima i da nam vrhovni sudija bude poen i rezultat. I da poštujemo jedni druge.

Možda izgleda, prosto, ali razmislite koliko je to hrabro opredeljenje i danas, i vajkada. Šahisti rekoše i

[čitaj još...]

Dugi: Ljuba Reno

Kad odeš u penziju počinje neko vreme preispitivanja koje na sreću brzo prođe. Najpre počneš da udaraš glavom u zid kad uvidiš koliko si grešaka u životu napravio bez zle namere, naprotiv! Da poludiš! “Mekša” varijanta je da se pokloniš, kažeš da si ispadao glup, da malo odmekećeš i nasmeješ se. Pa da kreneš da se baviš lepim stvarima u ovo malo vremena koliko ti je ostalo.

Kod mene je to teška rabota. Najmanje zato što si materijalno stisnut, to najlakše prevaziđoh. Naučio sam sad ovako, i tu “nemam nameru ništa da menjam”.

Preispitivao sam sebe, ali i ljude oko sebe, i to je nešto što me kopka, i kopkaće me do kraja. Shvatih da sam

[čitaj još...]

Dugi: Liga kruga dvojke

Sedimo nedeljom u “Kaleniću”, i mi to u zezanju nazivamo “redakcijski sastanak”. Ili  bar ja to tako nazivam, malo da dam sebi na značaju. Pre desetak dana, u onu tamo nedelju, skupilo se nas petorica koji kao nešto doprinosimo opstajanju i razvoju KOŠ magazina. Ovi što sedeše tamo ozbiljno pišu, prekaljeni novinari, imaju i ideje i meru, pa i malo kočnica. Neki raspevani i cinici, neki obadi i ose. Tek, imponovalo mi je društvo, osećao sam se kao junior u prvom timu.

Lepo je vreme i stolovi napolju puni. Koliko sam primetio za još par stolova sede novinarska društva, mnogo je polemisanja i rasprava, ali nigde glasno. Svaki sto bira teme, svako

[čitaj još...]

Dugi: Dorćol

Nikako mi nije bilo jasno zašto Moka i svi sa Knez Mihajlovićke kose intezivno žele da se upišu u Dorćolce. I zašto svi oni odozdo iz Dušanove viču da su sa Dorćola, a ne iz Dorćola, što  je morfološki nekako logičnije. Čitam da je lingvistika višeslojna nauka i mnogo više od pukog međusobnog sporazumevanja, i čujem mada je o tome napravljen film, biće ovih dana u Veneciji, i baš me interesuje kako je sve to spakovano da bude svarljivo i intrigantno u isto vreme.

Tek kad bi svi počeli da se bave tom naukom, bar onim njenim delom traženja veza i značenja u sličnim korenima reči, ovde bi to izazvalo urnebes, znam ja nas. Eto, na primer, nikako da mi se objasni

[čitaj još...]

Dugi: Masterpiece

Sujetan sam kao i svaki normalan odavde. Volim kad unapred predvidim nešto, i to se ostvari. Posle se u sebi radujem i, sebično, ne delim to sa drugima. Imam ja i malo dobrog u sebi, pa priznajem kad pogrešim, i kad je drugi u pravu.  A sinoć sam pogrešio – grdno. I znate kako se osećam? Stariji se sigurno sećaju onih “kombinovanih” praškova protiv bolova. Univerzalnih. Uzimali su se tako što od onog papirića napraviš levak i saspeš prah u usta, a onda odmah i čašu vode jer bejaše gorko, čudo jedno. E – sinoć sam sasuo prašak u grlo i ispade mi čaša sa vodom iz ruke, gorko, mnogo gorko. Takav beše moj osećaj. Samo moj – za druge ne

[čitaj još...]

Dugi: Ivanice, molim te pogodi pesak

Depresija – gora nego tridesetih. Niko ne priča, ne razgovara, ne komentariše i, što je nezamislivo – niko i ne pljuje. Vlada i Aca sami održavaju ovaj sajt – niko bre neće ni čitulju da napiše. Tako je to kad je Đoković izgubio, pa se svi izduvali. Čak i oni političari koji se hvale sportom, samo se trude da budu slikani. Ćuj, ćuo za Rio – ma bio! Pa i onaj koga proglasiše za baksuza i kao zbog njega će i “Ivana da promaši pesak”, ama i on voli da navija, tuguje i raduje se. Mada voli malo da se slika ali je to, duboko verujem, manje važno. Sport je istina, i to nemilosrdna. Ili vrediš u datom momentu, ili ne. Nema dojma

[čitaj još...]