Category Archives: BLOG: DUGI

Dugi o sećanjima koja osmišljavaju postojanje

Nisam Felini, i “Amarkord” nije moj, ali zato pripada nama svima. Imam dovoljno godina da mogu sebi dozvoliti da iz segmenta života u kome sam proveo pola veka izvlačim sećanja i, što reče Balašević: “I slike su bleđe i bleđe, pa lepe potiskuju ružne”. A mogao bih da, kao Markes, kažem: 45 godina samoće. Ma neka prođe još neko vreme, da lepo stvarno počne da potiskuje ružno. A bilo je baš lepo.

Neko drugo vreme, prilično siromašno, ali lepo! Bez briga i namrštenih čela. Pune ulice smeha, a oko nas ničega. Samo puno nade, želja i ambicija svake vrste, postojao je cilj. Znate, Sizif je jedina osoba koja stalno i bez prestanka ima cilj

[čitaj još...]

Dugi o interesima koji određuju košarku, ali i život

Postoji izreka: koga nema bez njega se može. Jednostavno, prosto i grubo. A da se mora – mora se. Svojevremeno, na jednom od poslednjih svetskih prvenstava u fudbalu kada smo još nešto značili, selektor Osim se pred utakmicu sa Argentinom obratio Piksiju Stojkoviću, možda jednom od najboljih igrača na svetu u tom momentu, rečima: “Ovo je takva utakmica da ako pobedimo – pobedila je Jugoslavija. A ako izgubimo, najviše si izgubio ti”. Sada smo ostali bez pomoći Marjanovića u nacionalnom košarakaškom timu. Mnogo mi je žao momka, on najviše gubi. Gubimo i mi, svaki zaljubljenik u košarku i znalac. Obogaljeni smo za jednu novu pozitivnu

[čitaj još...]

Dugi o najvećoj školi koju je završio

Sada ću nešto reći o onome što se dogodilo u našem fudbalu, koji trenutno ne spada baš u vrhunsku sportsku kategoriju. Međutim, događaj je lep. Kao i osećaj. Odavno ne pratim fudbal sa ushićenjem i zagriženošću kao nekad. Nešto malo reprezentaciju, i to pre svega one kvalifikacije za SP u Južnoj Africi 2010. Zavarali su me, priznajem, jer posle vidiš da su igrači kvalifikacije odigrali na spremnost koju su doneli iz klubova. Prošli smo tada, nastade euforija i porastoše tipično srpske ambicije, kao da smo se popeli na Jupiter. I pitanja tipa: šta uopšte drugi tamo traže kad smo se mi kvalifikovali?! Onda, opet po naški, reprezentatuivci su “primetili&#8221

[čitaj još...]

Dugi o “slučaju Boban Marjanović”

Bože, sačuvaj nas od prijatelja, neprijatelja ćemo se sami čuvati. U ovoj našoj zemlji ništa ne može glatko i lako. Već smo na to oguglali, nekako nam je postala dnevna rutina. Moje je mišljenje da su Srbi bili poslednji u redu kad je Bog delio dar za politiku, a kako nisu imali vezu u tom trenutku, a mrzelo ih da čekaju, otišli su na prvi slobodan šalter na kome nije bilo gužve. A tamo se delila Teorija zavere. Tako da mi u politici ostadosmo infantilni do imbecilnosti, ali zato u teorijama zavere postadosmo prvaci sveta. Nije tu bilo onoga “Bićemo prvaci sveta”, pa da čekamo titulu, ne – čim smo se okrenuli sa šaltera postali smo

[čitaj još...]

Dugi o povratku naše škole

Pre desetak dana, tačnije 11.jula, napisao sam članak o našem talentu za igre, posebno za igre sa loptom. Naveo sam i koji su to, po mom dubokom uverenju, uslovi koji nam omogućavaju da taj naš dar dođe do izražaja. Košarka kao jedan od sportova sa loptom idealno se uklapa u takva razmišljanja.

Naši mladi fudbaleri su napravili svetski rezultat što, moraćete da priznate, u tom sportu nije baš česta pojava. Obojkaši su, promenivši sistem, promenivši i trenera (došao je čovek sa novom vizijom), promenivši i igrače (sad svi igraju, i maksimalno su skoncetrisani i oni koji uđu na minut pre kraja), krenuli da ponovo opet gaze prema vrhu. Naš trener Nikola Grbić objasnio

[čitaj još...]

Dugi o njegovom veličanstvu Porazu

Stara  latinska izreka  in vino veritas je životna istina, i pokazuje da vino menja čoveka, čini ga različitim, i iz njega izvlači neke skrivene osobine. A kad kazemo da je u sportu istina, znači da je ona prava i nepatvorena, ona koja u čoveku razvija najplemenitije osobine. Istina u sportu čini da se na borilištima vidi ko je kakav, a selekcija iznedri samo jake i kvalitetne. Zato je sport u isto vreme i lep i nemilosrdan, grubo otvoren i primamljivo tajanstven. Budi emocije od ushićenja do očaja, odlučuje sekund, centimetar, ma dlaka. Dogodi se da posrneš, pa se uspraviš. I misliš, misliš… Sport neminovno prate pobede i porazi, slava

[čitaj još...]

Dugi o plejmejkerima (i ostalima)

Bog nas je stvorio nebeskim i do nebesa talentovanim za košarku. Pitanje je da li je svevišnji baš tako hteo, ali – tako je ispalo. Srbi su neko vreme bili mirni, a onda počeše da se glođu međusobno, sve više i više, te Bog, videvši da je đavo (ondašnja opozicija) odneo šalu, napravi košarkašku loptu i dade im da se zanimaju. Kasnije nastadoše amebe, a ostalo je evolucija. Šalu na stranu, mada ovako kao što sam napisao zaista misli jedan deo našeg naroda, i time objašnjava izrazitu talentovanost ljudi sa ovog podneblja za igre s loptom. Uz nekoliko uslova na koje nemamo uticaja: – Postoje pravila koja su drugi stvorili, i

[čitaj još...]

Dugi o Zdenku Prugu, splitskom Caru

Nemam objašnjenje zašto, ali Split me je u mladost magično privlačio, čak i pre  nego što sam ga prvi put video. Šezdesete godine prošlog veka nisu nudile neke posebne turističke mogućnosti, pa sam tek kad sam počeo da putujem kao sportista krenuo da upoznajem taj grad. Ali, kako život nudi razne sudbinske opcije, kasnije smo Split i ja napravili čvrste veze, one najčvršće. Moja deca su delom Splićani, a ja sam splitskii zet. Mnogo pre, dok je sve to bilo daleko od mene, imao sam sreću da izaberem ovaj naš prelepi sport – košarku, pa su počela putovanja. A jedno od prvih baš u Split. Zima 1967. Nekako u to vreme iz beogradskog Rdaničkog u Jugoplastiku

[čitaj još...]

Košarkaši na službenom putu

Da su producenti hteli da naprave kompletnu sliku o temi koju su obrađivali, film “Bićemo prvaci sveta” trajao bi tačno 26 godina, jer u tom razdoblju je bilo toliko koraka i koračića koje su pojedinci napravili ugrđujući svoj kamen u piramidu ogromnih razmera, a kojoj je ime NAŠA KOŠARKA. Elem, ova crtica iz jednog, ne tako davnog vremena, je moj doprinos lepoti uspomena. Godina 1951. Vreme posleratno, puno nada, elana, entuzijazma, sa malo novih prozora i ideja i malo sumorno. Ali slobodno. Košarka počinje da se širi, i niko tad, sem najvećih zanesenjaka i sanjara, nije mogao da pretpostavi da će u skoroj budućnosti to biti

[čitaj još...]

Lepo je biti košarkaš

Juče je (10. juna) sahranjen Momčilo Miki Radulović.Običan,vaspitan i normalan čovek. Ovo i nije vest za ovu zemlju gde se normalni ne pominju… ali to nije tema. Miki je za života bio nešto što ga izdvaja i uzdiže – bio je košarkaš. Samo košarkaš. Čovek se bavi košarkom onoliko koliko mu priroda dozvoljava, ali košarkaš ostaje ceo život. Miki je život proveo u Peći, Ivangradu, Splitu i Beogradu, i kao igrač obelezio jedno divno vreme koga se sećamo sa neskrivenom nostalgijom. Vreme koje donosi prijatelje za ceo život, zaražene istim virusom – košarkom. Kosarka nam je u krvi, a u dosezanju visina na kojima je ovaj sport danas

[čitaj još...]