Crvena zvezda: jača ili slabija?

 

Pripreme za novu sezonu su počele, Dejan Radonjić je izvršio prozivku, mada momci koji sada rade sa njim nisu i konačan sastav Crvene zvezde. Kakav će on biti – u ovom trenutku je nepoznato, a ono što je sigurno jeste da naš šampion evidentno kasni sa dovođenjem igrača na deficitarnim pozicijama. Ostali učesnici Evrolige uveliko se prekomponuju i pojačavaju, o čemu svedoči ažurnost Fenerbahčea, koji je doveo Zvezdinu zvezdu Nikolu Kalinića, ili Armani Džinsa, u koji je prešao doskorašnji crveno-beli Čarls Dženkins. Naš šampion je do sada potpisao dva centra: Sofoklea Skorcanitisa i Stefana Nastića.

Pre nego što izanaliziramo koga je Zvezda dovela, i ko joj sve još treba, da vidimo bez koga je ostala iz onog prošlosezonskog šampionskog tima: nema više najjače poluge, tandema Markus Vilijams- Boban Marjanović, nema ni objektivno treće zvezde u timu Kalinića, kao ni Dženkinsa koji je bio prvi bek-šuter i prva alternativa na jedinici. Zvezda je prošle godine bila prepoznatljiva po odbrani, a ton su davali Marjanović, Kalinić i Dženkins. U napadu je sve bilo tempirano na dodavanja Vilijamsa prema Marjanoviću, eventualno Kaliniću, ili na dalekometne šuteve Vilijamsa i Dženkinsa. Svega toga sada jednostavno – nema.

Zamene za Vilijamsa nema na vidiku, a njegovu ulogu ne mogu preuzeti ni Stefan Jović, niti Nikola Rebić. Ne najavljuje se ni alternativa za Kalinića, koji je pokrivao pozicije tri i četiri. To ne mogu biti Blažić, Dangubić, Gudurić ili Tejić. Možda za dve godine, možda tada budu i korisniji od Kalinića, ali naredne sezone to mesto će očigledno morati da zauzme neki Amerikanac.

Po meni, veliki problem će biti i sa bekom-šuterom, jer na toj poziciji Radonjić trenutno od proverenih igrača ima samo Branka Lazića. Znači da Zvezdi trebaju tri igrača za startnu postavu: plej, dvojka i nisko krilo. Imaju li crveno-beli pare za dovođenje proverenih igrača? Ako je tačno da je klub inkasirao preko pola miliona evra od transfera Bobana Marjanovića u San Antonio, i dvaput toliko od prelaska Nikole Kalinića u Fenerbahče, onda preostaje da pronađu još dva i po-tri miliona do sume koju je predsednik kluba Nebojša Čović najavio kao budžet za 2015-16. Od Telekoma, Volija, Idee i ostalih sponzora stići će veći deo nedostajuće sume, nešto i od prodaje karata (mada će Zvezda ove sezone svoje evroligaške utakmice igrati u Pioniru, koji je dva i po puta manji od Kombank arene), a očekuje se neki evro i od TV prava i marketinga – iako je u Srbiji ludost računati na takve prihode sa sigurnošću. Dakle, biće para ali ima li slobodnih igrača na tržištu?

Ozbiljni transferi ugovarani su dok je još prošlogodišnja sezona bila u toku, i ostvareni su u junu i julu. Na primer, transferi Marjanovića, Kalinića, Dženkinsa… Sada je mrtva sezona, čekaju se najpre Evropsko prvenstvo u prvoj polovini septembra, pa onda rezovi u NBA timovima. Šta će menadžeri ponuditi veliko je pitanje. Iz iskustva znam da oni najviše vole da ponude takozvani paket aranžman: uz igrača koga klub želi uvale i jednog sa kojim ne znaju šta da rade. A ako u Crvenu zvezdu tek krajem septembra, ili možda čak u oktobru, stignu tri igrača koji bi trebalo da budu nosioci igre i starteri – sumnjam da se tim može “skockati” i uigrati pre Božića. Daj bože da grešim…

Da se vratimo onom što Radonjić trenutno ima na raspolaganju. Ako neko misli da je rupa nastala odlaskom Bobana Marjanovića popunjena angažovanjem Bejbi Šeka Skorcanitisa i Stefana Nastića – grdno se vara. Čak ni Cirbes ne može biti taj centar oko koga će se graditi igra, kao oko Bobana, i to je pokazao prošle sezone. Pogotovo to ne može biti Grk (205 cm), koji uspeva da aktivira svojih 156 kilograma, ali tek petnaestak minuta po utakmici. Takva mu je bila prosečna minutaža poslednje četiri sezone (prošle u Makabiju 14,7 minuta u Evroligi). On ima zavidan učinak svih tih 14 minuta, koliko je u igri, ali zato ostalih 26 minuta mora da ledom hladi kolena i odmara mišiće kojih ima sve manje na račun sala. Big Sofo, kako ga još zovu, biće pravo strašilo u ABA ligi, ali u evropskim okvirima on nije novo ime, svi odavno znaju kako igrati protiv njega. Najčešće mu se niži igrač podmetne i čeka da se Sofo okrene, slučajno ga zakači nekim delom svog gabaritnog tela, i faulira ga.

Stefan Nastić (211 cm) je imao lepu sezonu na američkom Univerzitetu Stenford (13,4 poena i 6,5 skokova na 37 utakmica), ali to u Evropi malo znači. On se mora privići na nova pravila, novu sredinu, i pre svega na novi način razmišljanja: u Zvezdi nema olako izgubljenih utakmica, svaka je životno važna (ili bar sa strane tako izgleda), a to je opterećenje sa kojim se nije lako nositi.

Znači, centar kao opcija i u napadu, i u odbrani (kao prošle sezone) jednostavno – otpada. Ni Cirbes, ni Nastić niti Sofo, ne mogu u Evroligi biti ni blizu dominantni poput Bobana Marjanovića.

Lično mislim da otpada i opcija sa plejmejkerom koji će i asistirati, i razigravati, i pogađati kad nikome u timu ne ide – sve ono što je lane radio Markus Vilijams.

Jedini za koga mislim da mu je moguće naći adekvatnu zamenu jeste Kalinić. Ali pod uslovom da se takav igrač debelo plati. Jer, ako si prodao košarkaša za milion evra, ne možeš očekivati da ćeš za mnogo manje pare naći nekog ko će ga u potpunosti zameniti. Slično će biti i sa Dženkinsovom pozicijom: ima na tržištu dvojki koje mogu igrati i na kecu, ima i boljih igrača od popularnog Đenke, ali takav je već trebao doći u Beograd. Za par nedelja, bar ja tako mislim, biće kasno, za dva meseca – prekasno.

Photo: kkcrvenazvezda.rs