Crveno-bele lavice

Kada je prošle godine Nataša Kovačević posle veličanstvenog, i u profesionalnom svetu košarke nezabeleženog povratka na teren nakon saobraćajne nesreće, rekla da će košarkašice Zvezde da osvoje bar jedan trofej, mnogi nisu verovali. Da ne kažem, podsmevali su se. Predvođeni baš Natašom, njene saigračice su letele po terenu hale u Vrbasu, i posle 12 godina donele trofej Kupa u Zvezdine vitrine.

Ni ove godine prognoze nisu bile mnogo bolje. Samo, sada je Nataša Kovačević “penzionisala” svoj igrački dres, postala najmlađi predsednik u istoriji kluba sa Malog Kalemegdana, sačuvala većinu Zvezdine dece, možda i najtalentovanije na ovim prostorima. A dovedene su dve vrlo bitne košarkašice: Marija Prlja, nekadašnja igračica Voždovca, samim tim najstarija i najiskusnija u timu, i Milina Mišeljić, mlada reprezentativka Bosne. Ostale su sestre Katanić, sjajna Sneža Bogićević, Bojović, Đorđević, Ćirić, Jovanović, Čubra, Naumčev, Zukanović. I trener Dragan Vuković. To je ta ekipa koja je, mora se priznati, prosto smlavila u finalu ovogodišnjeg Kupa, ekipu Koraća.

Neposredno pre finalnog turnira Kupa “Milan Ciga Vasojević”, Korać je doveo dva pojačanja koja nisu imala dovoljno vremena da se uigraju, pa je možda i to razlog ovako neočekivano ubedljivog trijumfa Zvezde, ali se ne može prenebregnuti činjenica da je Zvezda ušla u meč mnogo jače, odlučnije, da je nadskakala rivalke iz Koraća i da krajnji rezultat, osim u jednom momentu, praktično nije ni dolazio u pitanje. Imala je Zvezda i plus 16, i plus 5, ali čak ni tada Korać nije ličio na ekipu koja može da preokrene rezultat, a Zvezda na ekipu koja će da prokocka ovakvu šansu. Uostalom, staro je pravilo da igraš onoliko koliko ti protivnik dozvoli, a Zvezda ovoga puta nije dozvolila neizvesnu završnicu. Verovatno će ta neizvesnost biti mnogo više prisutna u plejofu, kada se ovim dvema ekipama pridruže Partizan i Vrbas pa nas po svemu očekuje uzbudljiva završnica prvenstva.

Ali, red je da se malo pozabavimo fenomenom ženskog košarkaškog kluba Crvena zvezda. Za neupućene, radi se o jednom od najtrofejnijih kolektiva sa prostora bivše Jugoslavije: 28 puta prvaci države, 12 puta osvajači Kupa, šampioni Evrope 1979, vice-šampioni Evrope, 7 puta polufinalisti Kupa šampiona, 2 puta polufinalisti Kupa Ronketi… Ukupno 41 trofej, 73 raznoraznih finala. Strašna statistika. Statistika za ponos i diku sportskom društvu, klubu, Srbiji. Skoro neuporedivo sa bilo kojim muškim ili ženskim kolektivom na ovim prostorima. U košarci posebno. Ta i takva Zvezda godinama je tavorila u nemaštini, nedostatku vizije, nejasnom statusu – da li je u, ili van Sportskog društva, nije znala ko joj i kako može da pomogne, odakle da crpi novu energiju i snagu za drugi početak. Ta i takva Zvezda delila je sudbinu zemlje koju je nekad predstavljala u najboljem svetlu. Kao i još neki klubovi Zvezdine trofejne porodice. Ali, devojke su se posebno godinama osećale nekako zanemarene, odbačene. Kao da su oni silni trofeji otišli u zaborav.

Sada se rađa neka nova nada, neka nova Zvezda. Ne zato što je finansijska situacija bolja, ona je i dalja loša. Ne zato što su dugovi vraćeni, a problemi rešeni. To se rešava u hodu. Nego zato što neki novi vetrovi duvaju ženskim kolektivom. Imaju predsednicu sa vizijom, nesalomivog i neverovatno borbenog duha, imaju sjajne mlade košarkašice, imaju pomoć starijeg brata, muškog kolektiva, imaju legendarne asove u i oko kluba koji znaju da kažu, posavetuju, pomognu. Imaju osnovu za novu, veliku Zvezdu. Imaju nadu. Grehota je što to još možda nije sasvim prepoznato u privrednim krugovima ove zemlje. Nema više, kao nekada, društveno odgovornih firmi koje i iz sopstvenog interesa, ali i iz velike ljubavi, pomažu neki sportski kolektiv. Tačnije, ima ih, ali vrlo, vrlo malo. Tako je i sa pojednicima. Verujemo, ipak, da će neko razumeti, videti, osetiti te nove vetrove koji nose novu žensku Zvezdu, i da će pomoći da takav gigant nikada više ne bude u sitaciji u kakvoj je bio godinama. Ženska Zvezda treba našoj košarci, našoj državi i nadajamo se da će to neko prepoznati i shvatiti. Tako je, naravno i sa ostalim ženskim klubovima ali mi ovde, sada, govorimo o legendi koja traje. O fenomenu evropskih razmera. O skupljaču svih mogućih trofeja. O ponosu Srbije. Ili najkraće o ŽKK Zvezda.

Photo: KSS