Čuvanje istorije

 

Za koji dan, 1.septembra, u madridskom hotelu “Melija Kastilja” na okupu će biti prošlost i sadašnjost španske košarke, njena istorija koja traje 80 godina. Španija je prvu utakmicu odigrala u aprilu 1934. protiv Portugala u kvalifikaciujama za prvo EP u Ženevi 1935 (33-12) na kome su osvojili srebrnu medalju. Federacija je za 1.septembar zakazala skup igrača koji su igrali 150 ili više puta za državni tim. Na spisku su 22 košarkaške legende Španije, a 21 as potvrdio je dolazak u Madrid. Izostaće samo Hose Luis Kalderon koji je u potrazi za novim klubom u NBA.

Na jednom mestu naći će se, prema broju odigranih mečeva, sledeće legende:

Huan Antonio San Epifanio – 239

Nino Buskato – 224

Huan Karlos Navaro – 223

Felipe Rejes – 210

Vejn Barbender – 190

Hose Marija Margalj – 188

Andres Himenez – 187

Rudi Fernandez – 185

Hose Manuel Kalderon – 179

Huan Antonio Korbalan – 178

Emilijano Rodrigez – 177

Fernandno Romaj – 174

Alberto Ereros – 172

Karlos Himenez – 170

Horhe Garbahosa – 167

Pau Gasol – 166

Rafa Ruljan – 162

Luis Migel Santiljana – 160

Đordi Viljakampa – 158

Feran Martinez – 156

Mark Gasol – 152

Kliford Luik – 150

“Biće to akt poštovanja prema našoj istoriji”, rekao je Hose Luis Saez, agilni predsednik španske košarkaške federacije.

Ideja je sjajna, i prvo što mi pada na pamet jeste: zašto je ne bismo koprirali? Nemam evidenciju ko je sve od naših asova, bivših i sadašnjih, odigrao, recimo, 100 ili više utakmica ali to, valjda, nije problem pronaći? Bila bi to lepa prilika da se naša publika podseti asova koji su stvarali istoriju, krčili put ka zvezdanim visinama na kojima je naša košarka dugo bila i gde će, nadamno se, ponovo biti. Živim u Španiji, lično poznajem većinu od igrača koji će 1. septembra ući u neku vrstu španskog košarkaškog “Hall of fame”, i znam koliko su cenjeni u sportskoj javnosti. Često su u medijima jer imaju šta da kažu a njihova se reč sluša i uvažava. Njihova popularnost daleko je od one kad su bili igrači, ali i danas su poštovani, uvažavani, prisutni u sportu kome su mnogo dali i od koga su mnogo dobili.

Možda u našem slučaju kriterijum ne mora da bude 100 ili 150 utakmica, možda mogu da budu osvojene medalje na velikim takmičenjima ili neka kombinacija tih elemenata. Kriterijum je stvar tehnike i dogovora, važna je ideja. Naravno, sada je kasno da se bilo šta učini, jer reprezentacija za koji dan ide na Evropsko prvenstvo, ali ima dovoljno vremena da se za olimpijsku 2016. izrade kriterijumi i pozovu igrači, zašto ne i treneri, koji su stvarali našu blistavu košarkašku istoriju.

Dobre ideje nije sramota kopirati.

 

Photo; youtube