Da li je Nikola Peković među odabranima?

 

Čika Ranko dovodi Kiću, Kića bira Duleta i Željka, Dule bira Danilovića, Dule dovodi Pekovića…

Personalna rešenja u poslednjih 45 godina sprovođena su po principu nasleđivanja prestola u monarhijama, i uvek je neka hrabra odluka određivala dalju istoriju Košarkaškog kluba Partizan, a onaj “izabrani” imao je dužnost da nastavi niz. Ne postoji klub u evropskoj košarci – ne znam za druge sportove – u kom su tako jasno ocrtava linija dovođenja ključnih ljudi kao što je to slučaj u Partizanu. U ovom trenutku istorije trofejnog kluba iz Humske postavlja se pitanje da li je NIkola Peković nastavljač linije života koja, na prvi pogled, ima prekid.

ČIKA RANKO

Temelje šampionskog Partizana postavio je legendarni trener Ranko Žeravica u vreme kad je Zvezda imala 13 titula prvaka, a Partizan nijednu. Začetnik crno-belog “lanca sreće” je čovek kog danas mlađi navijači vezuju baš za Crvenu zvezdu,  pošto se on sam svrstao tamo.

Ipak, čika Ranko je od 1971. do 1975. povukao nekoliko, ispostaviće se, istorijskih poteza.

Krenuo je u formiranje ekipe od mladih igrača, pravio je sekcije po beogradskim školama i  fakultetima, tražio talente po celoj Jugoslaviji. I pronašao dva bisera. Jedan od njegovih skauta je bio Kesar, otac bivšeg pomoćnog trenera crno-belih i reprezentacije, Aleksandra Kesara. On je u Čačku snimio jednog igrača koji je negledajući asistirao preko celog terena. Pravilo je bilo: Kesar preporuči, Žeravica ide da gleda i daje konačni sud. Ali sad je poruka glasla: “Uzimaj ovog, ne moraš da gledaš”. To je bio Dragan Kićanović kog su hteli i Crvena zvezda I Jugoplastika iz Splita. Ali kako neki stariji navijači crveno-belih kažu: Sve je krenulo naopako kada se Zvezda umesto za Kićanovića odlućila za “izvesnog Živkovića”. Radilo se o Radivoju Živkoviću, takođe Čačaninu, centru Borca.

Prvii Žeravicin vizionarski potez je bilo dovođenje dugajlije iz Mostara po imenu Dražen Dalipagić za kog je pre toga Mirko Novosel rekao “da takvih kao on ima kolko ‘oćeš na Tuškancu”. Ispostavilo se da je Praja bio jedan jedini, a da Žeravica ima njuh… sve ostalo je istorija. Kića i Praja doneli su Partizanu pre šampionske titule, prvi međunarodni trofej, prve kupove…

DRAGAN KIĆANOVIĆ

Koliko je Žeravica dovođenjem Kićanovića uticao na promenu toka jugoslovenske košarke i inaugurisanje, do tada gubitničke iz ekipe iz Humske, u šampionski tim evropskih razmera pokazale su osamdesete godine 20. veka.

Kićanović je bio nenadmašni šuter, čovek koji je preuzimao odgovornost kada se utakmica lomila, ali hrabrost  kojo je demonstrirao po okonačnju košarkaške karijere i preuzimanju mesta direktora Partizana, često se graničila sa ludošću. Uz pomoć Dragana Todorića, Mikete Đurića (radio i sa Žeravicom) i Sisketa Čolovića, on 1986. dovodi Divca, Paspalja i Ivu Nakića, i uz već prisutne Đorđevića, Grbovića, Obradovića… kreira tim snova.

A onda zbog loših rezultata na startu sezone smenjuje iskusnog trenera Laleta Lučića i taj tim predaje u ruke 27-godišnjem početniku Dušku Vujoševiću?! Dule je te godine osvojio titulu, ali ispostaviće se, nekoliko godina kasnije (Duletov odabir Danilovića koji vodi Partizan do evropske krune), a posebno u dvehiljaditim, da je to bila ona istorijska odluka kojom se nastavlja lanac sreće.

Ali koliko treba biti ludo hrabar pa klincu od 27 godina, bez ikakvog iskustva u prvoligaškoj košarci, poveriti tim? Da je premudar Kića je pokazao u leto 1991. kada jedne večeri poziva svog zemljaka Želimira Obradovića koji se nalazi sa pripremama reprezentacije Jugoslavije za EP u Rimu, i kaže mu: “Nudim ti mesto trenera Partizana, ponuda važi samo noćas”. Željko je do jutra prelomio, prekinuo igračku karijeru kada je bio na pragu osvajanja još jednog trofeja, a sve što se kasnije dešavalo je istorija evropske košarke; Posle godinu dana Partizan je pod Obradovićevom palicom postao prvak Evrope, a danas, 23 godine posle toga, on je najtrofejniji evropski trener svih vremena. Kića vizionar.

VUJOŠEVIĆ, DANILOVIĆ…PEKOVIĆ?

O značaju i vezi dvojca Vujošević-Danilović već je gotovo sve rečeno na ovom sajtu u tekstu “Predrag Saša Dailović – čovek koji je promenio istoriju Partizana”. Njih dvojica su nesumnjivo deo te Partizanove linije života. A odluke Vujoševića da 16-ogodišnjeg Danilovića “uzme” Bosni po cenu života, i Danilovića da zbog spora sa sarajevskim klubom dve godine čeka da zaigra u voljenom crno-belom dresu – ulaze u red onih, poput dovođenja Kićanovića, koje su promenile tok istorije sporta na ovim prostorima i direktno uticale na nisku Partizanovih uspeha do dana današnjeg.

Tokom te njihove vladavine možda se desio novi istorijski momenat, ali još je rano govoriti u tom  kontekstu. Naime, Nikola Peković je u 30. godini života (nešto slično Daniloviću) postao predsednik Partizana.

Pekovića je Vujošević doveo pre tačno deset godina iz Atlasa. Imao je status centra mlade reprezentacije SCG, ali su neki ozbiljni košarkaški znalci govorili – “drvo”. Drvo? Kud ćeš boljeg materijala za Duška Vujoševića. Od tolikih je stvorio igrače. Prve dve sezone je uglavnom sedeo na klupi učeći od Milojevića, Drobnjaka, Perovića, a onda već na startu sezone 2007/08, u meču Evrolige protiv Barselone, kada više nije bilo nikog od pomenutih a na iznenađenje skoro svih – eksplodirao je sa 29 poena, šut za dva 13 od 14, devet skokova. Igra sezonu dotadašnje karijere, uz Palasija, Kecmana, Tripkovića, Tepića, Veličkovića vodi Patizan do TOP 8 najelitnijeg takmičenja, titule u Jadranskoji domaćoj ligi. I na kraju ga Željko vodi u Panatinaikos i zajedno uzimaju Evroligu. Atinjane je taj ugovor koštao 4,5 miliona evra po sezoni. Za drvo? Ko bi rekao.

Da mu ni srce nije od drveta, da mu je Partizan nešto posebno, pokazuje na početku sezone 2011/12. Tada već igrač Minesota Timbervulvsa, Peković za vreme lokauta u NBA odlučuje da tri mesca ponovo igra u najvoljenijem klubu. A mogao je da bira tim u Evropi i mnogo veće pare. Oduševljeni “grobari”, koji su se ozbiljno naljutili na njega zbog proslave pobede nad Partizanom u dresu Panatinaikosa, od tog momenta mu se klanjaju. Danas kada je novi predsednik Partizana navijači u njemu vide spasioca kluba koji su svi, osim njih, ostavili na cedilu.

Da li će Peković za Partizan biti ono što su gore pobrojani njegovi prethodnici bili – zavisi od mnogo faktora. Oni spoljni, negativni, mogu da budu bitni, ali nikad kroz istoriju Partizana nisu bili jači od ljubavi, znanja i umeća najboljih crno-belih izdanaka.

Da li je Nikola Peković među odabranima?

 

Photo: MN Press