Evroliga, 16. sezona

 

Ovog četvrtka počela je nova sezona Evrolige. Već šesnaesta. Vreme leti. Kao svedok iz prve ruke jer sam od 2000. do 2006. bio press-officer Evrolige sećam se početka, ubrzanih priprema tokom avgusta i septembra i starta 16.oktobra 2000. u Madridu  utakmicom Real Madrid-Olimpijakos. Ne bez uzbuđenja pisao sam izveštaj sa te utakmice za naš sajt u povoju, ali on nikada nije ugledao svetlo dana… U staroj dvorani Reala „Rajmundo Saporta“, odavno pokojnoj zajedno sa starim sportskiom centrom nekoliko kilometara iznad stadiona “Santjago Bernabeu”, nije bilo…. interneta. Više ne znam zašto izveštaj nije nakandno “okačen”, može biti zbog tehničkih problema koje smo na početku imali sa web-stranicom, ali za ljubitelje statistike i istorije na sajtu Evrolige može se naći “glava” utakmice. Sudije su, pred 4.300 gledalaca (rekao bih da ih je bilo manje) bile Danko Radić (Hrvatska), Ričard Stoks (Engleska) i Antonio Kolelji (Portugal). Evo i sastava sa strelcima:

Real Madrid-Olimpijakos 75-73 (37-39)

REAL MADRID: A.Angulo 14, Strulens 13, Đorđević 2, L.Angulo 9,Nunjez 2, Mik 9, Ereros 2, Milić 10,Zidek 7, Raul Lopez 7. Trener:Serđo Skariolo

OLIMPIJAKOS: Buduris, Vukčević 12, Ikonomu 15, Rizašer 18, Sulis, Tomić 3, De Migel 3, Femerling 4, Rađa 13, Rivers 5. Trener:Ilijas Zuros.

Prvi koš u novom takmičenju dao je Dino Rađa probivši se između Marka Milića i Alberta Angula. Kao što se vidi, naš današnji selektor Saša Đorđević bio je takođe akter te utakmice, ali je bio nešto rovit i na terenu je proveo samo 3 minuta- Dovoljno da se “upiše”. Na drugoj strani igrali su “naši Grci” Milan Tomić i Dušan Vukčević.

euroleague radja

Ono čega se rado sećam jeste prisustvo Mirze Delibašića, koji je bio specijalni gost Evrolige. Kada smo pravili spisak mogućih zvanica za tu prvu utakmicu moj predlog da jedan od njih bude Mirza prihvaćen je aklamacijom i sa oduševljenjem. Sećam se ubeđivanja sa Mirzom, nije mu se išlo, zdravlje mu je već bilo narušeno. Na kraju je pristao, ali me pitao može li sa njim i mlađi sin Danko koji je tada imao 15 godina. I bez pitanja rekao sam da može. Onda je usledila borba da Mirza dobije vizu! U španskoj ambasadi u Sarajevu tražili su “sto papira”, Mirza je u jednom trenutku odustao. Intervenisao je Đordi Bertomeu, direktor Evrolige, koji je ambasadoru Španije u Sarajevu morao da objašnjava ko je Mirza Delibašić, šta njegovo ime znači u Španiji  i da ne može da ima isti tretman kao svaki građanin BiH koji traži vizu. Na kraju se sve dobro završilo. Mirza i Danko su došli, Mirza je bio glavna zvezda u madridskim medijima koji nisu zaboravili njegovu košarkašku genijalnost iskazanu i u dresu Real Madrida početkom 80-tih godina. Kada je predstavljen u dvorani, ovacije su trajale nekoliko minuta a mali Danko je otvorenih očiju gledao i slušao. Bio je to poslednji boravak Mirze Delibašića u Madridu, poslednje druženje sa Vejnom Brabenderom i ostalim igračima sa kojima je igrao i koje je osvojio svojim igračkim i ljudskiom kvalitetima.

euroleague mirza

Iz tog prvog kola šetnja po dokumentaciji otkriva da je prvi MVP bio Panajotis Lijadelis iz PAOK-a sa indeksom 42. Igrao je 45 minuta protiv Verone, 97-94, u regularnom delu bilo je 78-78, dao 33 poena uz šut sa linije penala  11/12, plus 3 skoka, 3 asistencije i  9 faulova nad njim.Prvi najbolji strelac bio je  Alfonso Ford (Peristeri) sa  35 poena. Trofej namenjen najboljem strelcu nosi njegovo ime. Dino Rađa je bio najbolji skakač sa 17 uhvaćenih lopti, Elmer Benet  (Tau Keramika) najbolji asistent sa 7 dodavanja.

Evo još nekih zanimljovosti iz tog prvog kola.

Budućnost je u Podgorici izgubila od Barselone 77-85. Za Podgoričane su igrali Bojan Bakić, Brkić, današnji trener Zvezde Dejan Radonjić, Blagota Sekulić (još igra na Tenerifima), Vlada Kuzmanović (direktor naše reprezentacije), Dejan Milojević (trener Mege) , Dejan Tomašević (potpredsednik KSS) , Topić. Trener je bio Miroslav-Muta Nikolić.

Za Barsu su igrali  Naćo Rodrigez, Roni Sejkali, De la Fuente, Elson, Digbe, Navaro , Duenjas, Jasikevičijus, Ređias i  Pau Gasol koji je sa 23 poena i šutem iz igre 10/12 bio najbolji čovek na terenu.

U meču AEK-Kinder 78-77 ekipa koju je vodio Dušan Ivković pobedila je budućeg prvaka Evrope sa njegovim “dream teamom”: Manu Đinobili, Abio, Bonora, Nikola Jestratijević 3, Skonokini, Andersen, Rigodo 26, Grifit 20, Smodiš 10, Marko Jarić 3. Trener je bio Etore Mesina.Najbolji strelac AEK-a bio je Milan Gurović sa 16 poena.

U Zagrebu je Cibona, sa skromnim timom, pobedila Tau Keramiku 62-60 u čijim su redovima igrali Skola, Benet, Stombergas, Timinskas, Oberto, Aleksander, Korkijani…

U meču Estudijantes-Peristeri (86-91) za madridski tim igrala su braća Rejes, Alfonso je dao 13 a Felipe 3 poena. Najefikasniji je bio bivši igrač Bosne Nenad Marković, danas trener u Turskoj,  sa 21. Na drugoj strani Ford je ubacio 35 sa 5/9 za 3 poena.

Utakmica Lugano-Zadar (75-74) jedino je vredna pomene zbog ponovnog pojavljivanja prezimena Raga u Evroligi. Manuel Raga .junior sin je slavnog Meksikanaca Manuela Rage koji je 70-tih godina bio najbolji i najefikasniji igrač višestrukog prvaka Italije i Evrope Injisa iz Varezea, ali je od oca nasledio samo prezime.U tom meču nije dao ni jedan poen.

U Trevizu je Beneton izgubio od Olimpije 69-71. Naumoski 18, Garbahosa 17, Buleri 11, Nahbar 5 (još igra) i  Nikola 3 bili su u sastavu Benetona (koji više ne postoji), a Sani Bećirović 19, M.Žukauskas 17, Petar-Peca Arsić 10 u ekipi slovenačkog prvaka. Peca je, inače, sin naše nekadašnje reprezentativke, poznatog kardiologa Jelke Kalenić.

Ostali rezultati prvog kola bili su:

PAF Bolonja-Žalgiris 91-85

Šarlroa-St. Peterburg Lajons 80-68

Ovarense-Hapoel Jerusalim 82-94

London Tauers-Opel Skajlajners 86-81

Početak Evrolige bio je kulminacija sukoba FIBA-ULEB. Tiho nezadovoljstvo klubova načinim vođenja takmičenja, suđenjem i odsustvom ideja kako da se takmičenje marketinški iskoristi za popravljanje ekonomske situacije klubova bivalo je sve veće. FIBA je napravila kobnu grešku ne shvatajući ozbiljno pretnje klubova da će se osamostaliti. To se definitivno dogodilo krajem maja 2000. na jednom sastanku u Siđesu pored Barselone a već u oktobru liga je krenula. Te godine imali smo “dve Evrolige” jer je FIBA zadržala svoju Suproligu od kojih je od poznatijih klubova privukla Makabi, Panatinaikos, CSKA i Efes Pilsen (ova 4 tima su igrala Final Four u Parizu, titulu je osvojio Makabi pobedom nad Panatinaikosom), Partizan… Sećam se da sam pokušao da “prevedem” Partizan u Evroligu, ali nisu hteli ni da čuju, opredeljenje je bilo za stranu FIBA. Budućnost je bila pragmatičnija, upustila se u pregovore i umesto ponuđene 2 godine dobila garantovane 3.

Evroliga je u toj prvoj sezoni imala plejof u kome je Virtus iz Bolonje u finalu pobedio Tau Kermaiku sa 3-2. Već za narednu sezonu prešlo se na završnicu sa Final Four turnirom i ta formula aktuelna je i danas. Pred tu drugu sezonu potpisan je mir sa FIBA, bolje rečeno primirje, koje je i danas na snazi iako su poslednjih meseci na horizontu novi tamni oblaci jer se uveliko priča da FIBA hoće da povrati kontrolu nad elitnim takmičenjem a sukob je i oko kalendara koji FIBA namerava da primenjuje od 2017. a Evroliga tvrdi da neće prekidati takmičenje i neće pustiti igrače za “prozore” u kalendaru za mečeve reprezentacije u kvalifikkacijama za evropska i svetska prvenstva.

Dakle, ovako je bilo a ko će biti-videćemo.

Photo: Rodolfo Molina, Euroleague