Evroliga: Značaj pobeda u gostima

Svratih u petak do Evrolige, zamolih drugare iz statitičkog odseka da mi izvade broj pobeda gostujućih timova u tekućoj sezoni. Za par minuta dobio sam podatak koji sam kompletirao posle završetka 26. kola: od 208 dosadašnjih utakmica, domaći timovi dobili su 136 a gosti 72, što daje 34,6%. Priznajem, mislio sam, onako „odokativno“, da je ovaj drugi procenat oko 40%,  ali i 34,6% potvrđuje tezu koja je ideja vodilja za ovaj tekst: uslovi za igru su regularni, gosti imaju šansu da pobede ako na terenu pokažu da su bolji. To je velika pobeda Evrolige, faktor teren postao je odlučujući u meri u kojoj je to normalno i uobičajeno. Mi stariji pamtimo i neka druga vremena u kojima je igranje kod kuće bilo kao da imaš 15-ak poena „fore“ u startu. Postojali su takozvani „pakleni“ tereni na kojima je bilo gotovo nemoguće pobediti. Prošle sezone, računajići dve faze bez Fajnal Foura (na kome nema domaćeg terena), domaćini su slavili 159 puta, gosti 87, odnosno 35,4%. Pošto do kraja regularnog dela ostaju još 4 kola, odnosno 32 utakmice, plus dueli u četvrtfinalu, realna je pretpostavka da će broj pobeda gostiju biti sličan, ili čak i veći od prošlogodišnjeg. To će biti, uz izjednačenost timova, još jedna karakteristika novog sistema „svako sa svakim“.

U ovogodišnjoj Evroligi nema tima koji nije bar jednom slavio na strani. Na začelju je Armani sa jednom pobedom, na čelu Real Madrid sa 8. Olimpijakos, CSKA i Fenerbahče imaju po 7, Zvezda i Žalgiris po 6. Sa 6 trijumfa na strani „crveno-beli“ su više nego kompenzovali 4 poraza u Beogradu. Nema tima, za razliku od prošle sezone kada je „Fener“ dobio svih 14 utakmica kod kuće, koji makar jednom nije poklekao pred svojim navijačima. Samo u ovom poslednjem kolu na strani su pobedili Fenerbahče, Crvena zvezda, Žalgiris i Galatasaraj, turski tim u Pireju protiv Olimpijakosa „viđenog“ za treće mesto pred plejof. Uniks i Armani, dva poslednjeplasirana tima, imaju po 7 pobeda (26,9%). Ne mogu da tvrdim sa sigurnošću, ali čini mi se da „fenjeraši“ nikada nisu imali tako visok procenat pobeda. Očito, sa 16 timova (umesto 24) nema zalutalih, niko ne služi za koš-razliku, utakmice su izjednačene, mnoge dramatične, bukvalno svako svakog može da pobedi. Iako je Jasmin Repeša jesenas, posle poraza Armanija od Zvezda u Beogradu, rekao da će na kraju pričati „onaj ko preživi“, čini se da će preživelih biti sasvim dovoljno. Istina, još je rano za svođenje konačnog bilansa, ali utisak je da su igrači relativno dobro podneli veoma napornu sezonu, sa mnogo putovanja i utakmica a manje treninga. Videćemo da li će neko naknadno, u završnici Evrolige ili nacionalnim prvenstvima, platiti ceh naporima u evroligaškoj konkurenciji, ali uslovi su manje-više isti za sve.

Prošle godine najopasniji gost bio je CSKA sa 9 pobeda,  po jednu manje imali su Fenerbahče i Lokomotiva Kubanj. Neće biti slučajno da su ta tri tima bila na F4 u Berlinu. Četvrti učesnik, Baskonija, stigao je sa 5 pobeda u gostima (i 13 od 14 kod kuće) ali nema sumnje da pobede na strani obezbeđuju bolju poziciju za plejof. Crvena zvezda ih ima 6 i zato je u dobroj situaciji, od nje same zavisi na kom će mestu završiti mada nije realno očekivati 4. poziciju koja bi donela prednost terena u plejofu. Za Zvezdu će biti uspeh, i to veliki,  bilo koje mesto od 5. do 8. a šest pobeda u gostima (možda ih bude i više do kraja, gostuje Barseloni i Darušafaki) mogu biti putokaz da četvrtfinale ne mora da bude samo po Kubertenovom davno prevaziđenoim principu da je „važno učestvovati“.

Photo: Euroleague