FIBA menjala pravila zbog Jugoslavije

 

Pre neki dan sam podsetio starije a upoznao mla]e ljubitelje košarkle sa činjenicom da je prvi koš u istoriji svetskih prvenstava dao naš igrač, Nebojša Popović. Bilo je to 22. oktobra 1950.  u Buenos Airesu, u meču Jugoslavija-Peru. Narednih godina naša reprezentacija je direktno doprinela nekim značajnim izmenama pravila igre. Prvi put to se dogodilo na Evropskom šampionatu Moskvi 1953. kada su u meču Jugoslavija-Izrael igrana četiri produžetka tokom kojih Izraelci nisu pipnuli loptu! O tome detaljnije drugi put, sada samo u najkraćem. Nebojša Popović, onaj isti strelac istorijskog koša u Argentini, sada u ulozi selektora, naredio je da, ako naši uzmu loptu u podbacivanju, „napad“ traje do poslednjih sekundi produžetka kada neko treba da šutira. Situacija se ponovila četiri puta, a plan je uspeo tek u poslednjem pokušaju. Saša Gec je ušao na prodor i promašio „zicer“ ali je Mirko Marjanović iz odbojke dao koš za pobedu (57-55). Pošto nije bilo ograničenja napada, Popović je mogao da sprovede ovakvu ideju. Prisutni Vilijam Džons, generalni sekretar FIBA, bio je ljut i najavio je promenu pravila na prvom Kongresu. U NBA je napad ograničen pred sezonu 1954/55. ali o tome, i formuli kako se došlo do ogranićčenja napada na 24 sekunde, narednih dana.

urugvaj 2

Na drugom Svetskom prvenstvu, igranom u Rio de Žaneiru od 22. oktobra do 5. novembra 1954, u meču Jugoslavija-Urugvaj dogodio se neobičan slučaj. Utakmica je bila vrlo izjednačena, na poluvremenu 23-23, a slično je bilo i u nastavku. Rezultatska klackalica držala je publiku u neizvesnosti. U jednom napadu pred sam kraj meča Urugvaj je dao koš, ali je jedan od sudija poništio pogodak dosudivši faul u napadu. Naši su uveli loptu ispod koša, u skladu sa tadašnjim pravilima, ali je zapisnički sto prevideo odluku sudije, i Urugvajcima je upisan koš! Nije jasno da li u dvorani nije bilo semafora i zašto naša klupa nije reagovala istog momenta… Bilo kako bilo, kada je označen kraj naši su poleteli jedan drugom u zagrljaj uvereni da su pobedili, ali su sudije tražile da se igra nastavak jer je zapisnički sto rekao da je meč završen nerešeno 51-51, i da treba da se igra produžetak!

Usledili su protesti našeg tima, ali je glavni sudija, Amerikanac Erl Šlup (drugi je bio Aladino Astuto, u zapisniku FIBA ne navodi se iz koje su zemlje bili arbitri, ali sam za Amerikanca našao u drugom izvoru) odlučio da je sve u redu i da mora da se igra nastavak. Valjda pod šokom zbog nepravde, naši igrači su u tih dodatnih pet minuta dali samo jedan koš iz slobodnog bacanja (Ćurčić), Urugvajci četiri, i pobedom 55-52 prošli u drugu rundu. Da nije bilo greške, Jugoslavija bi ušla u finalnu grupu sa 8 timova i bila mnogo bolje plasirana od 11. mesta koje je na kraju zauzela pobedivši samo Peru (86-84). Bila je to prva pobeda Jugoslavije na svetskim prvenstvima.

FIBA je indirektno priznala grešku pripremivši predlog da se lopta uvodi ispod obruča samo posle primljenog koša, u svakom drugom slučaju morala je da bude uvedena sa strane. Da je to pravilo važilo 24.oktobra 1954. Jugoslavija bi ostvarila prvi bolji plasman na mundijalima. Promena je zvanično usvojena na Kongresu tokom Olimpijskih igara u Melburnu 1956. Istom prilikom zabranjeno je zadržavanje u zoni ispod koša duže od tri sekunde, što je bila revolucionarna proimena jer su teški centri, takozvani „sidraši“, morali bitno da menjaju navike a treneri spremaju drugačiju taktiku. Takođe, izmenjeno je i pravilo o određivanju poretka. Umesto ukupne koš razlike u prvi plan su stavljeni međusobni susreti, a povod je bio skandal na meču SSSR-Mađarska na EP 1953. kada  je pobeda od pet poena sovjetskog tima odgovarala obema ekipama. Negde od 25. minuta, pri rezultatu 29-24, igra je bukvalno stala, sovjetski igrači su se dodavali na svojoj polovini a, kažu da su neki mađarski igrači čak seli na teren! Drugo poluvreme za vršeno je 5-2 za SSSR!

urugvaj vilmos loci
Vilmoš Loci

Uzgred, naš tim je 1954. na pomenutom Svetskom prvenstvu igrao u sastavu Bogdan Miler, Mirko Marjanović, Milan Bjegojević, Đorđe Andrijašević, Lajoš Engler, Đorđe Konjović, Dragan Godžić, Milan Blagojević, Aleksandar Blašković, Boris Kristančić, Vilmoš Loci i Borislav Ćurčić. U odnosu na tim koji je te iste godine nastupio na Evropskom prvenstvu u Moskvi nije bilo Borka Jovanovića, Ladislava Demšara, Bore Stankovića, Saše Geca i Srđe Kalembera. Umesto njih ušli su Miler, Konjović, Blagojević i Kristančič . U Moskvu je putovalo 13 igrača, u Rio 12. U Moskvi je selektor  bio Nebojša Popović, u Riju  Aleksandar Nikolić kome je to bio debi na velikim takmičenjima. Naši najbolji strelci bili su Ćurčić i MIler, obojica  po 57 poena.

Šampion je postala ekipa SAD sa 9-0, Brazil je bio drugi a Filipini treći.

Iz navedenih primera vidljivo je da je košarka, zahvaljujući mudrom Vilijamu Džonsu, učila na svojim greškama, često menjala pravila u želji da poboljša igru, a i danas to čini uvodeći tehnologiju kao pomoć arbitrima. Odavno je već nemoguće da se „ukrade“ koš ili prizna nevažeći, ali jednom se baš to dogodilo, a žrtva je bila naša reprezentacija.

urugvaj 1

Photo: FIBA