Futuristički stadion na kome će igrati reprezentacija Srbije

 

Danima se govori da će se zvršnica Eurobasketa u Lilu igrati na velikom fudbalskom stadionu, pa je pravi trenutak da odgovorimo na pitanje: kako je to moguće? Lepo – radi se o tehnološkom čudu koje ne pripada ovom, nego 22. veku! Uslovno, to jeste fudbalski stadion, ali milenijum daleko od onog sofijskog “Vasil Levski”, na kome je pred 50.000 gledalaca odigran 1957. meč Evropskog prvenstva u košarci između SSSR i Bugarske.

Stadion “Pjer Moro” u Lilu je poput poznate dečije igračke transformersa. Po potrebi, to je fudbalski objekat koji prima 50.186 gledalaca. Kad padnu kiša ili sneg, on se pretvara u mamutsku dvoranu jer ima pokretni krov kome je potrebno manje od pola sata da se potpuno zatvori. A za Evropsko prvenstvo u košarci biće uključena nevidljiva hidraulika smeštena ispod fudbalskog terena. Moćne dizalice jednostavno podignu, kao lego kocku, tačno polovinu fudbalskog igrališta i slože je na onu drugu. Ostaje rupa koju popuni parket, montiraju se koševi, ogromna crna zavesa prekrije fudbalski teren uredno složen jedan preko drugog, i dobije se dvorana sa gledalištem sa tri strane, kapaciteta 27.000 mesta. Sve je ovo već isprobano prošle godine na finalu teniskog Dejvis kupa između Francuske i Švajcarske, a operacija pretvaranja fudbalskog objekta u tenisku dvoranu trajala je oko tri sata. Toliko će biti potrebno i sada da se sredi dvorana za košarku.

Europe, France, Nord, vue aérienne de

Ovaj tehnološki monstrum koštao je neverovatnih 618 miliona evra. Svečano je otvoren 17. novembra 2012. ragbi utakmicom Francuska – Argentina.

Zanimljiva je predistorija stadiona “Pjer Moro”, koji se vodi kao zvanični dom fudbalskog kluba Lil. Ovaj klub od 1975. igrao je svoje utakmice na stadionu “Grimonprez-Jooris” kapaciteta 21 hiljadu mesta. Kako je klub rastao, tako je njegov stadion postajao sve manji. Najzad, Lil se 2001. plasirao u Ligu šampiona, ali stadion nije odgovarao standardima UEFA, pa su morali da igraju svoje mečeve na objektu “Felix-Bollaert” komšijskog rivala Lansa. Postojao je plan da se odmah izgradi novi stadion u Lilu, koji će odgovarati svim standardima, ali je projekat zaustavljen, zatim i napušten jer su se grupe građana bunile zato što je lokacija suviše blizu stare gradske tvrđave iz 17. veka.

Lil se ponovo plasirao u Ligu šampiona 2005, i utakmice je morao da igra u Parizu, na stadionu “Francuska”. Navijači ga nisu ostavili, dolazili su i u Pariz, ali je jedan tragičan događaj označio kraj i ovoj soluciji. Dolazeći na utakmicu sa Olimpikom iz Liona, dva mlada navijača je usmrtio voz.

Ovaj događaj ubrzao je odluku da se novi stadion izgradi u predgrađu Lila. Najveći pobornik te ideje bio je Pjer Moro, čovek koji je od 1981. do 1984. bio francuski premijer, a funkciju gradonačelnika Lila obavljao je čak 28 godina, od 1973. do 2001. Dočekao je da 2012. vidi objekat za koji se zalagao, a onda je godinu dana potom umro od raka pluća u 84. godini.

U decembru 2006. bio je raspisan tender za izgradnju stadiona sa oko 50.000 mesta, a javila su se tri ponuđača sa vrlo ambicioznim projektima:

Eiffage je predvideo multi-funkcionalni objekat sa pokretnim krovom, koji bi se mogao pretvoriti u arenu sa oko 30.000 mesta;

Mouzgues je nameravao da izgradi stadion sa 50.000 mesta koji bi zadovoljavao sve svoje energetske potrebe koristeći geotermalnu energiju;

Vinci je projektovao objekat od 51.000 mesta sa 8000 kvadratnih metara solarnih panela iz kojih bi se dobijala struja.

Posle dugog većanja, u februaru 2008, odlučeno je da se prihvati ponuda kompanije Eiffage, a godinu i po dana kasnije pribavljene su sve dozvole. U februaru 2010. Francuska je dobila organizaciju Evropskog prvenstva u fudbalu 2016 (to je završnica takmičenja u čijim kvalifikacijama smo nedavno igrali sa Jermenijom, a slede nam mečevi sa Albanijom i Portugalom), tako da se budući stadion u Lilu idealno uklopio u te planove. Ta odluka je ubrzala radove na novom stadionu, pa je konstrukcija objekta bila završena do kraja 2011. Ogromni krov je sastavljen na zemlji, a onda je moćnom hidraulikom podignut i postavljen – za jedan dan!

samedi 17 mai 2014, stade Pierre Mauroy

Celokupan projekat koji je izveo Eiffage koštao je 618 miliona evra. Od toga 282 miliona staje sam stadion, 42 miliona potrošeno je na parkinge, hotele, restorane i ostale prateće sadržaje, a čak 96 miliona da bi se maksimalno ispoštovali seizmički standardi. Naime, 2011. Japan je pogodio katastrofalni zemljotres, posle koga je u Francuskoj maksimalno pooštrena procedura seizmičke zaštite na svim novim objektima.

Stadion “Pjer Moro” ima dva nivoa (sprata), i dostiže visinu od 31 metra. Ukupan kapacitet je 50.186 mesta, uključujući 4.965 biznis sedišta, 1.842 u luksuznim boksovima, 448 za zvaničnike i 326 za novinare. Objekat ima brojne solarne panele i dve vetrenjače, koji proizvode najveći deo energije potrebne za funkcionisanje. Ima i 7.000 mesta na parkingu. UEFA je stadion obeležila sa pet zvezdica.

Kad se pretvori u košarkašku dvoranu, “Pjer Moro”, kao što smo rekli, prima 27.000 gledalaca. Ne treba sumnjati da će biti ispunjen do poslednjeg mesta, jer mečevi Eurobasketa su atrakcija sami po sebi, ali je podjednak izazov doći, biti i videti ovaj futuristički objekat, koji se nalazi u predgrađu, šest kilometara od centra Lila..

Photo: FIBA Europe