Gudurićev sjajni evroligaški debi u Kombank areni

 

 

Veliki je kapital pobeda Crvene zvezde nad Strazburom na startu Evrolige, a još veći igra nekih momaka koji su ove jeseni dosad bili u drugom planu. To se pre svega odnosi na Marka Gudurića, koji možda ne bi ni dobio minutažu da se Nemanja Dangubić nije povredio. Zvezda je počela traljavo protiv francuskog tima, gubila je i primala lake poene, ali sve je preokrenuo ulazak Gudurića sredinom prve četvrtine. Sa nekoliko asistencija, lucidnih poteza i odličnim pokrivanjem u odbrani naš mladi reprezentativac je za nekoliko minuta osvojio srca preko 14.000 gledalaca u Kombank areni.

Drugi razlog Zvezdine startne evro pobede je plej Stefan Jović. Nametnuo se kao prva opcija na mestu organizatora igre, potisnuvši u drugi plan Gala Mekela. Stefan u ovakvoj formi je ogroman dobitak za Radonjićev tim. Isto se odnosi i na Rajana Tompsona. U nekoliko navrata sam tvrdio da je on veliko pojačanje, i da će sigurno Zvezda imati ogromne koristi od njega. U čevtrtak uveče je potvrdio sve ove prognoze. Naravno, ne sme se nijednog trenutka zaboraviti sjajni Maik Cirbes, pravi lider ovog tima koji je za ovih godinu dana, koliko je stanovnik Beograda, od velikog nemačkog talenta postao velika evropska zvezda. Pored njega gorostasni Big Sofo može da pronađe desetak-petnaest minuta na parketu, i taman toliko i uspeva.

Pored neočekivano zrele i kvalitetne igre Crvene zvezde, očigledno je da je i trener Dejan Radonjić maturirao, i izrastao u stratega koji lako i rutinski dobija utakmice poput ove. Sve vreme vukao je prave poteze i unosio mirnoću u ekipu, a to je jedino što dobar trener treba da radi.

Gledajući Zvezdu, Cirbesa, Jovića i Mitrovića – igrače dobro poznate iz prošle sezone, nekako mi se nametnuo jedan utisak. Ovo je sada tim bez Bobana Marjanovića, najdominantnijeg evropskog centra, i bez Markusa Vilijamsa čijim asistencijama se poklonila kompletna Evroliga. Nema ni Nikole Kalinića, a njihove zamene (Mekel, Skorcanitis i Simonović) nisu ni blizu tog kvaliteta. Pa mi je u jednom trenutku prostrujalo kroz glavu: možda je Zvezda ipak premalo postigla u Evroligi prošle sezone? Slavili smo taj njen plasman u Top 16, ali u toj drugoj fazi nekako se previše lako predala i nije uključila u borbu za dalje. A mogla je daleko da dogura sa onim timom, realno neuporedivo jačim nego što je ovaj sad. Ne sećam se da je neko u martu i aprilu konstatovao da je Zvezda razočarala u Top 16. Mene, eto, jeste. Mada sam to sa zakašnjenjem shvatio.