Heroji iz Strazbura

 

Olja Petrović, Peruzović, Hadžiabdić, Buljan, Katalinski, Mužinić, Janković, Vukotić, Oblak, Jerković, Šurjak. To je fudbalska reprezentacija Jugoslavije koja je marta 1975. igrala protiv Severne Irske u Belfastu, i izgubila 1-0. Rezultat je najmanje bitan, selektor Biće Mladinić i ovi igrači i dan danas smatraju se u Severnoj Irskoj istinskim herojima. Došli su u polurazrušeni Belfast, u kome je vođen pravi rat između Ire i britanske policije i vojske, u trenutku kad niko drugi nije hteo i smeo da tamo ode. Irci su sve utakmice igrali u Engleskoj jer su se njihovi protivnici plašili da odu u Belfast, ali Jugosloveni su stegli petlju, i muda – što da ne kažemo, i otišli u taj grad. U Irskoj se to pamti.

Slična situacija dogodila se u Strazburu, gde su igrali domaćini i Crvena zvezda svoj evroligaški meč. U Francuskoj je vanredno stanje, širom zemlje su raspoređeni vojska i policija, predsednik Fransoa Oland je rekao da je u toku rat protiv terorista-džihadista. Evroliga je odlučila da se utakmica i u takvim okolnostima odigra, ali Zvezda je mogla da odbije da otputuje, ne verujem da bi je kaznili. Nikom na Malom Kalemegdanu to nije padalo na pamet, i zato je “Marseljeza”, koju je u poslednjem minutu meča pevalo 5.318 gledalaca bila pesma slobode i prkosa, ali pevali su je Francuzi podjednako svojim momcima i Crvenoj zvezdi. Pamtiće oni ko im je došao kad nije morao, i kad je malo ko smeo to da učini.

U takvim okolnostima bilo bi skoro nehumano secirati igru Beograđana, koji su izgubili ovu prilično važnu utakmicu. Za poraz nije opravdanje politička situacija u Francuskoj, ali svakako jeste činjenica da nisu igrali povređeni Mitrović, Dangubić, Lazić i Mekel, kažnjeni Vilijams i roviti Tejić i Nastić. Momci koji su bili na parketu zaista su se hrabro borili, a pošto sam iskustvom naučen da u sportu nikad niko nije izgubio, nego je uvek neko pobedio, red je da pohvalim Strazbur. Posle vođstva Crvene zvezde od 21 poena razlike, i pravog festivala trojki crveno-belih u prvom poluvremenu, trebalo je naći snage i dobiti tu utakmicu. Strazbur je uspeo u tome, i ako ovaj meč na kraju bude odlučivao ko će u Top 16, a sva je prilika da hoće, i ako francuski tim ode dalje, treba im iskreno čestitati. Napravili su mali sportski podvig i preokrenuli izgubljenu utakmicu – bez obzira što je Zvezda bila oslabljena, i što su njeni igrači bili vidno iscrpljeni u drugom poluvremenu.

Ako je za utehu navijačima crveno-belih, sledeće nedelje u Beograd dolazi veliki Real. Eto šanse da publika ponese heroje iz Strazbura do pobede na koju niko nije računao. Jer, u vanrednom stanju događaju se vanredne stvari, a takve su i preokret Strazbura, ali i eventualna pobeda protiv kraljevskog kluba.