Inside NCAA: Sledeći Lebron Džejms zove se Ben Simons!

Otkrivanje novih talenata i pojava novih igrača u NCAA je za svakog ljubitelja košarke pravi šlag na torti, a pogotovo na početku sezone kad svaka ekipa i njihovi navijači sa nestrpljenjem očekuju početak prvenstva u nadi da će možda baš sada njihovi ljubimci napraviti dobar rezultat, možda čak postati prvavi. Često timovima fali dobar centar, košgeter, plej ili pravi trener za vrhunski rezultat. Navijači i treneri neretko ponavljaju jedne te iste rečenice: “Da imamo centra dobili bi ih”; ili “Šta možemo kad nemamo plejmejkera kako treba”. Da dodam možda i ono neizbežno “Da je… ostao još godinu dana ne bi nas dobili”. Međutim ova magična igra nam uvek podari neko novo ime, novu nadu, a dešava se – gle čuda – da od apokaliptičnih prognoza najvernijih navijača ne bude ništa, već naprotiv ovogodišnji tim na papiru neuporedivo slabiji, ispadne bolji od prošlogodišnjeg.

NCAA košarka je veoma specifična po mnogo čemu, a pogotovo po tome što se od novajlija, ili takozvanih freshmena, često očekuje da svojim dolaskom preokrenu svoje nove ekipe i trgnu ih iz višesezonske letargije i sivila. Nekad ponosni univerziteti sa višedecenijskom tradicijom i armijom navijača prosto kleče na kolenima i očekuju spas od ovih golobradih 18-godišnjaka. Te momke mediji prate već 2-3 sezone po srednjim školama i lokalnim klubovima, i porede ih sa NBA zvezdama.

“Ko je najbolji igrač u Njujorku ove godine”, “Šta Zapadna obala ima da ponudi?”, “Zar u celom Čikagu nema dobrih igrača od hiljada koji igraju po parkovima” – to su česti naslovi u novinama. Ko je sledeći? Amerikanci vole da preuveličavaju stvari, pa tako rade i kad je o ovim momcima reč. Često se oglašavaju razni stručnjaci koji panično upozoravaju da nas je Evropa stigla, a možda i prestigla. Kako, zaboga, zar nije Amerika izmislila košarku?

Sve kulminira negde sredinom aprila kad stotine najboljih srednjoškolaca zvanično izaberu univerzitete koje će pohađati, i onda kreću nove prognoze kako će koji igrač da se uklopi i šta će da uradi sledeće sezone. No, da ne dužim više, evo najboljih novajlija koje navijači, stručnjaci i NBA skauti jedva čekaju da vide:

Ben Simons LSU (Louisiana State), krilo, 207 cm
Ovaj momak rođen u Australiji ima interesantnu priču. Sin je bivšeg američkog košarkaša koji je po završetku karijere ostao da živi u zemlji kengura, ali kad je shvatio da mu je sin neverovatno talentovan poslao ga je u kolevku košarke. Skautima nije dugo trebalo da prepoznaju njegov veliki talenat i da ga proglase za sledećeg Lebrona Džejmsa! Simons je neverovatan atleta sa odličnim osećajem za koš, brzinom i eksplozivnošću, i po mnogima je već sada spreman za NBA! Neki kažu da je najbolji igrač u NCAA i pre nego što je odigrao prvu utakmicu na koledžu.  Možda najinetersantnije od svega je što je odabrao LSU, koji od slavnog Šekila O`Nila nije imao dobru ekipu. Jedno je sigurno: NBA ga neće dugo čekati.

Čik Dijalo Kansas, krilo/centar, 205 cm
Ovaj mladi Afrikanac ima takođe nesvakidašnju priču. Po dolasku u SAD selio se više puta po raznim državama što je dovelo u pitanje njegovo srednjoškolsko obrazovanje, tako da još nije dobio takmičarsku dozvolu da zaigra za Kanzas. Na prvoj utakmici navijači su skandirali “Free Diallo” – oslobodite Dijala. Cela sportska javnost je uz njega jer je opštepoznato da Amerikanci, kao mahom potomci imigranata, gaje simpatije prema ovakvim slučajevima. Inače, Dijalo ima ogroman raspon ruku uz odličnu tehniku u reketu, i svi očekuju da već ove godine caruje u NCAA. Kad se tome doda njegov odbrambeni instinkt i ludačke “banane” sigurno će obradovati navijače ponosnog i uvek dobrog Kanzasa.

Dajmond Stoun, Maryland, centar, 208 cm
Ovaj grdosija od 135 kg privlači pažnju košarkaške Amerike već nekoliko godina i upravo je to ono što je nedostajalo Merilendu da kompletira ekipu i krene ka tituli. Biće zabavno u Vašingtonu ove zime!

Džamal Marej, Kentucky, plej, 190 cm
Šta reći o momku koji je letos sam nadigrao mladu reprezentaciju SAD na Pan Američkim igrama u svom rodnom Torontu? Ovaj Kanađanin je mogao da izabere bilo koji univerzitet, ali se odlučio za Kentaki gde će stažirati godinu dana za NBA. Najbolje od svega je što može da igra i beka šutera, možda i bolje nego pleja.

Skal Labizije, Kentucky, centar, 208 cm
Još jedna nesvakidašnja priča.  Ovaj Haićanin, koji je morao da napusti svoje rodno ostrvo posle stravičnog zemljotresa, je vrtoglavo napredovao i da nema pravila po kome igrači moraju da odigraju jednu sezonu posle srednje škole pre nego odu u NBA – verovatno bi već negde grejao klupu i zarađivao milione.

Džejlen Braun i Ajvan Rab, California

Ova dvojica su bukvalno spas sa neba za nekad slavni tim iz San Franciska. Rab je krilo/centar koji igra sa neverovatnom energijom, dok je Braun pravi košgeter tipa Derika Rouza.

Alonzo Trijer, Arizona, bek, 190 cm
Još jedan veliki talenat, strelac sličan Raselu Vestbruku.  Standardni juniorski reprezentativac SAD.

Ajsak Briskou, Kentucky, bek, 190 cm
Igrač sa motorom za formulu 1, poznat po tome da stalno igra kao da mu život zavisi od sledećeg napada.  Celu dosadašnju karijeru mu osporavaju talenat tako da je navikao da se dokazuje.

Naravno da ima još mnogo igrača koji poseduju veliki talenat, i od kojih se jako mnogo očekuje, pa ću ukratko navesti još nekoliko vanserijskih  momaka:

Brandon Ingram, Luk Kenard i Čas Džeter – Duke
Džejlen Branson – Villanova
Henri Elenson – Marquette
Stiven Cimerman – UNLV (Las Vegas)

Još da pomenem jednog interesantnog igrača za malo starije čitaoce. Antonio Vranković, sin nekadašnjeg reprezentativca Jugoslavije Stojka Vrankovića, je novajlija kod prošlogodišnjeg šampiona Djuka i legendarnog trenera Križevskog (neki njegovo prezime izgovaraju Šiševski, što je možda i pravilnije).

Šta će biti sa ovim igračima, i kakve će karijere imati -niko nije 100 odsto siguran, ali jedno je izvesno: neki će svoj bogom podareni talenat do maksimuma da iskoriste, i postanu NBA zvezde, a drugi će biti dobri ili prosečni igrači. Neki će završiti po raznim evropskim ligama, pa možda čak i u Srbiji, dok će nažalost biti i onih koji će ostati večiti talenti i nepoznati kraljevi lokalnih gradskih parkova. Košarka je takva, kao i život, ali u ovom momentu svi startuju u isto vreme sa početne linije, pa – ko preživi pričaće.

 

Photo: NCAA