Istorija: Cibona, prvak Evrope 1985

Šest godina posle istorijskog trijumfa Bosne u Grenoblu protiv Mobilđirđija iz Varezea, Jugoslavija je ponovo imala klupskog prvaka Evrope. Taj podvig pošao je za rukom Ciboni i bio je kruna višegodišnjeg rada Mirka Novosela koji je 1976, posle Olimpijskih igara u Montrealu, napustio kormilo reprezentacije i posvetio se radu u Ciboni, klubu u kome je nekada igrao dok se zvala Lokomotiva. Strpljivo je podizao klub kompletirajući ga najboljim što je mogao da nađe na domaćem tržištu. U sastavu koji je osvojio titulu tog 3. aprila 1985. u Atini protiv Reala 87-78 (39-38) bilo je i Zagrepčana, poput  Zorana Čuture i Mihovila Nakića, ali su obojica počela u Industromontaži. Braća Aleksandar i Dražen Petrović stigli su iz Šibenika, Andro Knego iz Dubrovnika, Sven Ušić iz Pule, Branko Vukićević iz (OKK) Beograda…U timu više nije bilo Krešimira Ćosića ali je njegov dolazak 1980. bio možda bio ključni momenat u probijanju Cibone u jugoslovenski, pa potom i evropski vrh.

Pre nego što su se sreli u finalu Kupa šampiona 1985. Cibona i Real Madrtid imali su jedan okršaj u evro-finalu. U završnom meču Kupa pobednika kupova 16. marta 1982. u Briselu bilo je 96-95 za Cibonu, posle produžetka (u regularnom delu bilo je 88-88). U dodatnih 5 minuta Cibona je bila bolja i pobedila osvojivši drugi evro-trofej, posle prvog Kupa Koraća 1972. kada se još uvek zvala Lokomotiva. Krešo Ćosić je u Briselu bio lider tima sa 22 poena i mnogo skokova, iako je najefikasniji bio Andro Knego sa 34 koša. Aca Petrović je dao takođe 22, dok su kod Reala najefikasniji bili Fernando Martin (30), Vejn Brabender (17) i Mirza Delibašić (15).

Posle osvajanja prve titule prvaka Jugoslavije u sezoni 81/82 Cibona se oprobala u Kupu šampiona, ali je u finalnoj grupi sa 6 ekipa bila katastrofalno slaba, izgubila je svih 10 utakmica. Za drugi pokušaj, posle osvajanja titule 1984, bila je ozbiljno pojačana dolaskom Dražena Petrovića. Put ka tronu počeo je eliminacijom CSKA iz Sofije iako je prvi meč izgubila 91-97. U revanšu je bilo 89-73.U drugom kolu Zagrepčani su eliminisali Helsingin NMKV sa dve pobede, a u finalnoj grupi bilans je bio 7-3, isto koliko je imao i Real Madrid, ali je Cibona bila prva zbog boljeg odnosa poena u međusobnim duelima. U Zagrebu je pobedila 99-90 (Dražen je dao 44 poena) , u Madridu izgubila 87-89 uz opet sjajnog mlađeg Petrovića koji je dao 35, i prosto se ponudio Realu u čijem će dresu zaigrati 1988.

Radost trenera Novosela, Branka Vukićevića i Andra Knega

Finale je igrano u Pireju, u dvorani “Mir i prijateljstvo” pred 14.500 gledalaca. Sudili su Majnini (Francuska) i Rigas (Grčka). Ovo je ostalo zapisano:

Cibona-Real Madrid 87-78 (39-38)

Cibona: A. Petrović 16 (0-2), D. Petrović 36 (14-14), Čutura 16 (2-2), M. Nakić 7 (3-3), Knego 10, Bečić, Vukićević, Ušić 2.Trener: Mirko Novosel.

Real Madrid: Korbalan 6 (4-4), Iturijaga 15, Džekson 10 (2-2), Robinson 22 (4-4), F. Martin 14, Romaj 3 (1-4), Velasko 3, Ruljan  3, A. Martin. Trener: Lolo Sains.

Cibona je najveći deo meča igrala zonu. Pred kraj poluvremena konačno se “odlepila”, povela 47-40, ali je Real preko Džeksona manjak do poluvremena sveo na poen (38-39). Ciboni je posao bio olakšan kada je zbog 5 penala sredinom nastavka izašao Fernando Martin. Kad je u 33. minutiu prednost bila podignuta na 8 poena (69-61) put ka pobedi bio je otvoren, a u 37.minutu već je uveliko trajalo slavlje Ciboninih navijača jer su “vukovi iz Tuškanca” vodili 81-63.

Te godine u sastavu Cibone još su bili, sa manjim doprinosom,  Igor Lukačić, Ivo Nakić, Franjo Arapović, Dražen Anzulović, Ivan Šoštarec i Nebojša Razić.

Godinu dana kasnije Cibona je u Budimpešti protiv Žalgirisa odbranila titulu a 1987. je ponovo osvojila Kup pobednika kupova tako da se osamdesete godine prošlog veka s pravom smatraju zlatnim godinama “cibosa” jer je osvojila dva Kupa šampiona, dva Kupa pobednika kupova i jedan Kup Koraća. Bilo nekad…

Photo: Privatna arhiva