Istorija: Druga titula Jugoplastike

Ako je u sezoni 88/89. Jugoplastika bila senzacionalni pobednik Kupa šampiona, druga titula u sezoni 89/90. nikoga nije iznenadila. Evropa je već bila upoznala super-talentovanu generaciju igrača iz Splita i njihovog tada još uvek mladog trenera Božidara Maljkovića. Prva titula je osvojena u Minhenu, na neutralnom terenu, druga u Saragosi gde Barselona u finalu, igranom 19. aprila 1990, nije bila formalni domaćin, ali je imala podršku velikog broja svojih navijača kojima nije bio problem da pređu 300 kilometara koliko razdvaja dva grada.

Pamtim dobro taj “F4”, pored ostalog i zato što mi je bio prvi. Od tada sam propustio samo dva, 1999. u Minhenu zbog bombardovanja naše zemlje, i 2016. u Berlinu zbog preloma noge. Pre nego što je stigla u Saragosu Jugoplastika je prvo eliminisala engleski Livingston sa dve pobede i ušla u finalnu grupu sa 8 timova. Propozicije su predviđale da prva četiri tima igraju Final Four. Posle 14 kola poredak je bio:

1. Barselona 12-2

2. Jugoplastika 11-3

3. Limož 10-4

4. Aris 8-6

Otplali su Filips (7-7), Makabi (6-8), Den Helder (2-12) i Leh Poznanj (0-14).

Zanimljivo je da su na F4 stigla dva tima u kojima će posle Splita raditi Boža Maljković: Barselona i Limož. Sa Jugoplastikom i Limožom je bio prvak Evrope, sa Barselonom “samo” finalist.

Jugoplastika je u polufinalu lako nadigrala Limož, bilo je 101-83. Blistao je Velimir Perasović sa 24 poena, pratili su ga Duško Ivanović sa 20, Zoran Savić i Toni Kukoć sa po sa 16, Dino Rađa je dao 10. Kod Limoža najefikasniji su bili Ostrovski sa 21 poenom i Amerikanac Bruks sa 19. Splićani su bolje skakali (36-28), bolje asistirali (17-11), jednom rečju bili bolji tim. Barselona je u drugom polufinalu bila bolja od Arisa 104-83 i u finale, s obzirom na relativno domaći teren, ušla kao favorit. Za Aris su igrali Galis, Janakis, Subotić, Vranković, Majk Džons… Bio je to treći uzastopni pokušaj Arisa na F4 i treći neuspeh već u polufinalu.

Finalisti su u grupi igrali 1-1. U Splitu je bilo 86-73, Dino Rađa je dao 24 poena, Duško Ivanović 23, Toni Kukoč 11, u timu Barselone najefikasniji su bili Feran Martinez sa 19 i Odi Noris sa 14 poena. U Barseloni je bilo 79-73 za domaći tim. Andres Himenez je predvodio Katalonce sa 23 poena, Noris je dao 19 a drugi Amerikanac Dejvid Vud 16. U timu Splićana Duško Ivanović je sa 26 poena bio najefikasniji, Perasović je dao 9, Rađa 8, Kukoč i Sretenović po 5.

Finale je bilo izjednačeno u prvih 15-ak minuta. Uprkos mladosti tim iz Splita se sjajno nosio sa pritiskom, u 16.minutu stekao je lepu prednost (31-22) koju je Barselona smanjila do poluvremena na minus 4 (36-40). Sećam se trojke Perasovića sa pola terena u poslednjoj sekundi prvog dela… Odličnom odbranom na početku nastavka Jugoplastika je u 28. minutu povela 52-43, ali se Barselona vratila, izjednačila (59-59, 33. minut) i čak povela posle zakucavanja Himeneza. Splićani nisu gubili glavu, predvođeni Kukočem poveli su u 36. minutu 70-63 i ušli u dobijenu završnicu. Kakva je bila odbrana Jugoplastike svedoči podatak da je Barselona u poslednjih 6 minuta dala samo 4 poena.

Zavirio sam u reportažu objavljenu u “Košu” br. 7. i pod naslovom “Konkvistadori Saragose” koju smo potpisali kolega Bojan Milovanović i ja, i našao niz zanimljivosti. Ne bih se setio, ali tamo je još tada pisalo da je Boža Maljković verovatni novi trener Barselone, a da će sa njim i Toni Kukoč. Prvo se ubrzo pokazalo kao tačno, drugo nije iako je Kukoč bio spreman da dođe. Objavili smo da je na turniru u Saragosi “čak 6 klubova iz NBA imali svoje posmatrače”. Danas je retkost kad neki NBA klub nema skauta na nekom važnom evropskom takmičenju. Uoči finala zabeležili smo izjavu Džeka Remzija, čoveka sa više od 1.500 pobeda u NBA, bio je prvak sa Portlandom 1977:

– Jugoplastika je odličan tim, ona je moj tim u finalu. Jedini igrač koga sam ovde video a koji bi mogao proći u NBA je Toni Kukoč – rekao je tada Remzi.

Bio je u pravu i za Jugoplastiku i za Kukoča, ali su ga kasnije Rađa i Tabak demantovali uspešno igrajući u NBA. Bred Grinberg iz Portlanda boravio je u Španiji zbog Sabonisa sa kojim je uspešno završio pregovore, iako će Litvanac otići u NBA tek 5 godina kasnije. Priznao je da ga interesuje i Kukoč, ali je dodao:

– Na narednom draftu biramo tek kao 25. a dotle će ga neko već uzeti…

Taj neko bio je Čikago čiji je generalni menadžer, nedavno preminuli Džeri Kraus, takođe bio u Saragosi.

U noći posle trijumfa čarter letom vraćali smo se u Split. Tokom leta zamolio sam košarkaše Jugoplastike da se za čitaoce “Koša” potpišu na štampanom formularu koji sam koristio za ručno vođenje poena tokom utakmice. Učinili su to iza broja dresa koji su nosili. U Split smo sleteli oko 02,30 ali je aerodrom bio prepun oduševljenih navijača a slavlje se sutradan nastavilo na ulicama grada. Bio je to najlepši rođendanski poklon Boži Maljkoviću koji je tog dana napunio 39 godina.

Istorija pamti ove aktere finala:

Jugoplastika-Barselona 72-67 (40-36)

Saragosa, 19.04.1990. Dvorana “Princ Felipe”. Gledalaca: 11.000. Sudije: Zič (Poljska) i Zanon (Italija).

Jugoplastika: Sretenović 5 (3-4), Ivanović 12 (4-5), Perasović 12, Sobin 7 (3-3), Rađa 12 (4-5), Pavićević, Kukoč 20 (3-7), Tabak, Savić 4 (2-2).Trener: Božidar Maljković.

(Dres Splićana te sezone oblačili su još Petar Naumoski, Josip Lovrić, Teo Čizmić i Aramis Naglić)

Barselona: Solozabal 5 (2-2), San Epifanio 10 (6-7), Himenez 8 (0-2), Vud 12 (4-5), Noris 18 (4-4), Kosta 3 (3-4), Krespo 5 (3-3), Feran Martinez 6. Trener: Aito Garsija Reneses.

Photo: Privatna arhiva