Jadranska liga: Veliki ulog u finalu

Kada se raspala Jugoslavija, nestala je i košarkaška liga koja je bila među najboljim u Evropi. Novonastale zemlje koje su stekle nezavisnost nakon raspada SFRJ osnovale su nove lige, ali ispostaviće se da ni jedna od njih nije mogla ni prići onoj staroj, što je i razumljivo jer je i broj košarkaša bio proporcionalno manji.

Nakon deset godina Slovenija, Hrvatska, Bosna i Hercegovina i Crna Gora  (iako je originilna ideja potekla iz Srbije!) 2001. osnivaju, po ugledu na tu staru jugoslovensku, novu ligu koju su nazvali Jadranska. Košarkaški klubovi Olimpija, Bosna, Cibona i Budućnost su bili osnivači lige u kojoj im se u toj prvoj sezoni priključilo još 8 klubova iz gore navedenih država. Liga je bila zamišljena po dvokružnom bod sistemu i završnim final four turnirom

Pred nama je 16. finale Jadranske lige koje je nekoliko puta menjala naziv i format završnice. Zvala se i NLB, Gudjer liga, ABA liga, dok se format završnica tokom godina menjao – od  Final foura, preko Final eight, do kombinacije  plejofa i završnog turnira četiuri tima,  da bi se poslednjih godina ustalio na klasičan plejof.

Za ovih 15 godina kroz ligu je, sa manje ili više uspeha, prodefilovalo 37 klubova iz 10 različitih zemalja, od kojih 4 nisu bile iz regiona: Srbije, Hrvatske, Slovenije, Crne Gore, Bosne i Hecegovine, Makedonije,  Češke, Bugarske, Izraela i Mađarske. Najviše puta u finalu, čak 8, igrala je ekipa Partizana a šest puta je osvajala titulu. Slede ekipe Cibone sa 4 finala i jednom pobedom, i  Crvena zvezda koja je četri puta bila finalista, a dva puta pobednik. Cedevita je četvrti put u finalu, ali nema titulu, baš kao ni Krka, jedini preostali tim u finalu a bez pobede u završnom meču.

Prvi Final four je održan u Ljubljani, igrali su  Olimpija, Krka, Cibona i Pivovarna Laško. U prvom polufinalu Krka je pobedila Cibonu 98-93, dok je u drugom polufinalnom meču Olimpija bila bolja od Pivovarne Laško 69-56. Prvo finale igrano je 24. marta 2002. a slavila je Olimpija savladavši svog velikog lokalnog rivala, ekipu Krke sa rezultatom 73-59. Najefikasniji su bili Jure Zdovc (Olimpija) sa 22 poena i Jaka Lakovič sa 12 kod Krke. Za MVP igrača finalne utakmice proglašena je Jurij Zdovc.Sudije prvog finala Jadranske lige su bili Ankarali (Turska), Urukalo (Hrvatska) i Lepetić (SR Jugoslavija)

Jure Zdovc (Olimpija), prvi MVP finala Jadranske lige

U narednoj sezoni 2002-03 Jadranskoj ligi se priključuje, predstavnik Srbije, ekipa Crvene zvezde, čime je liga dobila na značaj, a priključivanje Makabija podiglo je još više kvalitet novog takmičenja koje je nailizalo na velike otpore zbog rekonstrukcije nečega što je podsećalo na bivšu Jugoslaviju. Na završni turnir, koji se opet igrao u Ljubljani, plasirali su se  Crvena zvezda, Olimpija, Zadar i Makabi. Final four se igrao od 3. do 5. aprila  2003, polufinalni parovi bili su Crvena zvezda – Zadar (77-78), odnosno Makabi – Olimpija (82-76). Zadar  je dobio Zvezdu trojkom Miksa u poslednjoj sekundi. Drugo finale Jadranske lige igrano je u Hali Tivoli u Ljubljani, a ekipa Zadra napravila je veliko iznenađenje savladavši favorita  Makabi sa 91-88. To je jedina titula Zadra u ovom takmičenju, a i jedino finale do sada.

Najbolji pojedinci finala bili su Marko Popović sa 26 poena u ekipi Zadra, dok kod Makabija je bio Gori sa 26 poena. Za MVP finalnog susreta proglašen je košarkaš Zadra Marko Popović. Sudili su Kukulekidis (Grčka), Belošević (SR Jugoslavija) i Ankarali (Turska).

Naredne sezone 2003-04 liga se proširila na 14 klubova, priključila se još jedna ekipa iz Srbije, Refleks (FMP), dok se posle jednogodišnje pauze u takmičenje vratila ekipa Budućnosti. Na Final four turnir u Zagrebu (16-18. april) stigle su Cibona, Crvena zvezda, Refleks i Union Olimpija. Crvena zvezda ni iz drugog puta nije uspela da se plasira u finale, bila je zaustaviljena od Refleksa koji je u jednom veoma uzbudljivom meču sa čak dva produžetka pobedio 113-110. U drugom polufinalu Cibona je savladala Union Olimpiju 97-81 i kao veliki favorit ušla u finale. Drugu godinu uzastopnu favorit nije pobedio, Refleks je napravio prvorazredno iznenađenje pobedivši Cibonu u njenoj dvorani 71-70. Najbolji pojedinci bili su Frimen u Refleksu sa 16 poena, dok je kod domaćina najefikasniji bio Popović sa 13. Ognjen Aškrabić (Refleks)  bio je  MVP finala. Sudili su Kukulekidis (Grčka), Ankarali (Turska) i Pukl (Slovenija).

U sezoni 2004/05 dolazi do novog povećanja učesnika, sa 14 na 16  ali to će biti jedina sezona sa tolikim brojem klubova. Završnica se igrala u novom formatu sa 8 timova. Te sezone u ligu su ušli Partizan i Hemofarm, takmičenje je dobilo obrise kakvi ostaju do danas. Domaćin završnice bio je Beograd, a učestvovali su Crvena zvezda, Partizan, Cibona, Hemofarm, Bosna, Zadar, Union Olimpija i Refleks. Igralo se u hali “Pionir” od 28. do 1.maja.

Rezultati  četvrtfinala:

Refleks – Union Olimpija 91-80, Crvena zvezda – Cibona  73-71, Hemofarm – Bosna 84-69, Partizan – Zadar   99-72.

U oba polufinalna meča nije bilo neizvesnosti, Partizan je savladao Crvenu zvezdu 86-82, dok je u drugom meču Hemofarm nadvisio  šampiona, ekipu Refleksa sa  88-80. U finalu Partizan je važio za velikog favorita, ali treću godinu za redom  teoretski autsajder osvojio je naslov prvaka. Bilo je 89-76 za Hemofarm. Najbolji pojedinci meča bili su Nebojša  Bogavac sa 22 poena, ujedno i MVP finala, kod pobednika, odnosno Kosta Perović sa 19 u poraženom timu.  Sudili su Ankarali (Turska), Belošević (SR Jugoslavija) i Dožai (Hrvatska).

Za sezonu 2005/06 liga se vraća na 14 klubova, ali ostaje i dalje F8 koji se te godine igrao u Sarajevu, od 20. do 23.aprila. Četvrtfinalni parovi su bili:

Partizan – Zadar  93-81, Crvena zvezda – Bosna 86-74, Hemofarm – Cibona 91-83, FMP- Vojvodina 95-93.

U polufinalnim mečevima FMP je bio bolji od Crvene zvezde (103-78), a Partizan se revanširao ekipi Hemofarma za poraz u finalu prethodne godine rezultatom 88-66. Partizan ponovo je slovio za favorita, ali je slavio FMP sa 73-72. Najbolji Krstović i Marinović sa po 15 poena kod FMP-a, dok je kod Partizana najefikasniji bio Tripković sa 17. MVP finala je košarkaš Parizana Vontigo Kamings. Sudije Ankarali (Turska), Pukl (Slovenija) i Bahar (Izrael)

Tokom sezone 2006/07 menja se format završnice, igra se plejof na dve dobijene utakmice po sistemu 1-1-1. U prvom polufinalu Partizan je bio bolji od Cibone iako nije imao prednost domaćeg terena. U prvom meču Cibona je pobedila 76-69, u drugom je Partizan kao domaćin bio bolji 85-76, pa je odlučivala majstorica koja se igrala u Zagrebu, u kojoj je Partizan pobedio 87-81. Drugi polufinalni par su činile ekipe FMP-a i Hemofarma, tim iz Železnika slavio je u dva meča, 77-73 kao domaćin i 87-83 kao gost. Ponovilo se prošlogodišnje finale, ali sada se igralo na dva dobijena meča. Partizan je uspeo da se revanšira ekipi FMP-a i po prvi put osvoji Jadransku ligu. Prvi meč igran je  14. aprila 2007. u Železniku, Partizan je pobedio 85-83. Najbolji pojedinci meča su bili Erceg kod FMP-a sa 20 poena, odnosno Kamings sa 26 poena kod Partizana. Sudije su bile Pukl (Slovenija), Dožai (Hrvatska) i Boltauzer (Slovenija). U drugom finalnom susretu 18. aprila Partizan je ponovo bio bolji i pobedio 94-82. Najbolji su bili Uroš Tripković kod Partizana sa 22 poena, dok je kod FMP-a to bio Zoran Erceg sa 19. Za MVP finalne serije proglašeni su Vontigo Kamings i Zoran Erceg. Drugo finale sudili su Muhvić (Hrvatska), Belošević (Srbija) i Jovčić (Srbija).

Sledeće sezone ostao je isti broj kubova (14)  ali se opet menjala završnica, četvrtfinalni mečevi igrani su na dva dobijena meča. Rezultati četvrtfinala:

Partizan – Cibona  2-0, 90-80 i 100-93;

Zadar – FMP   2-1,  95-91, 94-99, 74-73;

Hemofarm – Budućnost  2-1,  87-71, 55-64, 75-69;

Crvena zvezda – Union Olimpija  1-2, 93-87, 60-88, 74-97.

Final four je održan u Ljubljani 25. i 26. aprila 2008 u Hali Tivoli. U prvom polufinalnom meču  Hemofarm je bio bolji od Zadra sa 81-72, dok je u drugom Partizan  savladao Olimpiju 94-90.  U finalu Partizana je bio bolji od Hemofarma (69-51) uz blistavu partiju Nikole Pekovića, strelca 22 poena i MVP finala. Sudije ovog meča bili su Belošević (Srbija), Pukl (Slovenija) i Šutulović (Crna Gora).

U sezoni 2008/09  ponovo je promenjen format završnice, vraćen je F4. Po drugi put završnica takmičenja održana je u Beogradu, od 16 do 18. aprila. U prvom polufinalnom meču Partizan je bio bolji od Crvene zvezde 64-58, dok je u drugom Cibona bila bolja od  Hemofarma 77-65.

Finale je igrano u “Kombank areni”, Partizan  je bio bolji rival i zasluženo slavio sa 63-49. Njabolji akteri meča bili su Novica Veličković (MVP) kod Partizana sa 17 poena, dok je kod Cibone Majk Anderson dao 22. Sudili su Pukl (Slovenija), Šutulović (Crna Gora) i Kolar (Slovenija)

Završnica sezone 2009/10 igrana je u Zagrebu od 23. do 25.aprila. U prvom polufinalu Partizan je pobedio Hemofarm 72-67, a u drugom domaćin Cibona Olimpiju 78-73. Drugu godinu uzastopno imali smo iste finaliste, a utakmica će ući u antologiju kao jedna od najboljih u istoriji takmičenja, sigurno najbolje finale Jadranske lige. Godinama se prepričava trojka Kecmana u poslednjoj sekundi meča kad je sa svoje polovine terena pogodio koš i tako Partizanu doneo titulu prvaka. Prethodno je Bojan   Bogdanović  svojom trojkom doneo prednost Ciboni, i kada su svi pomislili da je kraj a košarkaši Cibone već slavili pobedu – Kecman je 0,6 sekundi pre kraja meča postigao najneverovatniji koš i doneo Partizanu pobedu rezultatom 75-74. Najbolji akteri meča su bili Gordon sa 31 poenom kod Cibone, a kod Partizana Aleks Marić sa 14 poena. MVP ovog finala bio je igrač Cibone Džamont Gordon. Sudili su  Pukl, Boltauzer i Javor, svi iz Slovenije. Bila je to sjajna sezona Partizana jer se plasirao i za F4 Evrolige u Parizu, gde je bio četvrti ali je i polufinale protiv Olimpjakosa i za treće mesto protiv CSKA izgubio poosle produžetaka.

Čuvena Kecmanova trojka

Ljubljana je ponovo bila domaćin završnog turnira u sezoni 2010/11, ovog puta u novoj hali “Stoižice”. Igralo se 19-21. aprila. U prvom polufinalnom meču Partizan je savladao Budućnost 62-58, dok je drugi finalista bila Olimpija, bolja od Krke 67-57. U finalu Partizan je u veoma uzbudljivom meču slavio sa 77-74. Najbolji pojedinci bili su Džerels sa 20 poena kod Partizana, odnosno Ilievski sa 15 kod Ljubljančana. Za MVP finala proglašen je košarkaš Partizana Nejtan Džavai. Sudili su Dožai (Slovenija), Radović i Herceg (Hrvatska).

U sezoni 2011/12 u Jadransku ligu se vratio Makabi, a završni turnir bio je u Tel Avivu od 28. do 30. aprila. Na završnicu su se plasirale ekipe Makabija, Partizana, Budućnosti i Cedevite. Prvi finalist postala je Cedevita, bolja Partizana sa 68-56, dok je njen u rivalu u finalu, savim očekivano, bio Makabi koja je savladao Budućnost 82-60. Makabi je u finalu opravdao ulogu favorita i slavio rezultatom 87-77. Najbolji pojedinci su bili Lengford sa 21 poenom kod Makabija, odnosno Voren sa 24 kod Cedevite. MVP finala bio je  je Kejt Lengford, košarkaš Makabija. Sudije su bile  Belošević, Vojinović i Jovčić svi iz Srbije.

Godinu dana kasnije, u sezoni 2012/2013, glavna novost je bila pravo direktnog učešća finalista u Evroligi, posle plejofa. Rukovodstvo Jadranske lige je na, svoju ruku, obećalo mesto u Evroligi  prvoplasiranom klubu u regularnom delu, na šta nije imalo pravo, pa je nastao skandal sa navodnim oduzimanjem prava Igokei od strane Evrolige iako, zapravo, skandala nije bilo nego nepoznavanja pravila jer je učesnike određivala Evroliga, a ne Jadranska. Finalni turnir se prvi put održavao u Laktašima. Polufinalni susret između Radničkog i Crvene zvezde doneo je mnogo uzbuđenja, Radnički je vodio, a Zvezda pred sam kraj meča preokrenula rezultat i povela 79-78. Poslednji napad imao je Radnički, Danilo Mijatović je iz ćoška šutirao za tri poena ali je na sreću navijača Zvezde promašio.Crvena zvezda je posle punih 13 godina izborila pravo da igra  Evroligu. U drugom polufinalnom meču Partizan je opravdao ulogu favorita i pobedio Igokeu 63-57, pa je tako prvi i za sada i jedini put bio zakazano srpski “el klasiko” u finalu Jadranske lig. Partizan je 27. aprila  bio bolji od svog večitog rivala 71-63. Najbolji pojedinci meča su bili Bertans i Vesterman kod Partizana sa po 15 poena, u crveno-belom taboru najefikasniji je bio Katić sa 19. Za MVP finalnog susreta proglašen je košarkaš Crvene zvezde Raško Katić. Sudije su bile Belošević (Srbija), Pukl (Slovenija) i Boltauzer  (Slovenija)

I naredne sezone 2013/14 sve je ostalo isto, finalisti su išli u Evroligu, a završni turnir igrao  u “Kombank areni” u Beogradu od 24. do27. aprila. Beogradski timovi važili su za favorite, ali ovo je bio turnir iznenađenja. Zvezda je bila apsolutni favorit protiv Cibone ali gosti su bili bolji i pobedili 75-70. Da to iznenanđenje ne bude jedino potrudio se košarkaš Cedevite Nolan Smit, koji je u poslednjim sekundama drugog polufinala maltene sa pola terena pogodio trojku i tako doneo pobedu Cedevite u meču sa Partizanom, 81-79. Ni tu nije bio kraj iznenađenjima, u finalu je kao apsolutni favorit bila viđena Cedevita, ali Cibona predvođena Darijom Šarićem (MVP) nije mislila tako, napravila je treće iznenađenje na ovom završnom turniru i sasvim zasluženo slavila sa 72-59. Bilo je to hrvatsko finale u Beogradu koje je Srbiju ostavilo bez predstavnika u Evroligi, ali je kasnije, zbog odustajanja Cbone, uskočila Crvena zvezda.

Neočekivani šampioni 2014 -Cibona

Od sledeće 2014/15 sezone vraćen je plejof, na tri pobede. Prvi polufinalni par činili su večiti rivali Crvena zvezda i Partizan. Prvi meč je dobila Crvena zvezda rezultatom 73-64, u drugom je Partizan kao gost napravio brejk i pobedio sa 70-68. Crvena zvezda je zahvaljujući, pre svega, sjajnom plejmekeru Markusu Vilijamsu pobedila kao gost u oba naredna meča (95-85, i 81-73), i sa  3-1 ušla u finale. Ostaće upamćena serija od 17 uzastopnih poena Markusa Vilijamsa u četvrtoj utakmici.

U drugom polufinalu  Budućnost je rešila dva duela kod kuće (82-81 i 81-76) i sa 2-0 krenula put Zagreba. Cedevita je uzvratila pobedama od 85-57 i 88-85, i majstoricu vratila u Podgoricu. Budućnost je u tom petom meču nije podnela breme favorita, poklekla je 66-70, a Cedevita postala rival Zvezdi. Finale se igralo po istom principu 2-2-1, Zvezda je u Beogradu  slavila 68-59 i 69-65, dok je treči meč u Zagrebu dobila  Cedevita 72-63. Četvrti meč u Zagrebu je bio i poslednji u toj sezoni jer je Zvezda bila bolji rival, zasluženo je slavila rezultatom 89-79 i po prvi put osvojila Jadransku ligu. Najbolji akteri bili su Dženkins sa 17 poena kod Zvezde, dok je kod domaće ekipe  Zubčić dao 15. Za MVP finala proglašen je košarkaš Crvene zvezde Boban Marjanović. Sudije su bile Pukl, Petek i Majkić, svi iz Slovenije.

U novoj sezoni 2015/16.najveća promena bila je odluka Evrolige da samo pobednik Jadranske, odnosno ABA lige kako se zvanično zove, ide u Evroligu. Druga promena bila je da se polufinale umesto na tri, igra na dve pobede, dok je finale i dalje ostalo na tri pobede. Mega Leks je bila hit sezone a sa iznenađenjima je nastavila i u plejofu. U dva susreta bila je nolja od prvoplasirane ekipe regularnog dela Budućnosti. U prvom susretu u Podgorici, Mega Leks je pobedila 85-81, a u revanšu u Sremskoj Mitrovici 76-75. U drugom polufinalu su se sastali prošlogodišnji finalisti Crvena zvezda i Cedevita, a Zvezda je bila bolja i slavila u oba meča. U Beogradu je bilo 97-88, u Zagrebu je 73-65. U prva dva susreta finala u Beogradu Zvezda je opravdala ulogu favorita pobedivši  Mega Leks. Treću pobedu i titulu izborila kao gost, bilo je 61-49. Druga titula regionalnog šampiona stigla je na Mali Kalemegdan. Najbolji akteri ovog trećeg finalnog susreta bili su bili Rade Zagorac sa 21 poenom kod Mega Leksa, dok je u timu pobednika najefikasniji bio Kvinsi  Miler sa 18. Za MVP finalne serije proglašen je košarkaš Crvene zvezde Stefan Jović. Sudije trećeg i poslednjeg finalnog susreta u toj sezoni bili su bili Pukl (Slovenija), Dožai (Hrvatska) i Juras (Srbija)

Pred nama je 16. završnica Jadranske lige. Čak 11 od 15 dosadašnjih titula osvojili su srpski klubovi. Ulog je veliki, šampion  stiče pravo igranja u Evroligi 2017/18. čija je završnica u Beogradu. Crvena zvezda je u polufinalu ove sezone pobedila ekipu Budućnosti sa 2-1 (82-67, 57-63, 82-59), dok je u drugom polufinalu Cedevita bila bolja, takođe sa 2-1, od Partizana (83-67, 73-74, 87-78).

Zvezda treći put uzastopno, ili Cedevita prvi put – pitanje je sad!

Photo: ABA

.