Ko ne sluša himnu slušaće oluju

Kao najavu utakmice u Milanu postavili smo na ovaj sajt podsećanje našeg blogera i vatrenog navijača Crvene Zvezde, popularnog Dabe, na prethodne mečeve njegovog tima sa Olimpijom. Tako se originalno zove klub koji je poslednjih pola veka menjao imena, poslednjih godina je Emporio Armani, a za generacije Zvezdinih igrača je bio strah i trepet. Ta su vremena prošla, dočekali smo da beogradski tim održi svoju košarkašku kliniku u milanskom “Mediolanum Forumu”, koji je bio sasvim lepo popunjen. Zasluga za to pripada navijačima Crvene zvezde, koji su prethodna dva dana organizovali pravi vazdušni i drumski most Beograd-Milano, rešeni da na severu Italije pokažu domaćinima kako su fudbalski tifozi Intera i Milana prava pozorišna publika u poređenju sa našim “urlatorima”. Mora se priznati da su bili bučni, sjajno su bodrili Zvezdu, uredno su zviždali kako himni Evrolige, tako i našim reprezentativcima Mačvanu i Raduljici, ali ja ovde želim da iznesem i jedan lični stav. Moje simpatije ostaju na strani italijanskih tifoza, ako ni zbog čega drugog onda zbog jednog navijačkog ekscesa koji je ušao u sve udžbenike fudbalskog huliganizma, pa i šire. Naime, na jednom derbiju Inter-Milano navijači domaćih su, i pored svih mogućih mera bezbednosti, uspeli da na tribine stadiona “Meaca” prošvercuju pravu pravcatu vespu, i njome su gađali protivničke navijače na donjoj tribini! Meni je ovo veći podvig od onog kad su navijači Barselone gađali Luisa Figa svinjskom glavom.

Ali, da se ja vratim košarci. A to je sport koji u ovom trenutku Beograđanima neuporedivo bolje ide od ruke nego Milanezima. Dok su se igrači trenera Jasmina Repeše snašli, odslušali himnu Evrolige i horsko navijanje “delija” – gostujući tim ih je šokirao vođstvom od 15 poena razlike. Armani je bio ko zna koja po redu žrtva Zvezdine odbrambene mašinerije, izgledali su kao amateri – oni su daleko od toga, ali onakva timska odbrana ih zaista vraća na taj nivo. Na poluvreme se otišlo sa solidnom zalihom od 12 poena u plusu za crveno-bele, a kad je početkom treće četvrtine Nejt Volters vezao dve trojke i dvojku činilo se da ovu milansku priču samo treba mirno privesti kraju, i sa novom pobedom se vratiti u Beograd.

Međutim, upravo je taj isti Volters u minutima koji su sledili podsetio koliko Zvezdi nedostaje Stefan Jović. Nema Amerikanac ni Jovićev pregled igre, ni njegovu smirenost niti toliko ideja u napadu. Odbranu da ne pominjemo, retki su Amerikanci koji je ne igraju a Volters je, nažalost, jedan od njih. Milanezi su početkom poslednjeg perioda serijom 10-0 izjednačili rezultat na 60-60, a Zvezda je bila obezglavljena i uspaničena. Na svu sreću, Dejan Radonjić je odavno pripremio svoje momke tako da svaki od njih može u određenim okolnostima da postane junak utakmice. U “Mediolanum Forumu” te okolnosti su se skockale Ognjenu Kuzmiću, on je spremno dočekao svoje minute slave i ukrao šou svima koji su se našli na parketu. Iskoristio je što ga čuvaju niži igrači i vezao 11 pobedničkih poena za svoj tim. Krunisao je to sa dve “banane” u istom napadu Armanija, i omogućio Zvezdi da prelomi utakmicu i povede sa 11 razlike minut i po pre kraja. Takav kapital pretvoriti u konačnu pobedu bila je stvar tehnike, čak i bez Jovića.

Posle ove utakmice definitivno je jasno da u ovom formatu Evrolige postoje dve grupe timova. Onih 8-9 na vrhu, i ostali u donjem delu tabele. Razlika između njih nije toliko u igri – svi oni umeju da igraju, nego u tome što oni sa vrha pobeđuju na suvi kvalitet, i to u utakmicama u kojima ne briljiraju. Na svu sreću, Crvena zvezda je u toj grupi ekipa.

Photo: Euroleague