Sve je počelo u Ženevi 1935.

 

Pre nešto više od mesec dana završeno je 39.prvenstvo Evrope, Španija je po treći put postala prvak kontineta. Španija je osvojila medalju, srebrnu, i na prvom prvenstvu, igranom 1935. u Ženevi a čak je bila akter i prvog pre-evropskog kvalifikacionog meča. U  kvalifikacijama za taj prvi šampionat igrala je sa Portugalom u Madridu i pobedila 33-12.Svojevrsni kuriozitet bio je da je meč vodio  jedan sudija, Marijano Manent. Ne samo da je bio Španac, nego i jedan od trenera-selektora selekcije Španije, ali izveštaji kažu da je bio objektivan i  posle meča dobio čestitke i od Portugalaca.

Prvo prvenstvo kontinenta igrano je od 2. do 4.maja 1935. uz učešće Letonije, Rumunije, Bugarske, Mađarske, Španije, Belgije, Švajcarske, Italije i Francuske. O samom prvenstvu nešto niže, prvo o tome kako je rođena ideja o održavanju kontinentalnog šampionat. FIBA je formirana 18.jula 1932. u Ženevi, a osnivači su bili Argentina, Čehoslovačka, Grčka, Italija, Litvanija, Portugal, Rumunija i Švajcarska. Zanimljivo je da je FIBA formirana kao sekcija u okviru Međunarodne rukometne federacija koja je imala sedište u Minhenu. Košarkaši će steći „nezavisnost“ koju im je dodelio Međunarodni olimpijski komitet  tek uoči Olimpijskih igara u Berlinu 1936. Nacionalne federacije takođe nisu u početku imale samostalnost. Recimo, francuska je bila pod atletskom federacijom a italijanska pod – gimnastičkom. Košarka je u tim prvim godinama imala neku vrstu „tutora“, staratelja koji je naravno više brinuo o svom matičnom sportu nego o novoj igri koja je sporo  počela da se širi  Evropom posle Prvog svetskog rata.

Godinu dana posle osniavanja FIBA, 27. oktobra 1933, u ženevskom hotelu „Chambecy“ sastali su se Vilijam Džons, prvi generalni sekretar FIBA, i njegovi bliski saradnici, članovi prvog rukovodstva organizacije, Leon Bufard i Đorđo Asinari di San Marcano. Prvi je bio Švajcarac, direktor fakulteta za fizičko vaspitanje u Ženevi, drugi je bio Italijan sa titulom grofa. Bufard je bio prvi predsednik FIBA i, prema knjizi španskog novinara Karlosa Himeneza, on je tvorac ideje o održavanju šampionata Evrope. Ostaloj dvojici ideja se dopala, ali postojao je jedan ne mali problem: u kasi FIBA u tom trenutku bilo je… 100 dolara! Rešenje je nađeno u nekoj vrsti testiranja među federfacijama, i kada je stiglo više pozitivnih nego negativnih reakcija za 1935. bio je sazvan prvi šampionat kontinenta. Federacije su prihvatile da snose troškove puta a FIBA se obavezala de pokrije smeštaj i ishranu.

Igralo se u „Palais de expositions“ (Izložbena dvorana) , na parketu, uz relativno zadovoljavajući broj gledalaca i solidnu pokrivenost u lokalnim medijima. Prvi meč 2. maja u 16,00 odigrali su Španija i Belgija (25-17). Nema podatka ko je bio prvi strelac u istoriji evropskih prvenstava. FIBA ne poseduje zapisnike sa tri predratna šampionata tako da su jedini izvor novine iz tog doba, ali često sa nekompletnim izveštajima. U španskoj štampi moguće je naći strelce za Španiju: P.Alonso 8, E.Alonso 6, Ruano 4, Martin 6, Maunier 1. Za Belgijance ni toliko.

Zbog broja od 10 učesnika nije bilo jednostavno osmisliti sistem takmičenja. Prvo je odigrano pet eliminacionih utakmica, onda neka vrsta plejofa između Švajcarske i Italije (27-17), kvalifikacioni dueli Bugarska-Mađarska (22-19) i Francuskia-Rumunija (66-23)  dok su u polufinalu Španci pobedili Čehoslovačku (21-17) a Letonija je tukla Švajcarsku (28-19).

prvo prvenstvo 2

Na slici Španci u Ženevi: Pedro Aloonso, Ruano, Emilio Alonso, Ortega, Muskat, Martin, selektor Manent i Maunier

Finale je igrano 4. maja 1935. u 22,30. Letonija je pobedila Španiju 24-18, sudio je Švajcarac Anri Luciri, a za istoriju su ostala zapisana imena i poeni prvih finalista:

Letonija: Andersons 2, Anufrijevs 2, Grundmanis 4, Gubinš 1, Jurcinš 11, Lidmanis 2, Melderis. Selektor: Valdemars Baumanis.

Španija: P.Alonso 4, E.Alonso 4, Ortega, Ruano 2, Martin 6, Maunier 2, Muskat, Martinez. Selektor: Marijano Manent.

Finalu je prethodio mali skandal. Posle pobede nad Čehoslovačkom, Španci su otišli da proslave. Vraćajući se u hotel , u dobrom raspoloženju, glasno su zapevali. Dovoljno da neki “uznemireni građanin” pozove policiju koja je odmah stigla i privela Špance u stanicu! Rečeno im je da će sudija „sutra odlučiti o kazni“. Kada je video da nema igrača, selektor Manent alarmirao je sve živo i uz pomoć ljudi iz FIBA duboko iza pola noći izvadio “iz apsa” svoje igrače.

Prvi strelac turnira bio je Italijan Livio Frančeskini, koji je na 4 meča dao 66 poena, prosek 16,5. Bugarima je dao 32 i to je prvo veliko individualno  dostignuće na evropskim šampionatima. Drugi strelac bio je Letonac Rudolfs Jurcinš sa 15,0.

Švajcarska je imala dvojicu naturalizovanih Amerikanaca, a Španija 4 igrača rođena daleko od kuće. Braća Pedro i Emilio Alonso naučili su košarku na Kubi, Rafael Ruano u Kostariki i Rafael Martin u El Salvadoru.

Za kraj, još jedan detalj: nije bilo medalja. Taj običaj dodele trofeja uveden je dve godine kasnije u Rigi.

Sa izuzetkom ratnih godina i dva uzastopna šampionata posle Drugog svetskog rata (1946. u Ženevi i 1947. u Pragu), evropski šampionati igraju se na dve godine, ali će taj ritam biti prekinut posle 2017. kada se, odlukom FIBA, prelazi na četvorogodišnji ciklus.

Photo: Privatna arhiva