Košarka i teorizam

 

 

Srpska i španska štampa tretirala je vrlo različito utakmice koje jedan srpski i jedan španski klub ove nedelje treba da igraju u Francuskoj. Dok u našim medijima nije bilo ni primisli da Zvezda ne bi trebalo da putuje u Strazbur, niti je ikome u našem klubu to padalo na pamet, španski mediji su prilično bombastično objavili da je Evroliga „primorala Bilbao da ide u Pariz i igra sa Nanterom“ u Kupu Evrope.

Razlika u tretmanu informacije proizilizati iz mentaliteta, istorijskih okolnosti, možda čak i neke vrste navika stečenih pod teškim okolnostima. Oni koji su, kao mi, doživeli bomardovanja, sankcije, izolaciju, koji su praktikovali sport u svakakvim okolnostima, jednostavno se ne plaše da odu u zemlju u kojoj se pred njihov dolazak dogodio terorističkli akt poput ovog poslednjeg u Parizu. Naši sportisti znaju kako je bilo njima kada su protivnici odbijali da dođu u Beograd, ili kada su domaćini morali da budu u inostranstvu. Partizan je svojevremeno, 1992, svoju titulu prvaka Evrope počeo da kuje u Fuenlabradi pored Madrida. Budućnost je jedne godine bila domaćin u Sarajevu i Budimpešti, što nije bila posledica straha od terorizma već zbog političke napetosti u regionu – ali svodi se na isto.

Španska štampa ne krivi Evroligu što nije odložila mečeve na tlu Francuske, ali od toga pravi slučaj, temu sa velikim naslovima. Iz Bilbaoa stižu informacije da će klub biti pod stalnom pažnjom agenata tokom svakog minuta boravka u predgrađu Pariza. Na put je pošlo 10 igrača, 6 članova stručnog štaba i jedan funkcioner kluba. U ekipi nema Amerikanca  Šona Džejmsa koji je odbio da putuje jer se ne oseća sigurnim. Niko mu ništa ne zamera, tim pre ako se zna njegova lična drama. Tokom studentskih dana bio je žrtva napada vatrenim oružjem, zajedno sa još četiri druga. Bio je pogođen u nogu. Oporavio se, ali više nije mogao da sanja o NBA. Dovoljno je ozdravio da zaigra u Evropi, ali ne želi da ide tamo gde se nedavno pucalo.Drugi Amerikanac u ekipi, Klevin Hanah, otputovao je ali posle dosta ubeđivanja od strane trenera i rukovodstva kluba.

Nisam imao dilemu da će Evroliga zadržati postojeći kalendar, i da neće odlagati utakmice. Dok sam radio u njoj (2000-2006)  imali smo nekoliko sličnih situacija, pre svega zbog situacije na Bliskom istoku. Pamesa je 2004. insistirala da ne putuje u Tel Aviv, Evroliga je bila nepopustljiva uvažavajući uveravanja iz Makabija da će sve biti u redu. Tim iz Valensije na kraju je odlučio da ne putuje, izgubio je utakmicu službenim rezultatom i još je novčano kažnjen sa 5.000 evra. Te iste godine Evroliga je bila pod velikim pritiskom da premesti Fajnal Four, koji je bio zakazan od 29. aprila do 1. maja ali do toga nije došlo i završni turnir je igran, bez problema, kako je bilo predviđeno.

Sportske organizacije, u ovom slučaju Evroliga ali sličnu logiku primenjuju i drugi, poput UEFA i FIFA, traže garancije od organizatora, odnosno države, i nastoje da se kalendar, ako je ikako moguće, poštuje jer svako pomeranje ili odlaganje komplikuje nastavak takmičenja zbog nedostatka termina. Činjenica je da svaka zemlja posle terorističkog napada maksimalno pojača kontrolu, ili čak proglasi vanredno stanje, a logična je i pretpostavka da teroristi neće biti spremni da u istom gradu ili istoj zemlji deluju iz dana u dan. Takođe, faktor koji utiče na odluku je preporuka državnih organa da se, ako je ikako moguće, poštuje sportski kalendar jer svako odlaganje ide na ruku teroristima koji bi tako sebi upisali još neki poen u svom krvavom piru. Ponekad, kao u slučaju fudbalske utakmice Belgija-Španija koja je trebalo da se igra ovog utorka, dođe do odlaganja jer preovlada opreznost, ali generalno to nije praksa jer bi predstavljalo predaju pred teroristima.

A što se tiče meča Nanter-Basket Bilbao, odigran je bez problema a gosti su slavili  više nego ubedljivo-83-52.

Photo: As