Mekdonalds turniri: spoj dva košarkaška sveta

 

mac 2

Zahvaljujući saradnji Evrolige sa NBA, poslednjih godina svedoci smo čestog odmeravanja snaga evropskih i američkih timova, što u Evropi, što na tlu SAD. Danas je to uobičajen vid saradnje dve organizacije koje vode najkvalitetnije lige na svetu, ali ne tako davna NBA košarka i sva ostala bili su – dva sveta. Približavanje je počelo sredinom 80-tih godina. Bora Stanković, kao generalni sekretar FIBA, maštao je da na  ilimpijskim igrama i svetskim prvenstvima vidi najbolje američke igrače, a Dejvid Štern je , kao rođeni biznismen, osetio da NBA treba da  širi svoj uticaj i popularnost na druge kontinente, pre svega na Evropu.

Kao rezultat prvih kontakata i razgovora o saradnji rođena je ideja o turniru na kome bi igrali predstavnici „obe košarke“. Dogovor je realizovan u oktobru 1987: u Milvokiju (SAD) odigran je turnir na kome su učesnici bili Milvoki Baks, osrednji NBA tim, evropski prvak 1987. Trejser iz Milana i selekcija SSSR. Milvoki nije slučajno odabran, procenjeno je da će u manjem gradu interesovanje publike, željne velikih dodgađaja, biti veće. Uz dobru propagandu cilj je ostvaren, poseta je sva tri dana bila veća od 10.000 ljudi, a Štern je bio vrlo zadovoljan propagandnim efektom u Evropi jer je sa starog kontinenta došlo više od 20 novinara a TV slika je otišla u 36 zemalja. Za područje SAD utakmice su prenosile dve moćne mreže, ABC Sports i TBS.

Bilo kako bilo, 23. oktobar 1987. ušao je u istoriju kao prvi zvanični susret , u organizaciji NBA i FIBA sa mešovitim pravilima uspostavljenim ad hok za ovaj turnir, jednog NBA i evropskog tgima. Milvoki Baks je pobedio Trejser sa 123-111. Baksi nisu bili medju najjačim timovima NBA, ali su imal vrlo respektabilni sastav iako Del Haris, trener Milvokija, nije mogao, zbog povreda, da računa na Sidnija Monkrifa, Džona Lukasa, Rikija Pirsa i Krejga Hodžisa. I bez njih bio je to jak tim, što je Trejser osetio već posle četvrtine: Baksi su vodili 37-15! Teri Kamings je dao 18 poena, a početnu petorku činili su još Džeri Rejnolds, Pol Presi, Džek Sikma i Rendi Bruer. Ni kvintet Trejsera , po imenima, nije bio nimalo loš: Majk D´Antoni, Roberto Premijer, Riki Braun, Bob Makadu i Dino Menegin. Milaneze, koji su te sezone osvojili triplu krunu (prvenstvo i kup Italije i Evroliga) trenirao je Franko Kasalini.Trejser se popravio i dobio drugu četvrtinu (29-27) ali je ishod meča odlučen u prvom periodu. Ostalo je zapisano da je Bob Makadu, koristeći svoje NBA iskustvo, dao 37 poena, dobri su bili takođe i Riki Braun (23) i Majk D´Antoni (16), dok su na drugoj strani najefikasniji bili Presi (21), Dejvis (19) i Kamings (18).

Drugog dana SSSR je pobedio Trejser 135-108 sa raspoloženim Volkovim (28 poena), Marčulionisom (24) i  Homičusom (23), dok je Bob Makadu opet bio odličan ubacivši 41 poen.Glavni meč turnira igran je poslednjeg dana, 25. oktobra. Milvoki je pobedio SSSR 127-100. Pobednike su predvodili Rejnolds (24) i Kamings (23), poražene Volkov (21), Goborov (20) i Marčulionis (19).

„Posle susreta sa Milvokijem, Atlanski okean mi izgleda još veći“, rekao je Franko Kasalini priznavši, simbolično, ogromnu razliku između dva košarkaška sveta.

Najbolji igrač (MVP) bio je Teri Kamings, u najbolju petorku , uz njega, ušli su Pol Presi, Šarunas Marčulionis, Bob Makadu i Džek Sikma. Bilo je i novčanih nagarda: 50.000 dolara za Milvoki, koje je klub poklonio u dobrotvorne svrhe, 30.000 za SSSR i 20.000 za Trejser.

Sledećih godina turnir je igran redovno:

MADRID,1988. – U Glavnom gradu Španije od 21.do 24.oktobra igrali su  Boston Seltiks, Jugoslavija, Real Madrid i Skavolini. Boston je u polufinalu pobedio Jugoslaviju 113-85 (Leri Bird 27, Kevin Mekhejl 21, Robert Periš 20 – Paspalj 18, Cvjetičanin 17, Rađa 15) a  Real dobio Skavolini 108-96, uz 34 poena Dražena Petrovića. U finalu Boston-Real 111-96 (isto kao i 2015!), Bird je sa 29 poena i 12 asistencija bio daleko najbolji igrač. Jugoslavija je bila treća posle pobede nad Skavolinijem 100-91 (Paspalj 21, Rađa 17). MVP turnira bio je Leri Bird, u petorku su uz njega ušli i Andrea Graćis (Skavolini), Dražen Petrović, Žarko Paspalj i Robert Periš. Novčana nagrada bila je povećana na 40.000 za pobednika (koje je Boston takođe dao u humanitarne svrhe), 30.000 za finalistu, 25.000 za trećeplasirani tim i 20.000 za četvrti.

RIM,1989. Od 20. do 22. oktobra uživali smo u nadmetanju Denver Nagetsa, evropskog prvaka Jugoplastike, Barselone i Filipsa iz Milana. Denver je prvog dana pobedio Barselonu 137-103 (Ingliš 22) dok je Jugoplastika bila bolja od Filipsa 102-97 (Duško Ivanović 23 – Bob Makadu 21). U finalu umalo čudo! Jugoplastika Bože Maljkovića dugo je bila na pragu podviga, vodila je protiv Denvera koji se na kraju izvukao i pobedio 135-129, ali je postalo jasno da se „Atlanski okean“ smanjio, razlika između dve košarke više nije bila tako velika. Duško Ivanović je opet bio najefikasniji sa 31 poenom, Dino Rađa je dao 29, Toni  Kukoč 17, Luka Pavićević 14,  Zoran Savić 13, Velimir Perasović 12… Na drugoj strani Volter Dejvis i Lafajet Liver dali su po 26.

MVP je bio Volter Dejvis, a petorku su,uz njega, činili još Pol Tomson (Barselona), Toni Kukoč, Bob Makadu i Dino Rađa. Novčane nagrade bile su iste kao prethodne godine.

mac 5

BARSELONA,1990. – U dvorani „San Đordi“ na brdu Montžuik, izgrađenoj za Olimpijadu 1992, od 11. do 13.oktobra igrali su Njujork Niks, Pop 84 (bivša Jugoplastika), Skavolini i Barselona.U polufinalu Niksi su pobedili Skavolini 119-115 (Patrik Juing 34 poena,17 skokova – Darvin Kuk 35, Daren Dej 29 za tim iz Pezara  na čijoj je klupi bio Serđo Skariolo). Jugoplastika je ponovo bila bolja od Barselone (koju je vodio Boža Maljković), 102-97. Perasović je dao 24, Kukoč 23, Savić 21 poen, dok je Pikulin Ortiz sa 28 poena bio najefikasniji igrač Barselone. Barselona je bila treća pobedivši Skavolini 106-105, a Njujork je dobio Pop 84 sa 117-84. Juing je opet blistao sa 23 poena i 13 skokova, dok je Savić dao 23 za Pop 84. MVP je, naravno, bio Patrik Juing, a u petorci još Darvin Kuk, Džerald Vilkins (Njujork), Toni Kukoč i Zoran Savić. Nagrade su bile iste.

PARIZ,1991. – U godini pre Olimpijade u Barseloni NBA je na Mekdonalds poslao L Lejkerse sa Medžikom Džonsonom! Ostali učesnici bili su Huventud Badalona, Slobodna Dalmacija (novo ime Jugoplastike) i Limož. Nama je turnir bio posebno zanimljiv jer je u Lejkersima igrao, sve bolje i više, Vlade Divac. U polufinalu Huventud je  pobedio Splićane 117-86, a Lejkersi su bili bolji od Limoža 132-101, uz čak 23 poena i 11 skokova Divca! Medžik Džonson je imao 21… asistenciju! Limož je bio treći dobivši Slobodnu Dalmaciju 105-91, a u finalu je  viđena velika borba. Na kraju su slavili Lejkersi 116-114 ! Bajron Skot i Džejms Vorti dali su po 22 poena, Ej-Si Grin 19, Medžik 16 plus 17 asistencija, Sem Perkins 11, Divac 10 uz 7 skokova… U Huventudu Đordi Viljakampa je dao 23, Korni Tompson 17, Rafa Đofresa 15, Harold Prisli 14… Bila je to sjajna propaganda košarke u pariskom „Bersiju“. MVP je bio Medžik Džonson, u petorci još Bajron Skot, Đordi Viljakampa, Rišar Dakuri (Limož) i Vlade Divac. Nagrade su i dalje bile iste.

MINHEN,1993. – Od 1993. turnir se igrao svake druge godine. U Bavarskoj su od 21. do 23. oktobra igrali Finiks Sans, Bakler  Bololnja (bivši Kinder),  Limož i Real Madrid (prvak i vice-šampion Evrope), Bajer Leverkuzen i brazilski tim All Star Franca. Najbolji meč viđen je u finalu, Finiks je pobedio Bakler 112-90 uz 28 poena glavne zvezde turnira Čarlsa Barklija, i uz dobre asistencije Ej-Si Grina (21) i Džeroda Mustada (11). Klif Livingston je dao 23 poena za Bakler, mladi Predrag Danilović 15. Titulu MVP podelili su Čarls Barkli i Arvidas Sabonis (Real Madrid) a petorku su još činili Kevin Džonson (Finiks), Predrag Danilović i Den Mejerli (Finiks). Nagrade su malo porasle, od 50.000 dolara za pobednika do 15.000 za poslednjeplasirani tim.

LONDON,1995. – Igralo je 6 timova, od 19. do 21. oktobra: Hjuston Rokits, Real Madrid, Bakler Bolonja, Makabi Tel Aviv, Šefild Šarks (Engleska) i Pert Vajldkets (Australija).  Bilo je mnogo poznatih igrača i trenera: Klajd Dreksler, Robert Ori, Sem Kasel, Pit Čilkat, Čak Braun (Hjuston, plus trener Rudi Tomjanović), Džoe Arlaukas, Zoran Savić, Nikola Lončar, Majk Smit (Real sa trenerom Željkom Obradovićem), Orlando Vulridž, Arijan Komazec, Roberto Brunamonti, Alesandro Abio (Bakler), Nadav Henefeld, Tom Čejmbers, Oded Kataš, Doron Đamši, Radisav Ćurčić (Makabi). U odlučujućoj utakmici Hjuston je pobedio Bakler 126-112. Dreklser je dao 25 poena, Kasel 23, Braun 22 a za poražene Vulridž 34, Komazec 25, Abio 16. MVP je bio Klajd Dreksler a u petorci još Sem Kasel, Arijan Komazec, Robert Ori i Orlando Vulridž.

PARIZ,1997. – Dvorana „Bersi“ bila je od 16. do 18. oktobra poprište verovatno najspektakularnijeg Mekdonalds turnira. Učesnici su bili NBA šampion Čikago Bulsa sa Majklom Džordanom, Tonijem Kukočem, Lukom Longlijem … i Filom Džeksonom na klupi. Olimpijakos, prvak Evrope, imao je Arturasa  Karnišovasa, Džonija Rodžersa, Dragana Tarlaća, Panajotisa Fasulasa, Milana Tomića… i na klupi Dušana Ivkovića. Pari Sen Žermen je sa klupe predvodio Boža Maljković, igrali su Forte, Strulens, Risašer, Dakuri, Alfonso Rejes, Nikola Lončar i Dejan Koturović. Bio je još jedan naš trener, Željko Obradović na klupi Benetona, sa Rikardom Pitisom, Željkom Rebračom, Denisom, Markonatom, Stefanom Ruskonijem, Henrijem Vilijamsom… Za Barselonu su igrali Saša Đorđević, Andres Himenez, Rafa Đofresa, Marselo Nikola, Roberto Duenjas, Džerod Mastaf, Eftimios Ređias… Atenas iz Kordobe (Argentina) predstavio je svetu Fabricija Oberta. U finalu Čikago je pobedio Olimpijakos 104-78 uz egzibiciju Majkla Džordana: 27 poena, 5 skokova, 3 asistencije za 29 minuta. Oko MVP nije bilo dileme, Majkl Džordan. Uz njega su u petorci još bili Erik Strulens (PSŽ), Arturas Karnišovas (Barselona), Fabricio Oberto (Atenas Kordoba) i Dragan Tarlać (Olimpijakos). Nagrade su bile iste kao 1995.

macDonalds 1999

 

MILANO, 1999. –  Od 14. do 16. oktobra milanski “Forum” bio je poprište poslednjeg Mekdonalds turnira. Kao što je oktobra 1987. nastao, u oktobru 1999. je nestao. U Milano su došli NBA prvak San Antonio, evropski šampion Žalgiris, brazilski tim Vasko da Gama, Vareze je bio predstavnik domaćina, Adelaida 36ers je predstavljala Australiju a libanski Hekmeh (ili Al-Hikma) Aziju. San Antonio je dobio Vareze 96-86, a potom i Vasko da Gamu 103-68. Briljirao je Tim Dankan, MVP turnira, autor 32 poena i 18 skokova. Greg Popović, trener San Antonija, proročanski je rekao:
“Jednog dana će nas pobediti”.

Meni lično ovaj turnir nedostaje. Bio sam 1991, 1993, 1995, 1997 i 1999. Ako je Final Four Evrolige bio prolećna smotra svetske klupske košarke, Mekdonalds turniri su bili jesenji sajam. Imali smo dva velika događaja godišnje, ali Mekdonalds je odlučio da ne bude više sponzor a NBA, FIBA i Evroliga našle su druge načine saradnje.

Dok je trajalo bilo je zabavno.

Photo: NBA i privatna arhiva