NBA: Pravo lice šampiona

 

Bio je 6. maj 2014. Uprava Golden Stejt Voriorsa odlučila je da se, nakon tri godine, zahvali dotadašnjem glavnom treneru Marku Džeksonu. Ova odluka je došla kao posledica ispadanja u prvoj rundi plejofa od Los Anđeles Klipersa. U sezoni 2013-2014 Voriorsi su bili, ukupno gledano, treća odbrana i dvanaesti napad NBA lige. Na prvi pogled nije to bilo loše, ali je uprava bila svesna da u ekipi ima mnogo više talenta nego što su to rezultati pokazivali.

Odmah po otpuštanju Džeksona menadžeri GSV dali su se u trku za čovekom koji do tada nikada nije obavljao trenerski posao. Njegovo ime je Stiv Ker, koji je od završetka karijere uglavnom radio kao komentator na TNT televiziji, a jedno vreme bio je generalni menadžer Finiks Sansa. Kera, petostrukog NBA prvaka sa Džordanovim Čikago Bulsima, koji je u svojoj karijeri uglavnom sarađivao sa Filom Džeksonom i Gregom Popovićem, želelo je da angažuje više timova, a najizdašniju ponudu dalo je rukovodstvo Njujork Niksa. Oni su mu pripremili petogodišnji ugovor vredan 25 miliona dolara. Golden Stejt je izjednačio ponudu Niksa, i Ker se odlučio da se pridruži Ratnicima. Privukao ga je veliki potencijal te mlade ekipe, pre nego slavni Medison Skver Garden.

Jedan od prvih koraka novog trenera Voriorsa bio je angažovanje kvalitetnog tima ljudi oko sebe. Za prvog asistenta postavio je legendarnog Alvina Džentrija, koga odlično poznaje iz perioda dok je boravio u Finiksu. Za defanzivnog koordinatora imenovan je jedan od najboljih u svom poslu, Ron Adams, za čije ime se vezuje granitna odbrana Čikago Bulsa. Keke Lajls je postavljen za kondocionog trenera, sa prevashodnim zadatkom da ojača zglobove prve zvezde tima, Stefa Karija, koji je do ove sezone kuburio sa povredama koje su ga sprečavale da prikaže svoj pun potencijal.

Ker je imao viziju igre napada u trouglu, koji je u Čikagu osamdesetih patentirao veliki Fil Zen, i u stručni štab je dodao Luka Voltona, čoveka koji je najveći deo karijere proveo igrajući za Lejkerse u vreme dok je Džekson bio trener. Mada je Luk poznatiji kao sin Bila Voltona, člana Hola slavnih i verovatno najboljeg belog centra u NBA ligi ikad.

Prvo što je sačekalo Stiva Kera na novoj dužnosti bila je povreda najplaćenijeg igrača u timu, ol-star četvorke Dejvida Lija. Sjajni krilni centar je muku mučio sa povredom tetive, i odsustvovao je sa terena u 24 od prvih 25 utakmica u sezoni 2014-15. Kouč se zato odlučio da baci u vatru do tada malo korišćenog Drejmonda Grina, čije će partije kasnije možda biti i ključne u pohodu na prvu titulu nakon 40 godina.

Još jedna bitna promena u petorci bila je selidba na klupu Andrea Igudale i postavljanje na mesto startnog krila mladog i eksplozivnog Harisona Barnsa, iz razloga što su Voriorsima falili poeni s klupe, a Barnsu samopouzdanje. Klupu su ojačali iskusni defanzivac na mestu pleja Šon Livingston i prekaljeni Leandro Barbosa, koji su došli umesto Džordana Kroforda i Stiva Blejka. Ekipu su napustili i Džermejn O’Nil, a kasnije u toku sezone naš Nemanja Nedović, za koga je bilo više nego jasno da neće imati mesta u ovom timu Voriorsa.

Ratnici iz Ouklenda su cele sezone igrali brzu, atraktivnu košarku koja je proizilazila iz čvrste odbrane. Ekipa je bila izuzezno fizički spremna i mogla je da igra u visokom tempu svih 48 minuta. Trojkama u tranziciji, pre svega Karija i Kleja Tompsona, izluđivali su rivale. Regularni deo sezone završili su sa skorom 67 pobeda i 15 poraza, od čega su samo dva bila u njihovoj domaćoj Orakl Areni.

Glavnu ulogu u ovoj spektakularnoj godini imao je MVP regularnog dela sezone Stef Kari. Uz pomoć kondicionog trenera Kekea Lajlsa, pre svega je uspeo da zaobiđe povrede i da ojača muskulaturu. Ovome u prilog govori činjenica da je mogao da podigne 180 kilograma iz “mrtvog dizanja”, što deluje pomalo neverovatno obzirom da znamo koliko Stef deluje krhko. Jedini u ekipi koji je mogao da podigne više kilograma od njega bio je Festus Ezeli, koji je uzgred visok 211 cm i težak 116 kilograma. Ove sezone fenomenalni Kari je igrao 32,7 minuta po utakmici i beležio u proseku 23,8 poena, 4,3 skoka, 7,7 asistencija, dve ukradene lopte, i sve to uz neverovatnih 48 odsto šuta dva i 44 odsto za tri poena po utakmici. Sa ovim brojkama je bio i najbolji kradljivac lopti, najbolji šuter sa linije penala, treći u procentu šuta za tri poena i šesti najbolji strelac i asistent lige. Oborio je sopstveni rekord po broju pogođenih trojki u jednoj sezoni. Odigrao je neverovatno, serijama neverovatnih driblinga lomio je zglobove protivničkim igračima (čitaj: Krisu Polu), pogađao je mnogo ludih šuteva, što u padu, što bez gledanja, što pod faulom. Sve u svemu, legitimni MVP.

gsv 2

Veliku pomoć Kari je imao u Kleju Tompsonu, drugom članu „Splash Brothersa“ koji je odigrao ubedljivo najbolju sezonu u karijeri. Svi ćemo pamtiti spektakularnu pariju koju je pružio protiv nesrećnih Kingsa, ubacivši im 52 poena, od toga 37 u trećoj četvrtini. Možda i najveće iznenađenje i nesumnjivo najveći napredak je viđen u liku Drejmonda Grina, koji je od čoveka koji je bio zadužen za mahanje peškirom došao do možda i najvažnijeg šrafa u ekipi – što se lepo videlo u finalnoj seriji. Njegove defanzivne role su bile od ključnog značaja za igru Voriorsa, što pokazuje činjenica da je izabran u najbolju defanzivnu petorku NBA. Ispred nosa mu je izmakla titula najboljeg defanzivca lige. Takođe bio je u najužem krugu za izbor igrača koji je najviše napredovao. Moramo spomenuti i turbulentnu sezonu koju je imao Andre Igudala. Regularni deo prvenstva je odigrao najlošije još od svoje ruki sezone, da bi na kraju bio izabran za MVP igrača finalne serije. Maestralno je zaustavio Lebrona Džejmsa i pogađao vrlo bitne šuteve.

Voriorsi, koji su se prošetali kroz regularni deo sezone, u plejofu su prvo počistili Nju Orleans Pelikanse. Zatim su se malo pomučili protiv Memfis Grizlisa, a u finalu Zapada zasluženo su dobili Hjuston Roketse predvođene indisponiranim Džejmsom Hardenom. U tom duelu se pokazalo da je Stef Kari apsolutno zasluženo dobio titulu MVP igrača lige. U finalu su se sreli sa oslabljenim Klivlendom, koji je još od prve runde plejofa nastupao bez Kevina Lava. kao i Kajrija Irvinga, koji se nesrećno povredio u produžetku prvog meča finalne serije.

gsv 3

U okršaju Golden Stejta i Klivlend Kavalirsa se ponovo dokazalo da jedan igrač ne može sam da osvoji titulu – osim ako se ne zove Hakim Olajdžuvon. Ma koliko se Lebron Džejms trudio i briljirao, više od dve pobede protiv raspoloženih Voriorsa nisu mogli. Pred četvrti meč u Klivlendu, kada su Kavalirsi vodili sa 2-1 u seriji, na konferenciji za štampu na pitanje novinara da li planira neke promene u ekipi u predstojećem meču, Ker je odgovorio odrečno. Međutim, posle utakmice trener tima iz Ouklenda je šmekerski priznao da je morao da slaže. To je u stvari bio ključni detalj u finalnoj seriji. Ker je na teren poslao vrlo nisku petorku, sa Igudalom umesto centra Endrua Boguta. Igrači Klivlenda nisu imali odgovor na ovakvu igru Voriorsa do kraja finalne serije.

Ratnici su veliko finale dobili sa 4-2 u pobedama, i na taj način zaokružili jednu savršenu sezonu. Oslonili su se na postojeće snage, pametnim radom i selekcijom igrača, a ne gomilanjem zvezda željnih, titula apsolutno su zaslužili trijumf.

Najbolji tim u regularnom delu sezone, najbolji ofanzivni i najbolji defanzivni tim lige, drugi najbolji trener u ligi, MVP finalne serije, MVP lige i NBA šampion. Sve su to 2015. osvojili Golden Stejt Voriorsi. Nije loše, zar ne?