Nova Evroliga – nigde Srbije

U danu u kome je predsednik KSS Dragan Đilas pisao generalnom sekretaru FIBA Patriku Baumanu, žaleći se što je Crvena zvezda dobila kao trening-kompenzaciju za Vojislava Stojanovića svega 29.000 evra, Evroliga je sklopila multimilionski ugovor sa najjačom svetskom marketinškom kompanijom IMG. Ugovor na deset godina, sa opcijom produženja za još deset godina. Suma nije objavljena, ali se nagađa da je neuporedivo veća od one kojom je FIBA mamila klubove u svoju najavljenu ligu najboljih u Evropi.

Ne zna se kako će se raspetljati “slućaj 29.000 evra”, Đilas tvrdi u pismu da bi svota morala biti triput veća, ali je kristalno jasno da će naši klubovi ostati daleko od kazana u kome se krčkaju milioni koje donosi igranje u budućoj Evroligi. Nažalost, kolika je razlika između 29.000 i milion, tolika je i razlika između odabranih 11 klubova koji su pomenuti u saopštenju iz Barselone, i naših uzdanica u ovom sportu. Drugim rečima – provalija, u koju čak ne možemo ni da upadnemo jer smo isuviše udaljeni od najbliže litice sa koje bi mogli da skočimo. Ostali smo u predvorju bogatih. Kao i u fudbalu, kao i u svemu ostalom.

IMG, kompanija čiji je jedan od najvažnijih klijenata Novak Đoković, odrešiće kesu i investiraće 630 miliona evra u narednoj deceniji, a buduća Evroliga (interesantno – više se ne pominje da će se zvati kao sada Turkish Airlines Euroleague) brojaće 16 klubova. Jedanaest će igrati po pozivu, biće direktno plasirani: Efes, CSKA, Armani, Barselona, Fenerbahče, Laboral Kuća, Makabi, Olimpijakos, Panatinaikos, Real Madrid i Žalgiris. Njima treba dodati pobednika Evrokupa, tri nacionalna prvaka iz država koje će biti naknadno određene i jednog pobednika kvalifikacionog turnira na kome će učestvovati osam timova.

Evroliga treba da se igra po sistemu svako sa svakim, 30 kola u regularnom delu, plus plejof. Budući Evrokup treba da ima 24 učesnika: 21 prvak domaćih liga i tri vajld karte.

Ako se neko pita – gde smo tu mi? – odgovor je: nas tu nema! Verovatno će ABA liga dobiti jedno mesto u Evrokupu, možda i pravo da njen prvak igra kvalifikacije za Evroligu, o tome još nije bilo reči. Za utehu, ako je to uopšte utešno, ni koncept lige pod okriljem FIBA nije predviđao ništa bolji tretman klubova iz našeg regiona.

U saopštenju Evrolige stoji da su osnovni principi prilikom opredeljenja koji klubovi će dobiti prednost bili brend, vlasništvo i marketing, kao i rast iskazan u poslednjih 15 godina. Takođe, vrednovala se i vizija razvoja kluba i strateški plan na osnovu dogovora Evrolige i vlasnika klubova postignutog u Versaju 2011. U ovim klauzulama krije se i deo odgovora zašto Srbije i srpske košarke neće biti na skupu evropske elite. Pođimo redom: u našim glavama Partizan i Crvena zvezda su svakako brendovi, ali Evropa to teško prepoznaje. Pre ih zna kao klubove koji su među najčešće i najviše kažnjavanim zbog izgreda navijača. Vlasništvo klubova bolje i da ne pominjemo, jer oba naša giganta su zvanično udruženja građana, sa državom kao osnivačem, što se u Evropi smatra kao redak relikt komunizma. Najzad – marketing. Šta to beše? Verujem da bi i članovi uprave Partizana bili jedinstveni u stavu da je njihov klub na samom evropskom dnu po ovom pitanju, a Crvena zvezda je poslednjih godina učinila mnogo marketinških napora što ih svrstava u… evropski prosek, ili čak donji dom.

Podjednako kao i Srbija, Evroliga tretira i Hrvatsku, Sloveniju i uopšte ceo ovaj region. Mi se s pravom ponosimo našim igračima koji nastupaju za najbolje evropske i NBA klubove, ali slične asove imaju i Hrvati, Slovenci, Crnogorci… Mi smo imali Kiću i Praju, ali postojali su i Dražen i Kukoč, Delibašić i Radovanović, Daneu i Zdovc… Sve je to istorija od koje nema vajde, gleda se ko ima koliki budžet, kolike ugovore sa TV mrežama može da potpiše, koliko puta u sezoni može da napuni halu. Nije prijatno, ali moramo priznati da mi tom društvu ne pripadamo.

Ne treba gajiti prevelike nade da će sad FIBA izaći sa nekim po nas povoljnijim predlogom. Može jedino da poveća nagradni fond, ali verovatno Evroliga zajedno sa IMG i na to ima odgovor. Iluzija je i da će se nešto promeniti, i da će Evroliga od one tri vajld karte za nacionalne prvake jednu poslati ABA ligi. Pre će biti da su te karte rezervisane za prvake Francuske, Nemačke i Poljske. A pitanje je i koliko dugo će oni koristiti to pravo, jer na sastanku u Barseloni izražena je volja da se spisak od 11 povlaštenih klubova u budućnosti proširi.

Očigledno da bi se naši klubovi takmičili u budućoj Evroligi morali bi najpre da budu prvaci ABA lige, a zatim ili da osvoje Evrokup, ili da budu među onih osam učesnika kvalifikacija, i da pobede na tom turniru.

 

Photo: Euroleague