Poslednji evropski “All Star”

Nekada je, posebno pred kraj godine, postojao lep običaj igranja revijalnih utakmica koje su bile divna propaganda košarke što im je i bio osnovni smisao. Obično se sastavljala selekcija Evrope koja je nekim povodom gostovala negde. Najčešće su to bili jubileji klubova ili nacionalnih federacija, bilo je takvih utakmica i u našoj (bivšoj) zemlji. Recimo, 1968. Evropska selekcija igrala je protiv Crvene zvezde u Beogradu (96-79), a godinu dana kasnije protiv selekcije Jugoslavije (93-90). Selekcija Evrope prvi put se okupila 17. maja 1964. u Madridu i odigrala protiv Real Madrida, a u ekipi Evrope igrala su i trojica naših igrača Radivoj Korać, Miodrag Nikolić i Slobodan Gordić, svi članovi OKK Beograda, tada uz Olimpiju najbolju ekipu u Jugoslaviji.

Od tada je bilo mnogo utakmica u kojima je jedan od učesnika bila selekcija Evrope. Čini mi se da ih je ukupno bilo 26. Na žalost, ta tradicija je prekinuta, što zbog nesporazuma na relaciji FIBA-Evroliga, što zbog nedostatka termina i hroničnog nezadovoljstva klubova od kojih se tražilo da puste igrače za neke egzibicione utakmice u kojima su bili izloženi opasnosti od povreda zbog čega su kasnije ceh plaćali klubovi.

FIBA je, dok je još kontrolisala klupska takmičenja u Evropi, u poslednjoj deceniji prošlog veka uvela revijalnu utakmicu koju su igrali timovi “istoka” i “zapada” pod imenom “Eurostars”. Počelo je 1996. u Istanbulu (117-114 za “istok”, iako je Zoran Savić dao 30 poena za „zapad“). Bilo je još dosta igrača sa prostora bivše Jugoslavije: Petar Naumoski, Jure Zdovc, Predrag Drobnjak, Saša Obradović, Marko Milić… Naredne godine igralo se u Tel Avivu, 1998. u Berlinu a 1999, 28. decembra, u Moskvi. Istok je dobio i četvrtu uzastopnu utakmicu a “glava” sa tog meča izgledala je ovako:

Istok-Zapad 112-107 (55-56)

ISTOK: Kataš 15 (5-7), Tarlać 18 (2-3), Kutlaj 6 (0-1), Karašev 20 (7(12), Kudeljin 9, Bouvi, Bodiroga 19 (6-7), Zidek 10 (6-10), Kirilenko 10 (4-6), Rivers 5.

ZAPAD: Milić 6, Edni 19 (2-2), Bilba 4 (2-2), Fućka 9 (1-1), Ikonomu 9 (3-3), Vranković 6, A. Menegin 7 (2-2), Karnišovas 29 (6-8), Berd 13, Abio 5.

MVP utakmice bio je američki plej u timu “zapada” Tajus Edni, iako je Arturas Karnišovas imao bolje brojke jer je uz 29 poena (trojke 5/10) imao i 4 skoka i 3 asistencije. Naš Dejan Bodiroga je uz 19 poena imao i 7 asistencija, ali nije bio izabran za igrača meča. U šutiranju trojki pobedio je Turčin Ibrahim Kutlaj.

Nije se moglo pretpostaviti da će to biti poslednji “All Star”, ili “Euro-star”, mada su problemii na relaciji FIBA-ULEB uveliko bili “na snazi” da bi kulminirali 2000. kada se Evroliga odvojila i organizovala svoje takmičenje u kome nema mesta za egzibicione utakmice ovog tipa. FIBA je, sa svoje strane, pokušala da od takmičenja koja su joj ostala zadrži neku utakmicu revijalnog karaktera, pa je 2004. u Kijevu organizovala meč prtencioznog naziva Ostatak sveta-Evropa (91-84). Sledeće godine je po istoj formuli taj meč bio u Nikoziji (Kipar), da bi naredne tri godine domaćin bio drugi kiparski grad, Limasol. Tim “ostatka sveta” dobio je svaku od tih utakmica, ali kad se pogledaju sastavi čak bi i dobri poznavaoci košarke imali problema da lociraju neke igrače i kažu bar ponešto o njima. Svima je bilo jasno da je to bio meč “zvezda” ali bez pravih zvezda, jer su najbolji igrači bili u klubovima koji su učestvovali u takmičenju Evrolige i Uleb kupa. Tako se ugasila jedna tradicija koja je potrajala više od 50 godina i ne verujem da će se u dogledno vreme vratiti. Nema termina, nema ni dobre volje, niko o takvoj utakmici više i ne razmišlja. Nije baš da se bez nje ne može, ali ako Amerikanci, od kojih smo sve uvezli kad je basket u pitanju, neguju svoju tradiciju i ne pomišljaju da je prekinu, možda će se neko i u Evropi jednog dana ponovo setiti revijalnih mečeva u kojima nije bio važan rezultat, i u kojima je uvek pobeđivala košarka.

Photo: Screenshot