Pravda i nepravda plejofa

 

Što je veća neizvesnost na tabeli to je veće interesovanje za igru, zanimljivije je za praćenje a ujedno je veća i finansijska korist, koja svake godine postaje sve značajnija. Ne treba bolji primer od Evrolige, koja se iznedrila iz takmičenja u kojem su igrali šampioni država i koje se zvalo Kup šampiona – da bi danas postalo dostupno po osnovnom principu bogatstva samih klubova, s tim što velika količina novca privlači i kvalitetne igrače. Da bi se povećala draž takmičenja i da bi najuzbudljivije bilo na samom kraju, još davno je uveden plejof. Evropa je u tome kasnila za Amerikom. Taj princip plejofa je uveden čak i na velikim takmičenjima (olimpijade, svetska prvenstva), na kojima najuspešnija ekipa ne mora da osvoji prvo mesto – šampion postaje ekipa koja ostaje nepobeđana u doigravanju – a pri tom doigravanja uvek traju kraće i imaju manje utakmica nego samo ligaško takmičenje.

Koliko god to izgledalo nepravedno – na primer svetski prvak može postati i ekipa koja je doživela 3 ili 4 poraza, a da pri tom vicešampion ima samo 1 poraz – mi smo postali neverovatno uspešni u prilagođavanju tom sistemu: 2014. smo postali vicešampioni sveta, a 2016. i vicešampioni Olimpijade, a da smo na oba takmičenja imali po čak 4 poraza. U poslednjem šampionatu NBA je na drastičan način pokazano da rekordan bilans u ligaškom delu još uvek ne garantuje i titulu – Voriorsi su posle rekordno uspešne lige ostali bez titule porazom od Klivlenda u plejofu.

Kad pogledamo istorijat naših prvenstava, prva velika razlika između prvo i drugo plasirane ekipe je 1952. iznosila 3 pobede (1. C. zvezda 9/1 a 2. Partizan 6/4), što je za svega 10 odigranih kola prilična razlika (razlika u pobedama iznosila je 30% od broja odigranih utakmica.)

Interesantno je da sve do uvođenja plejofa (1981/82), razlika između prvo i drugo plasirane ekipe u ligaškom takmičenju nikad nije bila veća od 3 pobede, iako se broj utakmica povećavao do maksimalnih 26 ligaških kola.

Razlika od 3 pobede je ponavljena i sledećih sezona:

  1. 1. OKK Beograd 16/0/2  2. Olimpija      12/2/4 (2 remija i 4 poraza)
  2. 1.OKK Beograd 15/3     2. Partizan       12/6
  3. 1. OKK Beograd 15/3     2. Zadar           12/6

70/71   1. Jugoplastika 19/3     2. Lokomotiva 16/6

73/74   1. Zadar           22/4     2. Jugoplastika 19/7

74/75   1. Zadar           25/1     2. Jugoplastika 22/4

Sredinom osamdesetih Cibona je dominirala našom ligom. Prvo je 1984/85 u ligaškom delu drugoplasiranoj ekipi pobegla za rekordnih 5 pobeda, (1. Cibona 19/3, 2. C. zvezda 14/8) i u plejofu potvrdila nadmoć osvajanjem titule. Sledeće 1985/86 Cibona postavlja nov rekord – pobegla je drugoplasiranom klubu u ligaškom delu za 6 pobeda. (1. Cibona 21/1, 2. Zadar 15/7) – a onda je u doigravanju ostala bez titule. Savršeni ligaški deo Cibone 1986/87 (1. Cibona 22/0,  2. Partizan 18/4) bez poraza i sa 4 pobede premoći nad drugoplasiranim – ponovo nije doneo titulu Zagrepčanima.

Jugoplastika je 1987/88 u svojoj najubedljvoj sezoni uspela da ostvari 4 pobede više od drugoplasiranog (1. Jugoplastika 21/1, 2. Cibona 17/5) i primat potvrdila titulom u plejofu.

U novoj državi Partizan je u ligi 1991/92 pobegao 5 pobeda (1. Partizan 20/2, 2.C. zvezda 15/7) i odbranio prvo mesto u doigravanju, da bi dve godine kasnije, 1993/94, crno-beli u ligi imali prednost od 4 pobede (1. Partizan 27/5, 2.C. zvezda 23/9) ali nisu stigli do titule u plejofu.

Budućnost je 1999/2000 potvrdila neke rekorde – najubedljiviju prednost od 6 pobeda u ligi i ligaško takmičenje bez poraza (1. Budućnost 22/0, 2. Partizan 16/6) ali je za razliku od Cibone, uspela da potvrdi dominaciju i u doigravanju u kojem takođe nije izgubila nijednu utakmicu (procentualno je ostao nenadmašen rekord C. zvezde iz 1952. kada je prvi imao 30% pobeda više od drugog, prema broju utakmica; Budućnost je imala 27,3% pobeda više od svog pratioca). Podgoričani su i sledeće 2000/01 imali 6 pobeda više (1. Budućnost 21/1, 2. Partizan 15/7) i ponovo osvojili titulu u doigravanju.

Uvođenjem Jadranske lige domaće prvenstvo je postalo kratko, tako da više nema velikih razlika u broju pobeda između prve i druge ekipe na tabeli. Ipak, kao kuriozitet beležimo da je u sezoni 2006/07 Vojvodina (21/1) imala čak 7 pobeda više od drugoplasirane Sloge (14/8), ali je ovu razliku teško smatrati rekordnom jer je to bila samo prva faza naše lige u kojoj nisu učestvovali klubovi iz Jadranske lige.

Postoji izreka „Na kraju švigar puca“ (švigar je kraj biča) – pa tako i sva ligaška takmičenja i sve ligaške tabele nemaju puni smisao sve dok se ne potvrde uspešnim rezultatom u doigravanju. Cela godina se svede na tu završnu utakmicu – koja opredeljuje da li je nekom klubu sezona bila uspešna, ili ne. Ulozi su veliki, pa takve utakmice predstavljaju nekome stresnu, a nekome ekstra interesantnu situaciju – posle koje jedna polovina pati i tuguje, a druga polovina se raduje i veseli.

Photo: Screenshot