Revolveraši iz Oregona

 

Blejzersi iz godine u godinu imaju interesantne ekipe, ali još od kraja osamdesetih i početka devedesetih ne uspevaju da sastave konkurentan tim za titulu. Nakon višegodišnjeg lutanja, rebildinga, možda i bez prave ideje, konačno su odlučili da rizikuju i na draftu 2012. sa šeste pozicije izabrali plejmejkera sa izrazitim napadačkim mentalitetom, iz druge divizije univerzitetske košarke (NCAA II) Demjana Lilarda. Ispostavilo se da se rizik, kao i često u životu, isplatio i da je Lilard upravo ono što im je nedostajalo u tadašnjem kosturu tima koji su činili Metjus- Batum- Oldridž.

Uspeo je menadžment oko njih da okupi sasvim dobru ekipu, ali izgleda da nije shvatio ono što svaki laik zna, da se u današnjoj košarci do uspeha ne može bez jake odbrane. Teri Stots sigurno nije trener poznat po kvalitetnoj odbrani, ali ako su već smatrali da je on kadar da donese dugo čekani prsten u Oregon, onda su bar trebali da ga potpomognu jednim dobrim defanzivnim kordinatorom. Bez kvalitetne odbrane dalje od polufinala Zapada ovaj tim nije mogao. Izgleda da je to uvidela i prva zvezda Lamarkus Oldridž, kome je ovog leta isticao ugovor. Pošto na leđima nosi već tridesetu, verovatno se nosio mišlju da mu nije ostalo još mnogo vremena da svoju karijeru kruniše prstenom. Usledio je logičan izbor i odlazak tamo gde je borba za titulu normalna stvar već godinama unazad, u San Antonio.

U Portlandu su se suočili sa još jednim isteklim ugovorom, startera na mestu beka Veslija Mentjusa. On je od menadžmenta kluba zahtevao 15 miliona dolara po sezoni, što je bilo jednostavno previše. Tu Metjusovu želju je ispunio Mark Kjuban, gazda Dalas Meveriksa, i to nakon farse sa Deandreom Džordanom i iznenađujućim puštanjem Monte Elisa. Nilu Olšeju, generalnom menadžeru Trejlblejzersa, nije ostalo ništa osim da raspusti skoro ceo stari tim i krene u rekonstrukciju ekipe.

Prvi potez bio je produženje ugovora sa novim vođom Lilardom, i na obostrano zadovoljstvo potpisan je maksimalni ugovor a momak je dobio i kapitensku traku. Glavna podrška novom kapitenu trebao bi da bude Si Džej MekKalum, igrač kojeg su birali sa desete pozicije na draftu 2013. Kao i novi kapiten, Si Džej je igrač sa izrazito napadačkim karakteristikama i, kao i Lilard, dolazi iz druge koledž divizije. Možemo samo da pretpostavimo kakvu će košarku igrati Portland sa ovakva dva revolveraša. Oko njih okupljen je jako zanimljiv skup talentovanih igrača, ali još nedokazanih u NBA. Veoma zanimljiv potez menadžmenta ekipe, žele da daju šansu momcima koji u dosadašnjim timovima nisu imali dovoljno prostora da iskažu svoj talenat, a koji nesumnjivo imaju. Neki od njih će sigurno ukazano poverenje i opravdati, i postati deo osnove mladog tima koji će se u budućnosti nadograđivati.

Prvi koji je letos trejdovan iz stare ekipe bio je Francuz Nik Batum. Poslat je u Šarlot u zamenu za rukija Nou Vonlea, koji u svojoj prvoj sezoni u ligi nije imao previše prostora da pokaže šta ume. Vrlo je talentovan krilni centar, sjajnih atletskih sposobnosti i odličan odbrameni igrač koji na svakom meču može da bude oko dabl-dabl učinka. U paketu sa Vonleom stigao je iskusni šuter Džerald Henderson, pred-sezonske mečeve propustio je zbog povrede pa nije poznato koliku mu je minutažu namenio trener Stots, ali očekuje se da bude alternativa Si Džej Mekalumu. Konkurencija Vonleu biće levoruki Ed Dejvis, igrač dobar u post igri, po čijem dolasku u ligu se pričalo kao o velikom talentu, ali nije uspeo da ga u potpunosti pokaže i dokaže u Torontu, Memfisu i Lejkersima. Pik sa ovogodišnjeg drafta Holis-Džeferson poslat je u Bruklin, u zamenu za sjajnog atletu na poziciji centra koji ima zlato sa poslednjeg Svetskog prvenstva u Španiji, Mejsona Plamlija. Njemu bi konkurencija trebao da bude veliki talenat koji već godinama u paklenoj konkurenciji Portlanda pod obručima ne uspeva da se izbori za veću minutažu, Majers Lenard. Istina, njih dvojica su u predsezonskim utakmicama igrali u paru pod košem, Lenard jedini od visokih igrača ima šut sa distance, pa verovatno zato Stots pokušava sa njim na četvorci. Za sada ne pruža najkvalitetnije partije, pa se nadam da će trener shvatiti da on nikad neće postati Dirk Novicki, jer ima vrlo sporu mehaniku šuta i pogađa jedino kada mu se ostavi dovoljno prostora. Sa svojih 216 centimetara, 111 kilograma i odličnom građom i pokretljivošću, može da izraste u dobrog centra, a taj šut samo može samo da mu pomogne u pravljenju razlike nad ostalim pivotima lige. Centarsku liniju upotpunjuje iskusni Kris Kejmen, za koga verujem da će kao najiskusniji u timu više biti neka vrsta tutora mlađima, nego li i imati značajnu minutažu.

Pozicija startera na mestu niskog krila trebala bi da bude rezervisana za odličnog atletu i defanzivca Al Faruka Aminua, koji je tek krajem prethodne sezone nagovestio šta može od njega da se očekuje. Konkurencija će mu biti Mo Harkles,  pridošlica iz Orlanda, čovek o kome se pričalo kao o velikom talentu po njegovom dolasku u ligu, ali se do sada nije razvio u očekivanom smeru. Starosedelac Alen Krejb bi konačno trebao da dobije više minuta i kokuriše za mesto na poziciji dva i tri. Kao opcija na pleju ostao je Tim Frejzer, pre omalenog Fila Presija.

Revolveraški tandem Lilard – Mekalum je sposoban da svakoj ekipi ubaci između 40 i 60, pa i više poena. Verujem da se od ostatka atletski i defanzivno veoma moćne ekipe ništa više od dobre odbrane i ne očekuje. Sigurno da će se još neko od ostatka ekipe izdvojiti u napadu, ako to budu bar dvojica, i uz kavalitetnu odbranu, ovaj tim može da se umeša u borbu za plejof. U suprotnom, možemo da očekujemo veliki broj poraza Blejzersa nakon Ol Stara u cilju hvatanja što bolje pozicije na predstojećem draftu.