Saletov First Cut

 

Saši Đorđeviću treba verovati.

Evo, želeo sam da to bude prva rečenica u osvrtu na njegovo skraćenje spiska za Evropsko prvenstvo. Čitam brojne komentare po raznim forumima i portalima, uglavnom su kritični. Zaista ne znam zašto, i moram odmah da kažem i ponovim: treba mu verovati.

Sale je sa šireg spiska precrtao imena Vasilija Micića, Radeta Zagorca, Stefana Birčevića, Milana Mačvana, Đorđa Majstorovića i Nikole Jokića. Selektor svakako najbolje zna zašto, odnosno razlog što se opredelio za one koji će doći na prvu prozivku. Đorđević ima toliki kredit posle prošlogodišnjeg Svetskog prvenstva u Španiji da njegov “first cut” ne bi trebalo niko da kritikuje.

Među onima koji se javljaju i komentarišu ili kritikuju (OK, komentari su legitimni i to je jedna stvar, poštovanje selektorovog izbora je nešto potpuno drugo) najčešće se pominje ime Milana Mačvana. Odličnog košarkaša i sportiste, koji nekako nema sreće sa timovima u kojima igra. Poslednju titulu osvojio je, koliko me sećanje služi, u sezoni 2011-12 sa Partizanom. Pre i posle toga imao je epizode sa Makabijem i Galatasarajem, a ove godine ponovo je igrao u Partizanu. I baš se naigrao, silom prilika minutaža mu je bila najveća a on se nametnuo kao lider tima. Nažalost, Partizan je sezonu završio bez ijednog trofeja. Ako se ne računa priznanje za MVP igrača finala plejofa Super lige, a dobio ga je – Milan Mačvan.

Đorđević na poziciji “četvorke” ima neprikosnovenog Nemanju Bjelicu, zatim Zorana Ercega, koji je briljirao u Evroligi, i Luku Mitrovića koji je podigao tri trofeja. Selektor veruje u njih, mi moramo verovati u selektorov izbor.

Što se Nikole Jokića tiče, da budem iskren do kraja – ja bih ga ostavio i probao u reprezentaciji. Na sreću ja nisam selektor. Imamo čoveka na tom mestu koji zna šta mu treba, i ako je on procenio da je za Jokića prerano – onda je prerano. Ma kakav talenat bio. Uostalom, dobro je poznato koliko je dugo sam Đorđević čekao pred vratima repke koja se zvala Jugoslavija, i dočekao pravu šansu u plavom dresu tek sa 24 godine. Neće Nikola Jokić čekati toliko dugo, a bilo bi dobro i da, pre nego što ovog leta krene u Ameriku da se dokazuje po NBA kampovima, porazgovara malo sa Sašom Đorđevićem. Ne o razlozima zašto ga nema na spisku, nego o Sašinim iskustvima sa NBA ligom. Obojica su istinski majstori, a na drugoj strani Atlantika se majstorstvo itekako ceni, ali – tek u malo poznijim godinama. Jokić ne treba da ide tamo po svaku cenu, bilo bi najbolje da najpre odigra nekoliko sezona u klubu koji nije Mega Leks, i da, naravno, postane standardni reprezentativac. Inače je istinski majstor, i obožavam da ga gledam. Prepoznajem u njemu Divca u malo modernijem pakovanju.

Biće tokom priprema još Đorđevićevih poteza koji će se komentarisati, jer 15. jula će na pripreme doći 18 igrača. Što znači da je šest prekobrojnih.

Sećam se kao da je juče bilo prošlogodišnjeg čerečenja Saše Đorđevića kad je sa priprema oterao Vladimira Micova, Bobana Marjanovića nije ni zvao, a pod zastavu uvrstio Raška Katića i Marka Simonovića. Čini se da je pre odlaska u Španiju samo on verovao u ovu dvojicu, a po povratku su svi veličali Saletovu vidovitost.

Nije Đorđević vidovit, i ne treba ga izjednačavati sa svecem. Sve što mu dugujemo jeste da mu verujemo sve dok ne prokocka naše poverenje. Ako se i to dogodi, mnogi koji su profesionalci u svom poslu znaće dobro gde treba da ga udare tako da ga najviše zaboli. Setiće se oni tada i da je Sale grobar (a sad je na njegovom spisku devet igrača koji igraju ili su igrali u Zvezdi, i četiri takva iz Partizana), da je u karijeri neke trojke pogodio ali neke i promašio, da se kao trener nije dokazao u klubovima… Nadam se da će se takvi načekati sa svojim već pripremljenim arsenalom niskih udaraca. Saša je uvek umeo sa njima: ubaciš trojku, uzmeš medalju i mogu da te mrze koliko hoće.

Treba verovati Đorđeviću, zna majstor šta radi.

 

Photo: MN press