Slovenija: Očekujte neočekivano

Dan pre početka Eurobasketa evo raporta iz tabora Slovenije. Specijalno za Koš magazin piše Miha Penko, komentator košarke na TV Sport Klub Slovenija:

 

Kranjska Gora, Zreče, Kidričevo, Laško, Ljubljana, Riga (Letonija), Podčetrtek, Koper, Portorož, Banja Luka (Bosna i Hercegovina), Čatež i Brežice. Dvanaest stanica pre odlaska u Zagreb, koje su poslužile za pripreme slovenačke košarkaške reprezentacije. Sve je počelo u Kranjskoj Gori, gde se selektor Jure Zdovc pre tačno 48 dana prvi put obratio svojim izabranicima. Bio je direktan, kao uvek, i bez obzira na to šta se več tada moglo da nasluti, govorio je o uspehu. Naravno, svi su se pitali šta to znači, jer je bio u po velikim znakom pitanja dolazak prve zvezde Gorana Dragića, kao i još nekih drugih igrača. “Uspeh je kad napraviš najbolji rezultat u istoriji”, rekao je tada Zdovc. Dobro, kad sve zbrojimo to znači da pričamo o medalji, da se ne lažemo. Slovenija je jednom več bila vrlo blizu tog uspeha, kad je Jaka Lakovič imao šut za pobedu u polufinalu na Eurobasketu u Poljskoj 2009. protiv Srbije, a na kraju je izgubila posle produžetka. U borbi za bronzu Grci su rezigniranu Sloveniju savladali za jedan poen.

Razmišljajući o medalji Zdovc je počeo sa radom, i brzo mu je bilo jasno da ga čeka drugačiji rad i sistem od onih koje je praktikovao ranije. Priključio je reprezentaciji još sedam momaka iz B selekcije, i pružio jim šansu da postanu deo tima Neki od njih izborili su mesto u autobusu za Zagreb. To u stvari i nije bilo toliko teško, jer su mnogi ove godine imali “opravdanje” za izpstanak. Stariji Dragić (Goran) je prvo rekao da neče igrati zbog u SAD treba da mu se rodi drugo dete. Na kraju je porođaj bio u Sloveniji, ali Gogi neće igrati. Predsednik Majami Hita, čuveni trener Pet Rajli, nije mu dozvolio da igra za nacionalni tim i pored telefonskih urgencija i poyiva Zdovca.

Drugi slovenački igrač u NBA Beno Udrih je imao operaciju zgloba, Partizanovac Edo Murić leči povređeno rame, Domen Lorbek je umoran, njegov stariji brat Erazem nije bio na terenu više od dve godine, centru Gašperu Vidmaru su novi poslodavci u Bandirmi preporučili da pazi na kolena, mladi Aleksej Nikolič želeo je više odmora… Na ovaj spisak treba dodati još i neuspešan administrativan pokušaj da slovenački pasoš dobije Amerikanac Brajant Danston, kao i kraj reprezentativnih karijera Boštjana Nacbara, Jake Lakoviča, Primoža Brezeca…. Svima je jasno da Zdovc u Zagreb dovodi neki novi tim, po imenama sigurno daleko od najjače Slovenije. Pa je razumljivo da je selektor više puta zvao i neke od “penzionera” da pomognu, ali bez uspeha.

Tako će Mitja Nikolić i Saša Zagorac biti prvi put na ovakvom takmičenju, dok je Luka Rupnik (svo troje Olimpija) bio vodonoša pre pet godina. Dan pre odlaska u prestonicu Hrvatske sa liste je precrtan i robusni centar Žiga Dimec (Krka). Nikolič je iskoristio odsustvo Muriča, hrabro igrao na pripremnim utakmicama i mogao bi da zbog jake obrane dobije solidnu minutažu na poziciji krila. Zagorac (204 cm) može da se protiv zonske obrane proslavi kao odličan šuter za tri poena, iako je na zadnjoj pripremni utakmici u Banja Luki promašio otvoren šut za pobedu protiv Srbije. A Rupnik, koji je pre deset dana produžio ugovor sa Olimpijom za još jednu godinu, ako se ne varam, če više igrati u reklamama za “Spar” nego u Zagrebškoj Areni. Nemam ništa protiv ako me demantuje več na prvoj utakmici sa Hrvatskom.

Na mestu organizatora su iskusni Nebojša Joksimović (bez kluba) i Jaka Klobučar. Joksa nije očekivao da če ga Zdovc zvati, ali je on igrač koji stvarno uvek voli da igra za reprezentaciju, nije neproblematičan i dobra je i pozitivna osoba. Klobučar je juče dobio angažman na jednu godinu u istanbulskom BBSK. On je u ovoj reprezentaciji igrač sa velikim iskustvom i prvi je izbor na mestu plejmakera. Problem je što Jaka nije rođeni organizator igre, i najveći deo kariere je igrao na poziciji beka. Zbog toga selektor pokušava da ponudi neke minute na tom mestu Klemenu Prepeliču (bez kluba), koji je dobro odradio pripremne utakmice i iz inata uzeo jednu od zadnjih lopti na utakmici i sa tricom potopio Italiju u Kopru. Šut za tri poena je njegova najjača strana, u poalwsnjw vreme pokušava da reši i mnogo P&R situacija. Ali obrana…. Može i mora on to jače.

Možda zvuči neobično, ali mesto među 12 nije bilo zagarantovano ni Jaki Blažiču, koji je sa Crvenom zvezdom osvojio triplu krunu i od svih reprezentativaca prošle godine jedini igrao Evroligu. Improvizacija Zdovcu se ne sviđa kako igra Jaka u napadu, i na treninzima na početku priprema bilo je pitanje kako če da funkcioniše relacija Zdovc-Blažić. Puno se tu pričalo o svemu, ali selektor mu je ove godine na kraju dao podršku, malo se povukao i pustio Blažiču barem malo više prostora u napadu za imprvizaciju. Kao bivši hokejaš, on sad u dresu nacionalnog tima izvodi slalome po terenu i izgleda mnogo, mnogo bolje nego ikad u reprezentaciji.

Marino Dragič, otac Gorana i Zorana, sto posto će biti viđen u Zagrebu jer če tamo igrati mlađi od tandema “Double-Dragons”. Nikada nije bilo u pitanju da li če igrati ili ne, kako kaže sam Zoki, koji je sigurno prvo ime ove reprezentacije, i na pripremama je bio prvi strelac sa prosekom 14 poena na utakmici. Siguran sam da če taj broj biti i veći na Eurobasketu, jer se on pripremama priključio malo kasnije. I kad imaš najboljeg igrača koji igra tako jako, spremno, zaintereovano, angažovano, srčano i beskompromisno u obrani, onda ne postoji ni najmanja mogučnost da i ostali ne daju sve od sebe, 120 odsto – kako kažu igrači.

Da neče uzeti šest visokih igrača za prvenstvo Zdovc je rekao još ranije. Uroš Slokar (Sevilja) je bio kao neki “fiks” od početka. Pre sedam dana je malo povredio zgob, ali je sada več dobro. Igrač koji zaista košarku igra pre svega glavom. Možda nije toliko fizički jak, ali je ipak je uspeo da u svojoj karijeri zaigra i u NBA, pa u Italiji, Nemačkoj i Španiji. Realan je čovek, koji če posle ovog Eurobasketa biti drugi po broju nastupa za reprezentaciju.
Miha Zupan (bez kluba) otvarao je konzervu piva na odmoru negde u Norveškoj kad ga je kao SOS pozvao Zdovc. Odradio je svoj posao i izborio se za mesto među 12. Između priprema morao je još u Istanbul, gde je predavao na kongresu gluvih. Da, Miha Zupan je Majkl Džordan gluvih košarkaša, on je daleko najbolji gluvonemi igrač na svetu. O tome se sad snima i film u Sloveniji.
Pre godino dana selektor je izrazio želju, da za Slovenijo igra centar Brajant Danston, ali administrativni postupak je tu daleko najkomplikovaniji, jer osoba koja želi pasoš mora da zvanično živi u državi barem jednu godinu. Danston zbog tog propisa nije nikada ni bio realna opcija, i tu se otvorila mogučnost za naturalizovanog Bosanca Alena Omića (Gran Kanarija). Ovaj 217 cm visoki centar je za Slovenijo igrao najpre na U20, a zatim prošle godine na Svetskom prvenstvu u Španiji. U reprezentaciji Omić igra dobro, čak odlično. Na pripremama je bio prvi skakač sa 6,3 uhvaćenih lopti po utakmici. Sigurno če dobiti veliku minutažu, a na njemu je kako če to da iskoristi. Ako odigra dobro prvu utakmicu sa Hrvatskom, to bi bilo značajno i za njegovo samopouzdanje.
Prvi put u ulozi kapitena na ovako veliko takmičenje ide najstariji igrač selekcije Jure Balažič. Njemu su sa 34. godine. Možda u napadu malo podseća na poštara, koji isporučuje pošiljke/koševe (takav je nekada u NBA bio Karl Meloun). Miran, tih i kao igrač i izvan terena, Jure marljivo sprovodi sve zahteve selektora i zato nije ni čudo da če sledeče godine igrati za Zdovca u turskom Gaziantepu.

Na kraju – vračamo se na početak. Jure Zdovc je pre prvog treninga rekao da želi medalju, to je ponovio i kad su mu mnogi otkazali saradnju, zatim na kraju priprema, a to kaže i danas, dan pre prve utakmice. Uspeo je da promeni razmišljanje igrača, i da danas svi govore sa mnogho optimizma. Deset utakmica je bilo dovoljno za uigravanje, zabeleženo je 6 pobeda (Novi Zeland, Australija, Poljska, Ukrajina, Finska, Italija) i 4 poraza (Australija, Letonija, 2 puta Srbija). Samo vrlo jaka obrana može da omogući uspeh, jer u napadu su očekivanja oko 75 postignutih poena na utakmici.

Zdovc se malo i našalio na račun ujednačenosti svog tima, kaže da mu nije potrebno da čeka igrača da dođe u formu, odnosno u ritam, i da može svakog da pošalje na klupu u svakom momentu bez većih posledica. Nije tajna da je mislio pre svega na igrače koji nisu imali baš velike uloge u svojim klubovima. Ali na kraju, pobeda protiv Australije, pa pobeda protiv grupe individualaca Italije, i dve vrlo dobre utakmice sa Srbijom govore da Slovenija može da igra ravnopravno sa svima. A najbitnije je da pobedi Gruziju, zatim Holandiju i na kraju još Makedoniju, i tako ne završi na četvrtom mestu u grupi, kako bi se verovatno izbegla Litvanija u osmini finala. Mada ne bi imao ništa protiv pobede protiv Hrvatske i Grčke, da se razumemo.

Nisu se u Sloveniji desile neke bitne stvari u poslednjih mesecu i po, košarkaški savez je radio bez euforije za koju nije ni imao neki jak razlog, ali i bez depresije. Možda je još najjača “bomba” bila izjava selektora da svaki sat sve više veruje da Slovenija može da pobedi Hrvatsku u subotu. Koliko je košarkaška reprezentacija popularna u domovini je očigledno, jer če u Zagreb sa posobnim vozom otiči oko 2000 navijača. U Areni se očekuje oko 5 hiljada, možda i više Slovenaca, koji če biti sigurno zapamčeni po sportskom i fer navijanju. Bilo bi ih/nas i više, da je bilo više karata. Možda na kraju dočekaju i iznenađenje pobedom protiv domačina ove, ne B nego od danas pa na dalje A reprezentacije Slovenije.

Photo: FIBA Europe