Za razliku od fantastičnih skijaša Ilke Štuhec, koja je više nego dostojna naslednica legendarne Tine Maze (što je dokazala i nedeljnim naslovom svetske prvakinje u spustu), i iznenađenja tog istog dana u kraljevskoj discipline na SP, sedmoplasiranog Boštjana Klinea, neverovatne skakačke braće Prevc (Petera, Domena i dolazećeg Cenea), te rukometaša koji su pod paskom harizmatičnog Veselina Vujovića obradovali sportsku javnost  bronzom na nedavnom SP, ili odbojkaša na EP 2015. kad su osvojili srebro pod vodstvom Italijana Andree Đanija, košarkaška Slovenija – osim čuda od deteta Luke Dončića i NBA superstara Gorana Dragića – nema čemu da se raduje. I to već dugo, kako na reprezentativnoj tako i još mnogo više na klupskoj razini na kojoj je Olimpija nešto značila samo u vreme pobedonosnog, kao što već i samo  njegovo ime sugeriše, Zmage Sagadina.

Gde su vremena u kojima su “zmajčeki” (tim nadimkom neke kolege novinari iz ex-YU pogrešno nazivaju i slovenske reprezentacije, a taj naziv –  po zaštitniku grada Ljubljane – pripada  samo Olimpijinim klubovima) “bljuvali” vatru,  osvojili Evrokup ’94, bili na F4 Evrolige 97. Uf… Čak 17 godina zaredom igrali su “zeleno-beli” u najelitnijoj konkurenciji Evrolige, poslednji put u prvoj godini nakon preseljenja u novu velelepnu “Arenu Stožice”  u sezoni 2010/11. Uz plasman u Top 16, pod vođstvom Jure Zdovca kada se, kao u legendarnom Tivoliju, tražila karta više, karta koja je u Tivoliju bila u proseku najskuplja u Evroligi. Koštala je tadašnjih 5000 tolara, odnosno sadašnjih 50 evra. Zdovc se uspeo, uz otvaranje “Stožica”, probiti i na F4 Jadranske lige gde je u finalu bio bolji Partizan. Od tada počinje pravi sunovrat. Uz finansijski minus od 5 milijuna evra ide i rezultatski krah, pa tako Union Olimpija već sedam godina zaredom nije čak ni prvak Slovenije, i to (gle slučajnosti) sve od trenutka kada je predsednik postao političar Jani Mederndorfer, bivši medicinski “brat”, kojeg je na to mesto greškom, kao i u  poslaničke klupe (kao i mnoge druge), doveo inače vrlo sposobni gradonačelnik Zoran Janković, veliki zaljubljenik u sport, a naročito u igru pod koševima. Ali šta mu (nam) to vredi kada, za razliku od brojnih uspešnih poslova, ne može (čitaj: nema vremena) da se posveti najtrofejnijem klubu sa prostora bivše Juge. Tu nam je informaciju nedavno  servirao  Dragan Nikolić, trener makedonskog Karpoš Sokola na konferenciji za novinare posle  prve  pobede njegovog tima  na strani u ovoj sezoni,  baš protiv Olimpije koja je ove sezone čak 5 puta u ligi izgubila sa pola koša.

“U mom Beogradu sam rekao na SOS kanalu da je Olimpija najtrofejniji klub kada se saberu sve titula klubova ove lige. Ima tu i dosta osvojenih super-kupova ali svejedno je u pitanju podatak koji govori sam za sebe…”.

Olimpija je prošle sezone bila sedma na Jadranu, a pretprošle peta. Iz kluba stižu vesti da je dug smanjen na 2 milijona evra, i da se ove sezone redovno podmiruju sve plate igračima i stručnom štabu (budžet za celu sezonu ne prelazi 400.000 evra), ali i dalje su prisutni crni  oblaci nad klubom sa bogatom istorijom. Vrlo je moguć čak i najcrniji scenarij – da klub bankrotira i ugasi se, što bi bila prava katastrofa posle blistave istorije koja traje od 1946. Sve tužbe, kontratužbe i žalbe sudovima  po raznim presudama, kao i  rokovi za isplate dugova više od 200 poverilaca su istekli, i veliko je pitanje šta će se na kraju sezone  desiti sa najtrofejnijim klubom. Savet sponzora na čelu sa Telekomom, BTC-om (Tržnim centrom u Ljubljani, koga vodi najuspešniji klupski predsednik iz devetdesetih Igor Mermal) i Sparom su spremni pomoći i verujemo da će sa gradonačelnikovom podrškom ipak uspeti. Ali ne na način na koji su u klubu pustili nadarenog Blaža Mesičeka usred sezone, i sa važećim ugovorom na ime kojeg bi mogli dobiti šestocifrenu odštetu, a iz Brindizija nisu dobili ništa jer momku, koji uzgred rečeno ni ne napreduje (kao npr. Vlatko Čančar u Mega Leksu), nisu isplatili skromnih  9000 evra duga. Sportski direktor Matevž Zupančič to nije smeo dozvoliti, kao što nije smeo na svoju ruku prevremeno, kao drugi u istoriji, dignuti dres Marka Milića pod svodove krova sablasno prazne dvorane. Sve se to događa pred očima legendi kluba Ive Daneua, Petera Vilfana i drugih koji nemoćno i bez funkcije prate umiranje svog kluba  dok “Il padre” Janković iz senke nema rezultata – kao u slučaju fudbalskog kluba koji je bio u istim problemima. Fudbalska Olimpija je  prvo bankrotirala, a posle novog početka od nule sa uspešnim biznismenom Izetom Rastoderom spasio ga je isto tako sposobni  srpski biznismen  Milan Mandarić, te je posle 21 godine vraćena titula državnog prvaka u glavni grad sa velikim planovima za proboj u Europu. Možda je to recept i za spas košarkaša, jer dok je predsednik čovek koji nema veze sa košarkom, niti biznisom, nema tu nikakve perspektive.  To, da je Mederndorfer ni kriv ni dužan preuzeo položaj koji niko nije hteo, a i dalje niko neće zbog nagomilanih dugova koji su s 5 miliona sad smanjeni na 2, nema smisla…

Tačno su četiri kola pre kraja redovnog dela takmičenja u Jadranskoj i prvoj slovenačkoj ligi. Slovenačkim klubovima na Jadranu sledi velika borba za opstanak, naročito Krki, dok  Union Olimpija, bar zasad, lakše diše. Oba kluba su već obezbedila i učešće u domaćoj završnici lige šest najboljih timova koji će početi od nule. To da Savez prvi put nije izašao u susret klubovima koji nastupaju u  ABA ligi, i prisilio ih da od početka igraju i domaću ligu posebna je priča, kao i mrlja što se tiče  TV prava za Sloveniju čiji program ne može gledati više od pola države. Još su lošije šanse aktuelnog državnog prvaka Heliosa iz Domžala, koji je pred ispadanjem, odnosno igranjem u borbi za opstanak. Naš prvak se propisno obrukao u Fibinoj ligi prvaka, a do kraja nacionalne lige igra sa Rogaškom, Krkom i Hopsima, i jedino im je unapred upisana pobeda sa Portorožom. Helios je u borbi za 6. mesto slabiji u krugu sa Sixt Primorskom, sa kojom su izgubili dvaput, u subotu glatko nakon što su istog takmaca samo pet dana pre toga dobili. Uz sve te nevolje Domžalčanima, koji organizuju F4 Kupa Spar, takođe se ne piše ništa dobro ni u četvrtfinalu toga takmičenja, koje se igra na dve utakmice, i sudeći po zadnjim predstavama smeši im se ispadanje u duelu sa Union Olimpijom, sa kojom će se u prvoj utakmici odmeriti snage u sredu. Nisu imali sreće na žrebu kod sponzora koji već punih 16 godina podupire Savez, odnosno to takmičenje, i jasno je da ako ispadnu i u Kupu njihova sezona je pred totalnim krahom. Inače, taj klub radi tradicionalno dobro sa mladima, a njihova dvorana Komunalni centar u Sloveniji poštuje se kao nekadašnje zadarske Jazine. I publika u Domžalama je verna, i usprkos slabim igrama redovno puni dvoranu i pomaže svojim ljubimcima pa tako za njih nema bojazni i ako ispadnu. Inače, u ovoj sezoni ispadaju tri kluba iz Prve lige a ulazi samo jedan. To će sigurno biti ljubljanska Ilirija, koja je pod vodstvom Saše Dončića (sin Luka mu 27. februara puni 18 godina) nanizala 42 pobede, a u pitanju je matični klub Gorana Dragića kojeg je do napunjene punoletnosti tamo trenirao i podigao Crnogorac sa slovenačkim pasošem Spasoje Todorović.

Toliko što se tiče klupske scene, ono  glavno sam vam “raportirao”. Reprezentacija je, kao i na poslednjem EP u Francuskoj “napaljena”, možda čak i više zbog fenomenalnog Dragića, kojem će to biti poslednje takmičenje u reprezentaciji, i dolazeće zvezde  Dončića. Ima tu ponovo nekih čudnih poteza, kao u prošlosti, pre svega mislim na nedovoljno objašnjen odlazak direktora muške reprezentacije Matjaža Smodiša (tri puta evropski klupski prvak), ali pustimo to sad jer su  kvalifikacije (osim poluvremena na Kosovu) odrađene bez prigovora. Čini se da je posle 4.mesta na EP u Poljskoj 2009, kad je selekciju vodio Jure Zdovc, i domaćeg (Maljkovićevog)  5.mesta na EP 2013, vreme za korak više. Za medalju koju slovenačka košarka konačno i zaslužuje, i koja bi puno značila za budućnost tog sporta. Selektor Igor Kokoškov je pravi izbor ali, sad mora svoj NBA potencial pokazati na delu u Finskoj i Istanbulu.

P.S. Da ne zaboravim uspeha ženske reprezentacije koja se po prvi put plasirala na EP letos u Češkoj, gde će gledaoci moći uživati u čarolijama slovenskog ženskog Teodosića “alias” Nike Barić. Sa saigračicama bi mogla već u grupi nauditi i evropskim prvakinjama – Srpkinjama.

Photo: ABA