Složna braća

Ono što su svi znali da će se desiti – na kraju se i dogodilo. Baš kao i u staroj izreci: ako neko hoda kao patka i izgleda kao patka, onda je sigurno reč o patki. Tako i naši ABA ligaši: kao patke su, sve predvođeni Liscem, krenuli ka svojoj kućici zvanoj FIBA. ABA liga je (bar na papiru koji je poslat u FIBA) sada sto odsto vlasništvo klubova, a njome će rukovoditi menadžment kompanije Sidro – nešto slično kao što je srpska Vlada našla menadžment koji će upravljati smederevskom železarom.
Da li će ova formalnost zadovoljiti FIBA – ostaje da se vidi. Ako je svetska kuća košarke krenula đonom na Evroligu, pa u toj borbi prvo faulirala ABA ligu, ne bi me iznenadilo da sada odbiju novo ustrojstvo složne jadranske braće, i saopšte ono što niko ne želi da čuje: za nas ABA liga više ne postoji, pravite novu regionalnu ligu koju ćemo mi priznati, i koja će se distancirati od ULEB-a. Čak me ne bi iznenadilo ni da Srbi, Makedonci i ostali “sa Jadrana” na to kažu: ma da, naravno, pa mi smo se samo šalili na sastanku u Zagrebu 16. juna, naše opredeljenje oduvek je bila nova liga koju će priznati FIBA!
Zato mi se čini da ova priča nije završena. Očigledno da se Patrik Bauman nije jedno jutro probudio i sebi obećao da će taj dan do podne razbucati ABA ligu, a po podne i Evroligu. Iza akcija FIBA stoji malo sofisticiraniji menadžment nego što mislimo, i poprilično velika obećanja što se tiče novčane nagrade ako pobedi u ratu sa Evroligom. Pominju se neke velike američke pare, pitanje je koliko istine ima u tome, ali da je reč o projektu iza koga je zalegao neko moćan – to je jasno ko dan.
Kao u partiji pokera, FIBA je stavila “all in” zapretiivši da će suspendovati reprezentacije federacija koje ostanu verne ABA ligi (u pređašnjem formatu). Pritom niko nije pomenuo da šiba uvek ima dva kraja, i da, u slučaju da FIBA zaista suspenduje Srbiju, Hrvatsku, Sloveniju, BiH i Makedoniju sa predstojećeg Evropskog prvenstva, mogu Španci, Francuzi i ostali da kažu: u tom slučaju ne igramo ni mi! I – ode FIBA! Poput kockara koji je loše blefirao svetska košarkaška federacija rizikovala bi sopstveni opstanak.
Predstavnici 12 klubova Jadranske lige pobrinuli su se da blef (ako je reč o njemu) prođe, i da sve bude onako kako Čović, Tedeski, Danilović, Bokan i ostali najviše vole da bude: da sve ostane po starom. Samo da se drugačije zove. Ako prođe – prošlo je, i svi zadovoljni.
Ima ipak i nešto mnogo dobro u celoj ovoj priči, a to je da će se Jadranska liga ipak igrati. Ako se bude igrala…
Činjenica je da je ova regionalna liga najmanje loša stvar od svih zala koja su protutnjala i još uvek tutnje prostorima bivše zajedničke države. Ta liga je upravo onoliko dobra koliko su ideje o jakim republičkim ligama loše. Uostalom, nije ABA liga od juče, za ovih skoro deceniju i po njenog postojanja nakupila su se neka iskustva i sada se može razgovarati o njenoj opravdanosti na osnovu činjenica. Što se nas u Srbiji tiče, te činjenice stoje ovako:
Teza da je razvoj košarke u regionu bio na uštrb srpske košarke apsolutno ne stoji.
Kad je formirana Jadranska liga 2001. u njoj nije igrao nijedan tim iz Srbije. Te godine ni u Evroligi nije igrao nijedan tim iz Srbije (zato jer je prvak SR Jugoslavije bila podgorička Budućnost), Partizan je nastupao u Fibinoj Suproligi, gde je u Top 16 ispao od Asvela.
Istovremeno, te sezone “nerazvijene“ košarkaške nacije iz regiona imale su tri tima u Evroligi (Budućnost, Cibona i Olimpija), a Olimpija je igrala u Top 16.
Sledeće 2002. godine prvi put je u Jadranskoj ligi zaigrao tim iz Srbije – Crvena zvezda. Njeno učešće je u toj meri “razvilo“ košarku u okolnim zemljama da su odmah iste sezone u Evroligi zaigrali: Krka, Budućnost, Zadar, Cibona, Olimpija i naš Partizan. Olimpija je prošla u Top 16.
Crvena zvezda i FMP su igrali Jadransku ligu 2003-04. To je pak u toj meri uticalo na skok kvaliteta klubova u toj ligi da su se u Evroligi takmičili Cibona, Olimpija, Krka i Partizan. Cibona i Olimpija su prošli u Top 16, verovatno zahvaljujući tome što im je skočio kvalitet jer su igrali cele godine sa Zvezdom i FMP-om.
Očigledno da je zabluda da su srpski timovi razvijali košarku u Hrvatskoj i Sloveniji, jer je ona pre ulaska naših ekipa u Jadransku ligu bila, bar po rezultatima timova, razvijenija od naše. Nisu njihovi timovi kroz Jadransku ligu došli u priliku da igraju uz velike evroligaške ekipe, poput Crvene zvezde i FMP-a, nego upravo obrnuto: naši klubovi su sa margine dobili priliku da se takmiče sa ekipama koje su već godinama igrale Evroligu (da ne pominjemo Makabi, koji je tada takođe bio u Jadranskoj ligi).
Istina, tih godina (2000-2004) je jugoslovenska reprezentacija imala mnogo više uspeha od komšija, ali su u njoj igrali košarkaši koji su malo, ili nimalo igrali u domaćoj ligi (Stojaković, Bodiroga, Divac, Gurović, Jarić, Šćepanović, Radmanović…). Ne treba zaboraviti i da su do 2006. zajedno nastupali košarkaši iz Srbije i Crne Gore. Tako da je jasno da naši reprezentativni uspesi nisu došli kao rezultat toga što je igrana domaća, a ne Jadranska liga. Kao što naše kasnije reprezentativno posrtanje, i uspesi komšija (Makedonija, Slovenija, Hrvatska) nije rezultat toga što smo im mi razvili košarku takmičeći se u zajedničkoj ligi, nego njihovog dobrog rada.
A što se kasnijih dešavanja tiče, i kad bi sada podvukli crtu, mora se konstatovati da je ABA liga učinila da se u Srbiji srede hale, edukuju treneri i sudije, klubovi počnu da se organizuju po uzoru na savremene svetske trendove prožimanja sportskih uspeha i marketinga… Da ne pominjemo sve one silne igrače koji su iz ABA lige otišli u NBA i najveće evropske klubove, ili magične večeri kad se igrala Evroliga u Beogradu.
Da zaključim: u ABA ligu nisam zaljubljen, ali ogoljene činjenice jasno govore njoj u prilog. I pored svih mana koje ima, a mnogo je tih mana – da ih sad ne nabrajam, bolja je od svake alternative. Jer tek te alternative vrve od mana.
A ako FIBA ostane uporna u nameri da razbuca ovu ligu, onda se treba kockati. Pa da vidimo ko tu blefira.