Španski Super-kup: Prvi trofej za renoviranu “Barsu”

 

 

Priznajem, posle sigurne pobede Unikahe nad Real Madridom očekivao sam bolje i izjednačenije finale španskog Super-kupa igranog u petak i subotu u Malagi. Očekivali su isto to i navijači lokalnog tima, ali nije bilo meča. Zapravo, bilo ga je, ali nije bio

ravnopravan jer je renovirana Barselona sa sedam novih igrača (Ribas, Laval, Vezenkov, Erikson, Dianj, Arojo, Perperoglu) prosto pregazila Unikkahu 62-80. Osim malo na startu meča (15-12)   Unikaha je stalno bila u zaostatku, ni senka tima koji je prethodne večeri bukvalno razbio Real Madrid (94-79) kome je izmakla prilika da osvoji i šesti trofej u kalendarskoj godini.

Dvodnevna smotra u Malagi bila je lepa prilika da se vidi spremnost tri španska evroligaša. Najbolji utisak je, razumljivo, ostavila Barselona. Posle jedne od najneuspešnijih sezona letos je napravljen rez, neki igrači su otišli sami (Hezonja, Plajs, obojica u NBA), nekima nisu obnovljeni ugovori (Uertas, Nahbar, Lampe, Džekson, Tomas), dovedena je pomenuta sedmorka a prvi trofej u sezoni, iako najmanje važan, daće izvestan kredit Ćavi Paskavalu i igračima. Pau Ribas se pokazao kao najsolidnije pojačanje, u finalu je protiv Unikahe uz 15 poena imao i po 3 skoka i asistencije, i zasluženo poneo titulu MVP. Karlos Arojo je super-iskusan igrač, plejmejker koji daje mnogo poena što će usloviti igru Barselone jer je on veliki potrošač lopti. Grk Stratos Perpeloglu je takođe solidno pojačanje, Bugarin Saša Vezenkov tek treba da se dokaže ali ima za to sve uslove, a veliko pojačanje biće Tomas Satoranski koji je igrao i prošle godine, ali je posle Evropskog prvenstva stekao sigurnost i spreman je za ulogu lidera. Otkrovenje može da bude Šveđanin Mark Erikson, 23-godišnji šuter koga Barsa čeka već nekoliko godina.

Večito isti favoriti

Unikaha je pokazala dva lica, sjajno protiv Reala u polufinalu, drugo – bledo – protiv Barselone. Isto važi i za tandem naših reprezentativaca Marković-Nedović. Odlični protiv Reala, naročito Nedović, neprimećeni protiv Barse. Sa Kuzminskasom, Karlosom Suarezom, Franom Vaskezom, Vilom Tomasom, Edvinom Džeksonom i “Makedoncem” Ričardom Hendriksom, Unikaha će imati sasvim solidan tim.

Real Madrid je zadržao okosnicu tima, glavna snaga i dalje će biti bekovska linija Ljulj-Serhio Rodrigez-Rudi Fernandez (ovaj poslednji nije igrao protiv Unikahe), uz pomoć Felipe Rejesa, Jonasa Macijauskasa i Gustava Ajona. Real je letos doveo krilo Džefa

Tejlora, Amerikanca sa švedskim pasošem koji je tri sezone igrao za Šarlot Hornets, krilnog centra Treja Tompkinsa iz Nižnjeg Novgoroda, dok je iz Sevilje vratio perspektivnog centra Vilija Ernangomeza, člana šampionske ekipe Španije na poslednjem EP. U sastavu je u 16-togodišnji Slovenac Luka Dončić, a u Malagi je u 12, bez ulaska u igru, bio i Dino Radončić za koga ne znam da li je naš iako je rođen u Zrenjaninu. Već sam pisao o tom momku koga je Real ukrao Barsi, a koji još nije odlučio da li će igrati za Srbiju u kojoj je rođen, za Crnu Goru odakle mu je otac Damir, svojevremeno rukometaš Proletera iz Zrenjanina, ili možda Nemačku u kojoj je on rođen. Ne znam da li je KSS reagovao posle mog teksta o njemu još pre nekoliko meseci. Da li je Real jači, slabiji ili na istom nivou videće se kad stranci pokažu šta (ne)mogu.

Dok je Barsa osvajala prvi trofej sezone, Kuća Laboral je sa takođe renoviranim timom glatko izgubila u Moskvi polufinale “Trofeja Gomeljski” od CSKA 74-102. Iskreno, tim mi ne uliva poverenje. Nisam siguran da su Darko Planinić, Joanis Burusis i Jaka Blažić pojačanja koja treba da dignu klub iz Vitorije posle prošle izrazito slabe sezone.

Krug favorita svodi se na dva imena – Real Madrid i Barselonu. Najjači su jer imaju najveće budžete i mogu da kupuju više i bolje od konkurenata. Treći u trci za domaćim trofejima može da bude Unikaha, dok su Kuća Laboral i Valensija, utisak je, slabiji nego prethodnih sezona. Još nekoliko timova boriće se za ulazak u plejof, ostali – za opstanak.

Leto je bilo vrlo prometno, zabeleženo je preko 100 potpisa novih igrača, dok je na trenerskim klupama bilo malo promena. Kuća Laboral je dovela Perasovića, Mursija uzela Ibona Navara koji je prošle sezone vodio klub iz Vitorije, Fuenlabrada je na klupu postavila Žana Tabaka. Focis Kacikaris seo je na klupu Mursije a Dijego Okampo je preuzeo Estudijantes. Bio je pomoćnik Aitu, Đoanu Plazi, Manelu Komasu i Pedru Martinezu. Valensija je dovela iskusnog Pedra Martineza.

Ceo tim naših

Ako nekoga nisam zaboravio, u narednoj sezoni ACB lige igraće najmanje 13 naših igrača. Kažem “najmanje” jer ne znam gde da svrstam Dina Radončića, mada još uvek nije izvesno da će često biti uz prvi tim. U odnosu na prethodne sezone brojka od 13 igrača je solidan napredak, mada još uvek daleko od vremena kada su naši bili, brojniji, važniji i u najvećim klubovima. Imamo igrače na svim pozicijama:

Plejmejkeri: Stefan Marković (Unikaha), Nikola Raičević i Nenad Miljenović (obojica Sevilja)

Bekovi: Nemanja Nedović (Unikaha), Ivan Paunić (Fuenlabrada)

Krilni igrači: Vladimir Lučić (Valensija), Dejan Todorović (Bilbao Basket), Luka Bogdanović (Andora), Stefan Birčević (Estudijantes)

Centri: Stefan Jelovac (KAI Saragosa), Vladimir Štimac (Estudijantes), Dejan Musli (Manresa), Oliver Stević (Fuenlabrada).

Klasični “ruki” je samo Nenad Miljenović. Štimac, Paunić, Stević i Musli su već omirisali ACB ligu, isto kao i Nedović, Birčević, Bogdanović, Jelovac, Todorović… Možda će i Stefan Peno, plejmejker Barse, dobiti neki minut, prošle sezone je zvanično debitovao u ACB ligi.

 

Photo: ACB.com