Srpska liga

Počeo je plej-of domaće lige, ali i vrapci znaju da će finalisti biti Crvena zvezda i Partizan. Bacio sam pogled na tabelu posle 14 kola Srpske lige i konstatovao da je četvorka koja je došla iz domaće lige dobila 15 od 56 utakmica, od toga 13 u međusobnim duelima. Ako sam dobro video, srpskoligaši su dobili samo dve utakmice protiv „jadranaca“, Vojvodina protiv Mega Leksa (85-76) i FMP protiv Metalca (78-75).
Šta nam to kazuje?

U najkraćem – ne valja nam liga. A ne valja zato što nemamo dovoljno dobrih timova. Imamo četiri koja igraju ABA ligu, ako malo zažmurimo i dodamo Vojvodinu i FMP dolazimo do šest klubova, ali za ozbiljnu ligu treba bar 12. Kako i gde ih naći ? Muka mi je od domaćih dušebrižnika koji se busaju u prsa i tvrde kako treba „vratiti domaće centre“. Liče mi na političare koji tvrde da „moramo obratiti više pažnje nekim problemima“. Puste parole, bez ijedne konkretne ideje kako da nekadašnji centri poput Čačka, Kraljeva, Užica, Zrenjanina…košarkaški ožive. Oni koji zagovaraju „jaku domaću ligu“ ne nude ni jedan zdrav argument. To što će Zvezda i Partizan jednom godišnje gostovati u pomenutim (i još nekim) gradovima ne znači da će košarka u tim mestima oživeti. Doći će, napuniti halu taj jedan dan, pobediti bez da se igrači ozbiljno oznoje, i otići a u dotičnom “našem košarkaškom centru” sve će ostati isto. Osim što će domaći igrači bar neko vreme biti deprimirani posle neravnopravnog duela. Svaki trener će vam reći da možete da trenirati jako koliko hoćete, ali da biste napredovali, individualno i timski, morate jako da se takmičite. To je u ovakvoj Srpskoj ligi nemoguće.
Umesto parola o „vraćanju košarke u tradicionalne centre“, bolje bi bilo da neko zavrne rukave i počne na tome da radi. Možda može da se kopira model iz Valjeva, gde je na snazi formula čovek-entuzijazam-tradicija. Čovek je Boško Đukanović, ugledni lekar, koji je u oživljavanje valjevske košarke uložio svoj autoritet, entuzijazam, veze, možda i novac. Rezultat se vidi, košarka je u Valjevu oživela. Trebaju nam neki Đukanovići u Čačku, Kraljevu, Pirotu, Nišu, Užicu…Treba nam i razumevanje lokalnih vlasti, treba nam država koja će sistemski urediti privatnička ulaganja u sport (pod uslovom da to ne bude pranje para, što se u ozbiljnoj državi lako utvrdjuje) i one koji pomažu sport osloboditi poreza za uloženo u sport. Treba nam plan, entuzijazam, rad na dugu stazu.
Evo samo nekih (mojih) ideja:
– Ako ABA liga opstane, valjalo bi dogovoriti sa Zvezdom i Partizanom da po jednu utakmicu u oba kruga odigraju u gradovima oko Beograda. Meč Zvezda-Cedevita ili Partizan-Olimpija u Pančevu, Zrenjaninu, Čačku ili Kraljevu i te kako bi bila propaganda za košarku.
– “Povratak zvezda“, radni naziv akcije u kojoj bi glavni protagonosti bili nekadašnji asovi, igrački i trenerski, u svojim matičnim sredinama. Seminar, tribina, druženje sa navijačima, pokazni trening…Kićanović i Obradoviuć u Čačku, Pešić u Pirotu, Divac i Todorić u Kraljevu, Grbović u Kruševcu, Miško Marić u Užicu, Bodiroga u Zrenjaninu, Rebrača u Apatinu…
– Kup Radivoja Koraća obavezno van Beograda, sa četiri kvalifikaciona turnira u septembru u četiri grada širom Srbije.
– Trenerske tribine nekoliko puta godišnje širom Srbije, ne samo tradicionalna „Beogradska klinika“…
I sve to na duži rok, rezultati ne mogu doći preko noći. To je jedini put da se košarka vrati u nekadašnje centre. Kad se to dogodi, imaćemo uslove za normalnu ligu sa bar 12 klubova u kojoj razlike u kvalitetu neće biti tako drastične kao sada. Ovakva kakva je danas ne treba nikome, samo se rasipaju pare i energija a igrači umaraju. U redu, mora da se dobije prvak ali umesto 14 kola mogao je da se odigra dvokružni turnir koji bi trajao 7-10 dana i posle koga bi četiri pobednika igrala plejof.
Da li ovo znači da sam ja za ABA ligu ? Znači. Priznajem, osim čisto sportskih razloga postoje i emotivni jer sam Jadransku ligu izmislio ja. Ko ne veruje neka pogleda moj tekst objavljen u „Vremenu“ 18.decembra 1999. pod naslovom „Košarkaši eks-Yu, ujedinite se“
Da li to znači da sam za ABA ligu kakva je bila do sada ? Naravno da ne. Ta liga mora da se transformiše ako misli da opstane. Oni koji su je vodili u proteklih 15 godin moraju da osete da je došlo vreme za promene. Za posao koji rade treba da budu dobro plaćeni, za svaki uspešan sponzorski posao treba da imaju bonuse kao menadžment u svakoj normalnoj firmi, ali vlasništvo Lige mora da bude u rukama klubova. Liga je postigla mnogo dobrih stvari i to treba priznati. Od organizacije, plaćenih putnih troškova, dobrog smeštaja, relativno korektnog suđenja do enormne uloge u „pacifikaciji“ regiona zbog čega je pre nekoliko godina dobila neku nagradu za toleranciju Evropske unije. Sa druge strane, mnogi računi nisu jasni, posebno oko prodaje TV prava, a bez čistih računa ima sumnji i nepoverenja.
Koliko sam uspeo da zaključim iz saopštenja KSS posle sastnka sa našim klubovima, ispoljen je visok stepen jedinstva što, na žalost, nije bio slučaj u proteklih 15 godina, a srpsko košarkaško nejedinstvo pogodovalo je opstanku Lige u rukama privatnih lica.
Jedna stvar treba da bude jasna: bez srpskih klubova nema Jadranske ili ABA lige. Ili bi, eventualno, trajala jednu sezonu. Tu poziciju srpski klubovi treba da iskoriste i nametnu svoj jedinstven stav. Jadranska liga treba srpskim klubovima zbog kvaliteta takmičenja, ali još više srpski klubovi su neophodni Jadranskoj ligi.
Nadam se da će se razumeti. U protivnom, glasam za Srpsku ligu, ma koliko slaba bila.
Photo: MN press