Tag Archives: Bora Stanković

Dugi: Prosto k’o pasulj

Sada sam siguran da je ova Trampova Spasenija, Pelagija, Melanija ili kako se već zove, naše gore list. Ne smeta joj poređenje sa Žaklinom Onazis, ex Kenedi, i razvlačenje po toj temi po novinama, ali je zato spremna da tuži one sretnike, ili nesretnike iz njene rodne Sevnice koji se onako iz srca pohvališe da je ona odande. Kenedijeva udovica se nikad nije požalila na one “svoje” iz Lozovika, koje pomenuh u prošlom pisaniju, ono kad tamo majka zove dete: “More Žaklino, izlazi iz to blato”. Zato je ostala upamćena kao dama. E da se sad pojavi neko i kaže: more Srbijo, izlazi iz  to b… Iz ove perspektive to izgleda  nemoguća misija &#8211

[čitaj još...]

Turnir veterana i priznanja saradnicima Koš magazina

Deveti po redu (nadam se da nisam pogrešila ) tradicionalni internacionalni turnir veteranki i veterana “Dragiša Šarić”, nazvan po rano preminulom košarkašu (igrao, između oszalih, za Radnički, Partizan, Vojvodinu, Beobanku…) održan je u Beogradu proteklog vikenda ,tačnije u petak i subotu. Turnir je okupio čak 58 ekipa, koje su u sedam sala igrale kvalifikacione utakmice, a finala su održana u dvorani Vizura u Zemunu. Bilo je timova iz mnogih gradova bivše nam države, a takođe i iz Nemačke, Slovačke,Izraela, pa čak i iz Sjedinjenih Američkih Država.

img_3013 A sve utakmice su pomno pratili takođe veterani i veteranke koji nisu učestvovali u igri

[čitaj još...]

Dugi: Srpski ariši

Jednom prilikom sam se setio pojave opisane u “Pričama sa Kolime” Varlama Šalamova. Reč beše o dalekom severnom Sibiru, i o jednoj vrsti niskog i položenog ariša koji je žilav i trpi temperature i od minus pedeset. Taj ariš oseća porast temperature od samo stepen-dva, i malo se tada uspravlja kao da se nada i nešto očekuje. Tako smo i mi u ovoj našoj napaćenoj zemlji željni daška i najave lepog i dobrog, i dižemo glave na svaku naznaku nečeg pozitivnog. Dokle god se nadamo – postojimo. Nešto se lepo desilo u Savezu ovih dana. Naime održane su dve komemoracije, ili možda bolje nekako drugačije da ih nazovemo (komemoracija je više protokolarni

[čitaj još...]

Nebojša Popović: Vizionar realnosti

Košarkaški savez Srbije obeležiće 20. oktobra komemorativnom sednicom 15 godina od smrti Nebojše Popovića, jednog od  pionira naše košarke. Bio je igrač, trener, selektor, funkcioner, novinar, neumorni propagator košarke. Ovaj tekst napisao sam jula 2005. za knjigu  „Uvek prvi“ koju je potpisao kolega Slavo Stojković, a kojoj je veliki doprinmos dala Nebojšina kćerka Zvezdana Popović. Prenosimo taj tekst bez ikakvih izmena jer sve što sam napisao tada i dalje je aktuelno.

***

Vizionar realnosti

Mnogi ljudi imaju lepe ideje, ali uspešne od neuspešnih razlikuje realizacija. Nebojša Popović je kvalitetima  svojstvenim izrazito sposobnim ljudima,  znao da snove pretvara

[čitaj još...]

Istorija: Finale EP pred 48.000 gledalaca

Ako se pitate koji to evropski grad ima dvoranu za 48.000 gledalaca, odgovor je – nijedan. Ako se onda zapitate kako je finale nekog evropskog šampionata igrano pred tolikim brojem gledalaca, „caka“ je u činjenici da se šampionat 1957.u Sofiji igrao na otvorenom, na  fudbalskom stadionu „Vasil Levski“. Pošto smo razjasnili tajnu posete, da kažemo da su odlučujući meč  tog 30.juna 1957, igrali Sovjetski Savez i domaćin Bugarska. Nije to bio klasičan finalni meč jer je 8 timova igralo finalnu grupu po liga sistemu, ali s obzirom da su poslednje kolo SSSR i Bugarska ušli sa po 6-0 njihov međusobni meč de fakto jeste bio finale.

Za istoriju je ostalo zapisano:

SSSR-Bugarska

[čitaj još...]

Poslednjih 30 poena Dražena Petrovića

Pre 23 godine, 6. juna 1993, košarkaški genije iz Šibenika Dražen Petrović odigrao je poslednju utakmicu u blistavoj karijer. Bila je to utakmica Slovenija-Hrvatska na dodatnom kvalifikacionom tuirniru u Vroclavu za Evropsko prvenstvo te godine u Nemačkoj. Igrom sudbine, taj rođeni pobednik izgubio je svoju poslednju utakmicu (90-94) na kojoj je dao svojih poslednjih 30 poena. Što je mnogo gore, sutradan 7. juna, sa kartom u džepu do Zagreba, ostao je u Frankfurtu i seo u kola u kojima će kod Ingolštada u 17,20 okončati svoj mladi život koji je potrajao samo 28 godina, 8 meseci, 14 dana, 17 sati i 25 minuta.

<span style="font-size

[čitaj još...]

Istorija: Žiri koji se ogrešio o Kiću

Sjajan feljton našeg dragog blogera Soulyja o Draganu Kićanoviću, u kome je pomenuo nepravdu koja mu je načinjena prilikom izbora najboljih igrača u istoriji evro-kupova, razlog je da ispričam priču o tome jer sam bio direktni svedok. Te 2008. nisam više bio direktor Evrolige za medije, ali sam aktivno učestvovao u mnogim aktivnostima vezanim za obeležavanje 50 godina od prve utakmice u Kupu šampiona, igrane 22. februara 1958.

Jedna od ideja bila je izložba fotografija o istoriji tog takmičenja. Obišao sam nekoliko gradova, zemalja i redakcija, sakupio sjajnu kolekciju fotografija i izložba je bila pun pogodak. Druga akcija bila je izbor 50 ličnosti koje su obeležile

[čitaj još...]

Istorija: Vrankovićeva rampa u Parizu

U istoriji Evrolige nekoliko finalnih utakmica odlučeno je šutevima u poslednjoj sekundi, poput Đorđevićeve trojke u Istambulu 1992, ili  Perperogluove dvojke u istom gradu 2012, ali ne pamti se da je trofej odlučila jedna – rampa. Ili “banana”. Tog 11. aprila 1996. u pariskom “Bersiju” prisustvovao sam dramatičnom završetku utakmice Panatinaikos-Barselona (67-66), ali pre podsećanja na zbivanja nekoliko uvodnih informacija.

Takmičenje su počela čak 42 tima, SR Jugoslaviju je predstavljao Partizan. U prvom kolu eliminaso je bugarski Pleven, u šesnaestini finala poražen je od Benfike (!) posle 64-64 u Beogradu i 95-112 u Lisabonu. Timovi koji

[čitaj još...]

Bora Stanković: Muzej treba da bude na Kalemegdanu

Gospodin Bora Stanković, legenda naše i svetske košarke, odmah je podržao inicijativu Koš magazina za osnivanje naše košarkaške „Kuće slavnih“ koja bi istovremeno bila i muzej košarke:

– Pravo da vam kažem, čudim se da nikome do sada nije pala na pamet ta ideja. Zato vam čestitam na inicijativi. Sa rezultatima koje je naša košarka imala, sa igračima i trenerima koje je imala i još uvek ima, sa funkcionerima koji su je dizali, ta naša košarka odavno je zaslužila jednu takvu instituciju. Naravno, nikad nije kasno i zato svesrdno podržavam vašu ideju.

Posle kraće pauze gospodin Stanković je dodao:

– Ako me već pitate za mišljenje, slobodan sam da predložim

[čitaj još...]

Sećanje: Soko naše košarke

Naš bloger Duško Miletković-Souly malo me je pretekao svojom sjajnom pričom o našem prijatelju Jovi Kosijeru. Pored kolumne o Jovi, odavno sam se spremao da napišem nešto o Miloradu Sokoloviću, jednom od pionira naše košarke. Njegov sin Vlada svedok mi je da sam mu pre poprilično vremena tražio očevu biografiju, da ne pogrešim u nekoj činjenici, ali još je nisam dobio i to je razlog zakašnjenja priče o Sokolu naše košarke.

Soko mu je, naravno, bio nadimak. Soko je ptica grabljivica, ali ovaj naš Soko, sa velikim S, grabio je samo košarku.Vesti, komentare, izveštaje, najniže lige… On i Jova Kosijer bili su dva stuba našeg basketa u njegovim ključnim godinama

[čitaj još...]