Tag Archives: Branka Prelevic

Lilijana Ronketi, udata za košarku

Danas je 4. februar, dan u kome je 1974. umrla Lilijana Ronketi. Imala je samo 46 godina a igrala je do 45, iako uveliko bolesna. Košarka je bila njen život, njena strast, njena najveća ljubav. Bila je velika igračica, jedna od najboljih u istoriji italijanske ženske košarke. Godinu dana posle njene smrti, FIBA je u njenu čast osnovala drugo takmičenje ženskih klubova Evrope i nazvala ga „Kup Lilijane Ronketi“. Ne sećam se da sam je gledao, čak ni na televiziji, ali setio sam se ko je o njoj najbolje, iz prve ruke, mogao da posvedoči. Ovaj tekst potpisujem ja, ali odavde pa do kraja pravi autor je Branka Prelević, nekadašnja košarkašica Crvene zvezde, reprezentativka

[čitaj još...]

Kruna za „kraljice“

Dočekasmo i to: medalja za žensku košarkašku reprezentaciju, prva u istoriji Srbije. Dogodilo se u Budimpešti, na Evropskom šampionatu. Devojke su stale uz bok momcima koji takođe imaju jedno srebro sa kontinentalnih šampionata, ali košarkašice mogu i dalje, mogu i do zlata. Ako ga i ne bude, niko neće tugovati. One su, kao što predsednik KSS Dragan Đilas reče onim neobičnim, ali iznad svega duhovitim i simpatičnim gestom sa uručenjem kruna, već naše kraljice. Bravo predsedniče. Prvo, za ideju, drugo za optimizam, treće za realizaciju, na tronu, pardon terenu, tamo ge su svoje krune i zaslužile. Iza Srbije su ostala mnoge teritorijalno i brojčano mnogo veće zemlje

[čitaj još...]

“Koš”, porodično nasleđe

Imao sam 13 godina kada je izašao prvi broj “Koš”-a, a punih 18 kada je objavljeno poslednje, 65.izdanje. Najlepše i najuzbudljivije tinejdžerske godine, basket na betonu Novog Beograda i Kalemegdana u podmlatku Partizana, radost sa trofejima Kukočeve Jugoplastike, Divčevog Partizana i YU reprezentacije, prvi prenosi NBA… Zveckanje oružja i silna “istorijska dešavanja” u pozadini skoro da nisam ni čuo jer sam listao taj čudesni magazin. Naslovne stranice u tih pet godina pamtim kao da su objavljene juče, prošle nedelje, prošlog meseca, a dve su obeležile moje odrastanje zauvek: prvi broj i Divac u dresu Lejkersa iz oktobra 1989. (“YU

[čitaj još...]