Tag Archives: Ćosić

Souly: Red veličine

Nego, iskopah ja nedavno neku listu jope, a ususret još jednom Evropskom prvenstvu koje nas čeka ovog košarkaškog lita – mogla bi bit poučnom… Ako me brojanje služi, ođe je 17 imena, ponajvećih španera basketa evropskije prostora a veli da svih vremena, barem kako FIBA, odnosno link

http://hoopshype.com/2015/09/20/pau-gasol-now-has-more-all-fiba-selections-than-any-other-european-player-in-history/

tvrdi…

PLAYER      ALL-FIBA SELECTIONS *       YEARS

  1. Pau Gasol (Spain) 8 2001, 2003, 2006, 2007, 2009, 2011, 2014, 2015
  2. Kresimir Cosic (Yugoslavia) 7 1969, 1970, 1971, 1973, 1975, 1978, 1979
  3. Sergei Belov (USSR) 7 1967, 1969, 1971, 1973, 1974, 1975, 1979
  4. Dragan Kicanovic (Yugoslavia) 5 1974, 1978, 1979, 1981, 1982
  5. Drazen Dalipagic (Yugoslavia) 4 1975, 1977, 1978, 1981
  6. Nikos Galis (Greece) 4 1983, 1987, 1989, 1991
  7. Arvydas Sabonis (USSR/Lithuania) 4 1983, 1985, 1986, 1995
  8. Dirk Nowitzki (Germany) 4 2001, 2002, 2005, 2007
  9. Vladimir Tkachenko (USSR) 3 1979, 1981, 1982
  10. Drazen Petrovic (Yugoslavia/Croatia) 3 1985, 1986, 1989
  11. Dino Radja (Yugoslavia/Croatia) 3 1989, 1993, 1994
  12. Toni Kukoc (Yugoslavia/Croatia) 3 1990, 1991, 1995
  13. Vlade Divac (Yugoslavia/Serbia-Montenegro) 3 1990, 1991, 1995
  14. Gregor Fucka (Italy) 3 1997, 1998, 1999
  15. Tony Parker (France) 3 2003, 2011, 2013
  16. Andrei Kirilenko (Russia) 3 2003, 2007, 2011
  17. Milos Teodosic (Serbia) 3 2009, 2010, 2014

Ako brojim Fučku, a on je naš isto ka šta je i Trst, 9 od njih je s ovih prostora, znači više od polovine! Pa tako vam je to i inače, mislim… Druga najbrojnija nacija je Rusija, odnosno SSSR, sa

[čitaj još...]

Prvi Evropljanin u NBA je Islanđanin

Načelno se dosad prvim Europljaninom u NBA smatrao Bugarin Georgi Glouchkov, koji je jedinu NBA sezonu odigrao 1985/86 u dresu Phoenix Sunsa. Ali prvi Europljanin u NBA povijesti jest Islanđanin Petur Gudmundsson, koji već dugo živi u Americi.

Nedavno sam ga kontaktirao. Rekao sam mu da postoje dvije škole mišljenja o Europljanima u NBA. Jedna, koja smatra da su Europljani samo oni koji nikada nisu igrali na američkom sveučilištu i koji su u NBA došli direktno iz europskih liga, igrači poput Dirka Nowitzkog, Paua Gasola, Dražena Petrovića, Tonyja Parkera… Drugi, pak, smatraju da na tu listu treba uključiti i one Europljane koji su studirali u Americi, poput samog Gudmundssona

[čitaj još...]

Daba: Bauk plejofa stigao je u Jugoslaviju!

Prvenstvo bivše nam države Jugoslavije 1981/82 počelo je sa jednom velikom novinom -uveden je plejof! Prethodila mu je žestokaka polemika, javnost je bila podeljena. Neki ugledni novinari bili su veliki protivnici, a glavni argument bio im je „kako neko ko je bio 8. u ligi može da bude prvak“. Pa lepo, može, u tome i jeste draž plejofa, branili su ideju oni koji su imali modernija shvatanja i koristili iskustva drugih zemalja. Dodatnu konfuziju izavala je odluka da u plejofu učestvuju  prvak i drugoplasirani  B lige, u konkretnom slučaju Jugoplastika i Kvarner. Splićani  su  posle ispadanja iz elitnog društva napravili vrlo jak tim koji se prošetao kroz drugu ligu. Bilo

[čitaj još...]

Odbojka u Liježu 1977.

Svaka titula se pamti, ova treća uzastopna na prvenstvima Evrope, ostvarena 24. septembra 1977. u Liježu protiv Sovjetskog Saveza, nije izuzetak ali se valjda nikada ni pre ni posle nje nije dogodilo da zlatna medalja ostane u senci “ad hok” smišljene vragolije igrača, u konkretnom slučaju Moke Slavnića i Dragana Kićanovića. Stariji će se setiti a mlađi neka potraže na internetu čuvenu “odbojku” koju su njih dvojica odigrali u poslednjem minutu meča. Pobeda je bila obezbeđena, čekao se kraj, kada je njima palo na pamet da se malo dodaju. Učinili su to na “odbojkaški način”, ja tebi ti meni. Belgijska publika, listom uz naš tim, bila

[čitaj još...]

Istorija: Iz kvalifikacija do medalja

Novija generacija igrača Srbije, pa i navijača, verovatno i ne zna da je nekadašnja Jugoslavija čak četiri puta učestvovala na pred-olimpijskim kvalifikacionim turnirima, i da je sva četiri puta uspela da se kvalifikuje. Štaviše, u tri slučaja posle plasmana na olimpijske igre preko kvalifikacija vratila se sa srebrnim medaljama.

Iz naše povremene „istorijske čitanke“ za danas evo priče o tim kvalifikacionim turnirima na kojima je, uključujući i Beograd, do ove subote odigrano 38 utakmica.

kvalifikacije 1

Otvaranje turnira u Bolonji

Prvi je bio u Bolonji uoči Olimpijskih igara u Rimu 1960. i to je bio prvi veliki uspeh naše košarke. Uprkos porazu na startu od Mađara, posle produžetka

[čitaj još...]

Souly: Paspalj i ja – ludilo!

Sasvim moguće ja da sam u nekom od prošlih tekstova dotakao određene sestre i braću i to nekim, valjda samo meni razumljivim, kritičkim šaranjem po dokazanim veličinama jednog od naših najtrofejnijih sportova. Sasvim moguće je i to da sam jedan iritantni, okoreli, pomalo i matori luzer, mrzovoljni košarkaški namćor – mada ja ne doživljam se tako. Vidim se još uvek dovoljno mladim i neiskusnim kako bih u narednih nekoliko godina značajno obogatio svoju sopstvenu zbirku poraza. Evo, baš jutros, još jedan poraz u vidu odbijenice mog (sjajnog) grafičkog rešenja za neki natječaj

[čitaj još...]

Zlato iz „Pionira“ 1975.

Jugoslavija je te 1975. bila po drugi put domaćin Evropskog prvenstva. Posle šamnpionata na Sajmu 1961. na kome je osvojena prva medalja (srebrna) došlo je vreme da se juriša na zlato, tim pre što je led probijen dve godine ranije u Barseloni kada je Jugoslavija prvi put postala prvak Evrope. Selektor je bio isti, Mirko Novosel, većina igrača je bila ista, jedine izmene bile su ulazak Rajka Žižića umesto Žarka Kneževića, i Mirze Delibašića umesto Miluna Marovića, iako nisu igrali na istoj poziciji. Novosel je verovao da sa centarskom

[čitaj još...]

Srebro iz Montevidea 1967.

Taj Montevideo kao da nam je bio suđen. Od onog prvog fudbalskog Mundijala 1930. preko srebra košarkaške reprezentacije na Svetskom prvenstvu 1967. do trijumfa Ilije Petkovića u dresu Penjarola početkom 70-tih godina prošlog veka. Pošto je ovo košarkaški portal, u današnjoj “istorijskoj čitanci” podsetićemo se na 11. juni 1967. kada smo, drugi put uzastopno, postali vice-prvaci sveta. Možda nekome srebrna medalja i ne izgleda kao posebno veliki uspeh, ali ne zaboravimo da je reč o deceniji u kojoj je naša košarka tek kretala ka evropskom i svetskom vrhu ali još nije imala ni jednu zlatnu medalju. Ona će doći 1970. u Ljubljani, ali od Beograda 1961. do Napulja

[čitaj još...]

Souly: Umetnost asistencije

Gotivim ja žešće šjor Božu. Ima on dobrih i mudrovitih opaski. Neke od njih pokupija je usput, tokom procesa učenja od starije južnoslavenske garde, a druge vjerojatno sročio je lično, u osami duuuge trenerske tezge. Bilo kako bilo, Božidar Maljković ume da dijeli svoje korisne, košarkaške životne priče, a na nama je da isfiltriramo što je rekao, ali i ono šta nije. Evo npr. – „Dominik Vilkins jednostavno nije igrač na nivou naših, domaćih, on prosto ne mari za tim“… Tako nekako reče Maljković u razgovoru za neku francusku TV kuću. Ili – „Kad sam osvojio Kup šampiona sa Jugoplastikom, otac me je (uz rakijicu) pitao – pa dobro, kad ti više misliš

[čitaj još...]

Sašin izbor

Da se razumemo: svakom ko nešto radi treba dati podršku sve dok ne prokocka poverenje. Pa i Saši Đorđeviću. Njemu pre svega, jer je toliko puta do sada pokazao i dokazao da poverenje njemu ukazano je dobro plasiran kapital. Saša sve vraća sa kamatom od koje decenijama svi u ovoj zemlji živimo bolje.

Naravno, selektora naše reprezentacije ne smatram bogom i bezgrešnim, i kritikovaću ga svaki put kad pogreši. To sam i činio posle utakmice sa Litvanijom na poslednjem Evropskom prvenstvu jer mislim da je moglo i trebalo bolje. Ali nikako se ne pridružujem klupski ostrašćenim učesnicima raznoraznih foruma i diskusija na društvenim mrežama, koji komentarišu Sašin izbor

[čitaj još...]