Tag Archives: Dragan Kićanović

Boško Đokić: Slobodna bacanja i poslednji šut

Jučerašnji poraz Partizana u Beogradu od ekipe Dinamo Sasari (87:88) imao je neke specifičnosti, a o dve bih hteo da podelim neko svoje iskustvo. Naime, crno-beli su, i prema rečima svog kouča Džikića, sa 16 promašenih slobodnih bacanja sebi oduzeli šansu da trijumfuju, a druga specifika je da se igrao produžetak. Dakle, imam nameru da koju prozborim o slobodnim bacanjima i produžecima, dodatnom vremenu pri nerešenom rezultatu posle črtrdeset minuta igre…

Slobodna bacanja (SB) su jedini nebranjeni napadački elemenat (Njofra Paviljonski – ”jedino ako ti najbliži sudija malo ne izađe na ruku”), izvode se kad je sat isključen, ima dovoljno vremena za ”odmor&#8221

[čitaj još...]

Evropa: 500 puta Željko

Slučajno ili ne, mada je kad je on u pitanju malo šta slučajno, Željko Obradović će iduće nedelje u Berlinu sedeti 500. put na jednoj utakmici u evro-kupovima! Da li će to biti u finalu, ili u borbi za treće mesto znaćemo u petak, posle polufinalnog duela sa Kućom Laboral, ali za ovu priču to i nije bito. Ako sam dobro računao, a verujem da jesam jer sam išao meč po meč od sezone do sezone, Obradović je za ovih 25 godina trenerske karijere u evropskim kupovima sa svojih 6 klubova vodio tačno 498 utakmica! Bilans vidite i sami. Ni sa jednim klubom nije bio ispod 70% pobeda, a prosek karijere je 72,9%. Nisam vadio utakmice ostalih trenera, ali kladio bih se da je Željko na

[čitaj još...]

Tegeltija: Politika i košarka (1)

Politika je od vajkada na ovim prostorima imala upliva u košarku. O vremenu SFRJ, Dedijeru ili Dolancu, odnosno Nebojši, Bori ili Raši, ne bih. Tada je bila jedna partija, a o tom dobu mnogo više znaju „čika Šotra“, pa i urednici Aca i Vlada (da ne kažem savremenici te epohe). Sa druge strane ne bih da zbog „čika Šice“ i dramskih zapleta u seriji i filmu „Bićemo prvaci sveta“ opovrgavam arhivom, slikama i dokumentima, pojedine scene, događaje na koje se neki pozivaju. Kao ni beogradske buržujćiće (a malo ko je iz prestonice), mangupariju ili disidente (a dobijali su poslove kao glavni urednici televizije ili dekani fakulteta). Uostalom, ko je gradio terene na

[čitaj još...]

Feljton Kićanović (5): Genije vlada Evropom

Bez Dalipagića, koji je otišao u Veneciju na jednu sezonu, Kićanović je u Partizanu imao gotovo identičnu momčad kao i dvije godine ranije kada je tim osvojio trostruku krunu. Kića je u prvenstvo krenuo kao neman, ubacujući 42 poena, polovinu Partizanovih, sarajevskoj Bosni na otvaranju sezone 1980-81, ali onda se smirio, zadovoljio prosjekom od 25 i pametnim vođenjem ekipe. Znalo se još pred početak sezone da će najveći protivnik crno-bilima biti zagrebačka Cibona, koja se pojačala Krešom Ćosićem. Ovaj je, u dvije sezone koje je proveo u talijanskoj Bolonji, donio dva prvenstvena naslova Sinudineu, a ništa drugo se nije očekivalo ni od vukova s Tuškanca. Dvoboji Partizana

[čitaj još...]

Feljton Kićanović (4): Bogovi Olimpa

Sezona ’78 bila je posljednjom u kojoj su Kićanović i Dalipagić dijelili svlačionicu Partizana – od sljedeće, 1978-79, oni su do 1982. naizmjenično igrali za crno-bele, ali nikad više zajedno. Dalipagićeva vojska, onda Kićina, pa Praja u Italiji, a onda i Kićo, onemogućili su Partizan da postane evropskim košarkaškim prvakom dekadu ranije no što se to u stvarnosti dogodilo. Ako su njih dvojica u pet godina svog zajedničkog, partizanskog suživota donijeli beogradskom kolektivu prvu titulu u sezoni 1975-76, a dvije godina kasnije i prvi internacionalni trofej u vidu „Žućkove ljevice“, Dragan Kićanović prepišao je ta ostvarenja k’o uzan potočić, bez Praje

[čitaj još...]

Feljton Kićanović (3): Haos & Kosmos

Nakon osvajanja titule prvaka 1976. očekivanja od Kiće i Praje za alave gušte obične basket raje u sezoni 1976-77 bila su narušena odmah u startu. Premijerno učešće Partizana u Kupu šampiona završeno je debaklom – beogradski tim nije proša predgrupu u kojoj se nalazio sa češkom Zbrojovkom iz Brna i bugarskim Akademikom iz Sofije. Kićanović je u sezonu ušao rovit i umoran, propustio je par susreta, a lošom investicijom se pokazalo i dovođenje Amerikanca Bača Tejlora, koji bješe najavljivan kao ekstra-pojačanje za najprestižnije evropsko takmičenje. Cilo to vreme Dalipagić je igrao impozantno, a crno-beli su bili u utrci za prvaka.

Kada se Kićanović konačno vratija

[čitaj još...]

Nant 1983: Oproštaj Ćose, Kiće i Moke u senci skandala

Prvenstvo Evrope u košarci, 23. po redu, održano je u Francuskoj (Limož, Kaen i Nant) od 26. maja do 4. juna 1983. Učestvovalo je 12 ekipa podeljenih u dve grupe. Po dve najbolje plasirane sastaće se kasnije unakrsno u polufinalu, pobednici će igrati za zlato a poraženi za bronzu. Naša grupa je bila znatno teža jer su tu pored “plavih” tu bili još i Italija, Španija i domaćin Francuska, mada ne treba zaboraviti ni Grčku. U onoj drugoj grupi selekcija SSSR je bila apsolutni favorit, a za drugo mesto trebalo je da se bore ČSSR i Izrael.

Reprezentativci Jugoslavije su na Prvenstvo otputovali optimistički raspoloženi. Od odlaska Ace Nikolića, posle Svetskog prvenstva

[čitaj još...]

Feljton Kićanović (2): Kića i Praja – pobeda do kraja

Prelazni rok košarkaške predsezone 1973-74 iznjedrio je mega-transfer Kićanovića  u beogradski Partizan baš u vrime one Variola Vera histerije. Kako je beogradski klub još ranije, metodom „nivelacije“, ostao bez mogućnosti da potpiše Mirzu Delibašića, Kića je stigao u tim koji je već imao jednu mladu zvezdu – fenomenalnog atletu Dražena Dalipagića. Iako potpuno različiti po stilu igre, shvatanju košarke, ali i životnih filozofija, ova dvojica superšutera postali su najefikasnijim i najatraktivnijim duetom istorije jugoslovenske košarke, a također i najtrofejnijim što se broja zajedničkih, reprezentativnih uspjeha tiče.

U prvoj zajedničkoj sezoni su se još tražili

[čitaj još...]

Feljton Kićanović (1):  Amerikanac iz Čačka

Vozovi prolaze nam svima, a džukele laju na bilo kojoj geografskoj kombinaciji duljine i širine. Vozovima i džukelama počeo sam ja svoju priču životnih putovanja, vozovima i železnicom počinju je mnogi od nas. O džukelama ću nešto više pred sam kraj ovog putopisa, ali znajte da vlakovi i željeznica korijenima su mnogih istraživanja i priča mojih, a vjerujte mi, i nekih drugih putnika ovog našeg južnoslavenskog vremeplova košarkaških pregalaca. Ovako baš nekako, vozovima i železnicom, bajku je svojih putešestvija načeo i najveći srpski košarkaš u istoriji igre.

Pitanje dakako jest – ko je uopšte najveći srpski košarkaš (zemlje koja je dala ponajviše košarkaška

[čitaj još...]

Duje Krstulović – čovek iz senke

Sigurno ste već upoznati s mojom pasijom za pecanjem. Nije to tako ni rijetka pošast u krugu košarkaških zaljubljenika jer i jedan čuveni Radmilo Mišović verovatno ne bi bio takvom pojavom da nije rođen kraj Morave, i da svoj filigranski šut nije dodatno usavršio i preciznim zabacivanjem udice sa mamcem, a rad šuterskog mu zgloba vežbao je stalno, munjevitom kontra-reakcijom kad mu drma, drma plovak. Rijeke, njihovu maticu, limane, čitavu floru i faunu, uključujući komarce i druge beštije, živim i ja, ali kad se prebacim u potragu za beznadnom daljinom tad odmetnem se na debelo more sinje i više se ne koristi termin pecanje; tada počinjem, mada uglavnom i dalje koristim

[čitaj još...]