Tag Archives: dragan martinovic

 Kako ispasti iz lige (i vratiti se)

Uobičajeno je da pred početak svakog prvenstva slušamo kako su sve ekipe spremne, i kako su pripreme za početak lige bile bolje nego ikad. Logičan zaključak je da svi planiraju da se kao minimum bore za neko od prvih mesta na tabeli. A u svakom prvenstvu uvek neko bude i poslednji ili pretposlednji i seli se u niži rang. Mala digresija: koje su razlike između političara, dame i košarkaškog kluba? Kada političar kaže „da“, to znači „možda“. Kada kaže „možda“, to znači „ne“. A kada kaže „ne“, onda i nije političar. Kada dama kaže „ne“, to znači „možda“. Kada kaže „možda“, to znači „da“. A kada kaže „da“, onda i nije dama. Kada

[čitaj još...]

Pravda i nepravda plejofa

Što je veća neizvesnost na tabeli to je veće interesovanje za igru, zanimljivije je za praćenje a ujedno je veća i finansijska korist, koja svake godine postaje sve značajnija. Ne treba bolji primer od Evrolige, koja se iznedrila iz takmičenja u kojem su igrali šampioni država i koje se zvalo Kup šampiona – da bi danas postalo dostupno po osnovnom principu bogatstva samih klubova, s tim što velika količina novca privlači i kvalitetne igrače. Da bi se povećala draž takmičenja i da bi najuzbudljivije bilo na samom kraju, još davno je uveden plejof. Evropa je u tome kasnila za Amerikom. Taj princip plejofa je uveden čak i na velikim takmičenjima (olimpijade, svetska

[čitaj još...]

Dragan Martinović: Ptice selice

Kad čovek hoće da kupi auto, opšte je poznato da je najbolji – nov auto. I za brak važi pravilo „Bolje živeti sam, nego u lošem braku.“ Slična pravila važe i u svetu sporta, a naročito je to došlo do izražaja poslednjih godina – igrači više ne ostaju u klubovima „doživotno“, već se vezuju kratkoročnim ugovorima, a čak i ti kratki ugovori bivaju još kraći ako nešto ne ide onako kako bi obe strane želele.

Ima igrača koji su igrali u više od deset klubova, čak i do 15, ali ako pogledamo samo igranje u domaćim klubovima, i to samo u Prvoj ligi, onda su najveće „ptice selice“ sledeći igrači:

<span

[čitaj još...]

Istorija: Draž trke udvoje

Do sada je 14 prvenstava završeno tako što su na vrhu bile po 2 ekipe sa jednakim brojem pobeda (bodova). Davne 1948. na čelu su bile ekipe Crvene zvezde i Proletera (Zrenjanin), sa po 4 pobede i 1 porazom. Zvezda je osvojila titulu jer je imala bolju koš-razliku (a pobedila je i u međusobnom susretu). Dve sezone zaredom (1950. i 1951.) na vrhu su bili Zvezda i Partizan, prvo sa po 16 pobeda i po 2 poraza, a potom sa po 18 pobeda, po 2 remija i 2 poraza. Oba puta Zvezda je postajala šampion zahvaljujući boljoj koš-razlici. (1950. Zvezda je dobila i oba međusobna susreta, a 1951. su međusobno imali dva remija!)

Tek 1971/72 je na vrhu tabele ponovo je bio „dvojac“ – ovaj put

[čitaj još...]

Varljiva vrednost titule

Ne postoji apsolutna mera uspešnosti. U modernom životu često se svodi na to ko koliko ima novca. A istinsko bogatstvo je zdravlje, ne komadići zlata i srebra. Bogatstvo je nalik na morsku vodu, što je više pijemo to smo žedniji, isto vredi i za slavu. Biti zadovoljan onim što se ima, najveće je i najsigurnije bogatstvo. Prevedeno na naše košarkaše, najbogatiji su oni koji su najzadovoljniji onim što su ostvarili u svojim karijerama, a isto važi i za život posle košarke. Kako mi ne poznajemo njihove duše i misli, moramo se obratiti ciframa, koje govore sledeće:

Igrači sa najviše osvojenih titula državnog prvaka u našoj ligi:

9 titula: Milan Bjegojević (Crvena zvezda)

[čitaj još...]

Dražen Petrović ili Radivoj Korać?

Obično postoji neka granica koja svrstava ljude ili događaje na uspešne, manje uspešne i neuspešne. U košarci je broj od 30 postignutih poena na utakmici granica koja razdvaja vrsnog košgetera od ostalih igrača. Mnogo njih je uspevalo da dosegne do te magične cifre, ali je vrlo malo onih koji su uspeli da imaju prosek datih poena u jednom prvenstvu – veći od 30 poena.

U nekadašnjoj jugoslovenskoj Prvoj ligi, kasnije u srpskoj, to je do sada uspelo svega sedamnaestorici košgetera, nekom od njih jednom a nekima i više puta – ukupno je bilo 40 takvih sezona.

Kada se pogleda ta lista nema nikakvih čuda, niko tu nije i ne može da zaluta slučajno. Veće je „čudo“ da

[čitaj još...]

Priča o strelcima: Prve i druge violine

U domaćim šampionatima često se dešavalo da je razlika između prvog i drugog strelca u timu prilično velika.U životu svi težimo da smo bar u nečemu PRVI, tako da uloga DRUGOG nikoga ne zadovoljava, niti se pamti. Ne kažu slučajno- Da bi uspeli u poslu budite smeli, budite drugačiji i budite prvi. Svi znamo da je Nil Armstrong prvi čovek koji je kročio na Mesec. A ko je bio drugi ? Kolumbo je prvi otkrio Ameriku. Ali ko je bio drugi? Kada je košarka u pitanju,  rang liste najvećih razlika u efikasnosti igrača je moguće formirati na tri načina:

1.Na osnovu razlike u broju postignutih poena.

  1. Na osnovu razlike proseka postignutih poena po utakmici.
  2. Na osnovu količnika datih koševa prvog i drugog strelca (koliko koševa je davao prvi strelac na svaki postignut koš drugog strelca).

Ovo neodoljivo podseća na svakodnevni život u kome je pitanje kriterijuma često odlučujuće

[čitaj još...]

 Ko će nadmašiti Mariju Veger?

U prvom prvenstu Jugoslavije 1946. najefikasniji je bio Ladislav Demšar (Eđšeg) sa 69 poena na 7 utakmica (prosek 9,86). Važio je za vrsnog strelca, kako u Eđšegu, tako kasnije u Zvezdi i u reprezentaciji. Dugo godina je igrao u Zvezdi, ostao je na terenu sve do 1960, osvojio 8 titula prvaka države. Ukupno je odigrao 13 sezona u Prvoj ligi, 166 utakmica i postigao 1.392 koša, što su sve bili rekordi za prvu generaciju igrača u našoj košarci. U reprezentaciji je igrao od 1946. do 1956. postigavši 533 koša na 79 utakmica. Posle igračke karijere postao je trener. Najveće uspehe je postigao kao trener naše ženske reprezentacije koju je 1968. doveo do prve velike medalje, srebra

[čitaj još...]

 Istorija YU lige: čudne specifičnosti

Od 1946. pa do danas, prosek postignutih poena po ekipi na prvoligaškim utakmicama u domaćem prvenstvu je 79,9 poena. Oni koji su se rodili tada kad je odigran prvi šampionat uspeli su da doguraju do 70 godina, odnosno nikad nisu imali više godina nego što je iznosio prosečan broj poena, i verovatno maštaju o zamrzavanju proseka a samim tim i godina.

Uslovi igre i pravila  su se više puta menjali. Od 1946. do 1957. košarka se u našoj Prvoj ligiigrala pod otvorenim nebom a najveća razlika od današnjih pravila je bila u tom što nije bilo ograničeno vreme napada. Prosek datih poena po ekipi je u prvom prvenstvu iznosio svega 22,93. Već u sledećoj sezoni znatno je povećan i izosio

[čitaj još...]

Nepobedivi domaćini: Budućnost drži rekord

Volimo da se hvalimo time da smo dobri, gostoljubivi domaćin i da smo za gosta spremni da uradimo sve (ne baš kao Eskimi), ali to gostoljublje u sportu ne važi. U jugoslovenskoj i kasnije srpskoj Prvoj ligi je tokom ovih 70 godina gost dobijao u proseku svaku treću utakmicu (na dve pobede domaćina, jedna pobeda gostiju) – što nedvosmisleno pokazuje da domaći teren donosi prednost. Matematički to izgleda ovako: ako su svi uslovi, osim samog kvaliteta ekipa, jednaki – onda bi i domaćini i gosti trebalo da imaju po 50% šansi za pobedu. Gosti su dobili 33%, pa onda računamo da su toliko i domaćini dobili „zasluženo“. Ostaje 33% utakmica koje su dobili domaći a polovinu

[čitaj još...]