Tag Archives: Kićanović

Souly: Red veličine

Nego, iskopah ja nedavno neku listu jope, a ususret još jednom Evropskom prvenstvu koje nas čeka ovog košarkaškog lita – mogla bi bit poučnom… Ako me brojanje služi, ođe je 17 imena, ponajvećih španera basketa evropskije prostora a veli da svih vremena, barem kako FIBA, odnosno link

http://hoopshype.com/2015/09/20/pau-gasol-now-has-more-all-fiba-selections-than-any-other-european-player-in-history/

tvrdi…

PLAYER      ALL-FIBA SELECTIONS *       YEARS

  1. Pau Gasol (Spain) 8 2001, 2003, 2006, 2007, 2009, 2011, 2014, 2015
  2. Kresimir Cosic (Yugoslavia) 7 1969, 1970, 1971, 1973, 1975, 1978, 1979
  3. Sergei Belov (USSR) 7 1967, 1969, 1971, 1973, 1974, 1975, 1979
  4. Dragan Kicanovic (Yugoslavia) 5 1974, 1978, 1979, 1981, 1982
  5. Drazen Dalipagic (Yugoslavia) 4 1975, 1977, 1978, 1981
  6. Nikos Galis (Greece) 4 1983, 1987, 1989, 1991
  7. Arvydas Sabonis (USSR/Lithuania) 4 1983, 1985, 1986, 1995
  8. Dirk Nowitzki (Germany) 4 2001, 2002, 2005, 2007
  9. Vladimir Tkachenko (USSR) 3 1979, 1981, 1982
  10. Drazen Petrovic (Yugoslavia/Croatia) 3 1985, 1986, 1989
  11. Dino Radja (Yugoslavia/Croatia) 3 1989, 1993, 1994
  12. Toni Kukoc (Yugoslavia/Croatia) 3 1990, 1991, 1995
  13. Vlade Divac (Yugoslavia/Serbia-Montenegro) 3 1990, 1991, 1995
  14. Gregor Fucka (Italy) 3 1997, 1998, 1999
  15. Tony Parker (France) 3 2003, 2011, 2013
  16. Andrei Kirilenko (Russia) 3 2003, 2007, 2011
  17. Milos Teodosic (Serbia) 3 2009, 2010, 2014

Ako brojim Fučku, a on je naš isto ka šta je i Trst, 9 od njih je s ovih prostora, znači više od polovine! Pa tako vam je to i inače, mislim… Druga najbrojnija nacija je Rusija, odnosno SSSR, sa

[čitaj još...]

Piksi Subotić: Njeno veličanstvo FINTA

Poznati trener Slobodan Subotić, o kome je kao igraču nedavno pisao naš bloger Souly, javio nam se stručnim prilogom o  nekim zaboravljenim osnovnim elemntima košarke.

Dok god budem trener uvjek ću se sjećati rječi mog dragog profesora Ace Nikolića da je košarka igra ponavljanja, i da su fundmenti najvažnija stvar. Bez obzira koliko igrač bio star ili mlad, govorio je Profa, uvjek  mora raditi na driblingu, radu nogama, dodavanju, šutu i… FINTI. Ovo  sam namjerno napisao velikim slovima jer mislim da danas malo radimo na tom jako važnom segmentu. Ne vidim više fintu dodavanja, fintu šuta, fintu prodora… Kao da niko nikoga više ne “fintira”.

Nekad

[čitaj još...]

Souly: Strelci u magli (1)

Nema toga čovika iz ordinarnog košarkaškog puka koji ne voli strelce. Mislim one persone koje su u stanju svojim ofanzivnim sposobnostima donijeti odlučnu prevagu u košarkaškim nadmetanjima. Ili prosto i jednostavno samo nakrcati koš protivnika impozantnim brojčanim stavkama, na bilo koji legalan način u košarkaškim okvirima… Čak i danas, u vrijeme Indexa, +/- omjera i drugih korisnih statistika, mnogi izvještaji sa utakmica zaključuju da: Najbolji je bio XYZ sa postignutih 17 poena (naravno, najviše na tekmi). Da budem potpuno iskren – izlažući svoj nemali lični ego u

[čitaj još...]

Povratak Moke Slavnića u Beograd

Tekst našeg saradnika Nenada Kiša o vređanju kome su od strane navijača Crvene zvezde  bili izloženi Željko Obradović, Bogdan Bogdanovbić i Jan Veseli samo zato što su pre odlaska u inostranstvo bili „partizanovci“, podsetio me je na neko drugo, lepše vreme u kome je publika bila manje ostrašćena i manje zaboravna u odnosu na asove naše košarke koji su pred kraj blistavih karijera igrali za inostrane timove i sa njima dolazili u Beograd. Ovo je priča o dva povratka Zorana-Moke Slavnića.

***

Jedan od prvih košarkaša koji se sa svojim inostranim klubom „vratio“ u Beograd bio je Zoran-Moka Slavnić. Pre Evropskog prvenstva 1977. u Belgiji  potpisao je dvogodišnji ugovor

[čitaj još...]

Souly: Partizanov filigran Miško Marić

Svako ima neka lična košarkaška sjećanja, svatko je zapamtio nekog i neke domaće košarkaše, a one druge nije, ili ih je prosto znao pa zaboravio protokom vremena. Svakome od nas je netko od njih ostao omiljen, antipatičan, smiješan, malen il’ grandiozan. Iz raznoraznih razloga našeg jedinog subjektivnog ja.

I ja zaboravih mnoge u neminovnom procesu odumiranja moždanih stanica, pa sam prisiljen ponovo sa vama braćo da kročim krajolikom iz davnine koji kao da je nastao drevnom tehnikom izrade filigrana. A kad tako vozim se prošlošću kroz taj zlatom satkani pejzaž, iskaču pored puta razni nejasni obrisi, znakovi vremena prošlog, ličnosti drage i one druge kojih se danas

[čitaj još...]

Feljton Dalipagić (4): Najveći… posle Kiće

Košarkaška karma Dražena Dalipagića jedinstvena je na području bivše države. Pored svih pomenutih stavki, teško je odlučiti da li je bio veličanstvenim klupskim luzerom, ili nadrealnim reprezentativnim pobjednikom. U nacionalnoj selekciji gotovo bezgrešan, svoje najbolje klupske partije igrao je u susretima u kojima je Partizan gubio naslove – čuvene su sezone ’77 i ’78 kada je Praja znao natovariti 51 (Rabotničkom), 48 (Bosni) ili 46 (Jugoplastici), a crno-bijeli su te susrete proigrali, s njima i naslove tih sezona. Unatoč svemu, prva Partizanova prvenstvena titula u tada superjakom Yu-prvenstvu, i prvi međunarodni trofej crno-bele istorije, lansirale su

[čitaj još...]

Feljton Radmilo Mišović (6): Legenda!

Posle godinu dana pauze, Radmilo se vratio košarci! Ovoga puta promenio je klupske boje i obukao u dres lokalnog rivala Železničara.

U sezoni 1979/80 „Žele“ se takmičio u Drugoj saveznoj ligi, u istočnoj grupi (postojala je i zapadna). Železničar je u 22 kola ostvario 14 pobeda i zauzeo drugo mesto. Plasirao se u Prvu B saveznu ligu. Prvak je bila Budućnost, koja je ušla u Prvu saveznu ligu. Mišović je odigrao 15 utakmica i postigao 259 koševa (prosečno 17,3 po utakmici). Posebno je zanimljivo da je Radmilo tu sezonu odigrao u „Želovom“ dresu sa brojem 8!

Sigurno najbolju igru u novom dresu Mišović je prikazao protiv Budućnosti. Podgoričani su te godine bili prvaci

[čitaj još...]

Istorija: Nezaboravna Manila

U istoriji košarke nekadašnje Jugoslavije postoji više „zlatnih“ datuma, oni kada su se osvajale titule. A bilo je, na sreću, dosta. Jedan od tih je i 14.oktobar 1978, dan u kome je Jugoslavija drugi put postala prvak sveta. Osam godina posle prve zlatne medalje u istoriji naše košarke, one na SP u Ljubljani 1978, stiglo je još jedno zlato, ali u međuvremenu smo tri puta bili prvaci Evrope (1973, 1975, 1977), vicešampioni sveta (1974) i drugi na Olimpijskim igrama (1976). Bila je to zlatna decenija naše košarke, okrunjena trijumfom na Olimpijskim igrama u Moskvi 1980. Sve te medalje

[čitaj još...]

Feljton Radmilo Mišović (5): Nezaboravni meč u Milanu

Posle najvećeg uspeha i plasmana u evropsko takmičenje, Borac je prvenstvo 1973/74 dočekao oslabljen. Nastupao je u sastavu: Radmilo Mišović, Slobodan Koprivica, Predrag Katanić, Mirko Drobnjak, Marinko Purić, Predrag Strugarević, Ljubomir Radivojević, Vladimir Kačarević, Radoslav Drašović, Obrad Šarančić-Sajo, Ljubo Dumić i Mićo Vidaković. Trener je bio Slobodan Koprivica.

U Slavonskom Brodu je krajem septembra 1973. organizovan peti „Memorijal Radivoja Koraća“. Borac je pobedio višestrukog šampiona Poljske Vibžeže (94:81), i domaći Oriolik (91:84), a izgubio od Lokomotive (75:94). Mišović je Poljacima ubacio 34, Orioliku 35, a Zagrepčanima 33 koša. Po dve

[čitaj još...]

Feljton Radmilo Mišović (4): Forsiranje Kićanovića

U Čačku je 1971. godine održan Prvomajski TV košarkaški turnir. Mišović je odbio da igra za TV ekipu. Tom prilikom uručene su mu dve nagrade: za najboljeg strelca i najuspešnijeg izvođača slobodnih bacanja Prve lige. Redakcija lista “Sport” nagradila ga je sa dva zlatna časovnika marke „Darvil“. Te godine su beogradske “Večernje novosti” sastavile najbolju petorku prvenstva: Ljubodrag Simonović, Nikola Plećaš, Radmilo Mišović, Damir Šolman i Petar Skansi.

Pred početak novog prvenstva, krajem septembra 1971, u Slavonskom Brodu organizovan je Treći memorijalni turnir „Radivoje Korać“. Borac je osvojio pobednički pehar, pobedivši italijanski

[čitaj još...]