Tag Archives: Korać

Souly: Žućkova dinastija

Sjećate se možda one moje skromne impesije o uspjehu i dijelu istorije ex-Yu košarkaških timova u Evroligi/Kupu prvaka, one šta kaže da je beogradski Radnički ostvario povijesno najbolji omjer pobjeda i poraza od 72.7%. Nakon toga dobio sam par veoma znalačkih, stručnih i nadasve prijateljskih savjeta da je nemoguće usporediti taj davni, mršavi omjer od 8 pobjeda i 3 poraza sa ovim današnjim grandioznim košarkaškim stvarčicama i da jedan Zvezdin trijumf ove sezone u ovom evropskom takmičenju najplemenitije sorte vredniji je od svih dosega Radničkog. Ko zna, možda su ljudi stvarno u pravu i vrime briše sve, valjda ti povijesni omjeri i ne znače

[čitaj još...]

Dražen Petrović ili Radivoj Korać?

Obično postoji neka granica koja svrstava ljude ili događaje na uspešne, manje uspešne i neuspešne. U košarci je broj od 30 postignutih poena na utakmici granica koja razdvaja vrsnog košgetera od ostalih igrača. Mnogo njih je uspevalo da dosegne do te magične cifre, ali je vrlo malo onih koji su uspeli da imaju prosek datih poena u jednom prvenstvu – veći od 30 poena.

U nekadašnjoj jugoslovenskoj Prvoj ligi, kasnije u srpskoj, to je do sada uspelo svega sedamnaestorici košgetera, nekom od njih jednom a nekima i više puta – ukupno je bilo 40 takvih sezona.

Kada se pogleda ta lista nema nikakvih čuda, niko tu nije i ne može da zaluta slučajno. Veće je „čudo“ da

[čitaj još...]

 Ko će nadmašiti Mariju Veger?

U prvom prvenstu Jugoslavije 1946. najefikasniji je bio Ladislav Demšar (Eđšeg) sa 69 poena na 7 utakmica (prosek 9,86). Važio je za vrsnog strelca, kako u Eđšegu, tako kasnije u Zvezdi i u reprezentaciji. Dugo godina je igrao u Zvezdi, ostao je na terenu sve do 1960, osvojio 8 titula prvaka države. Ukupno je odigrao 13 sezona u Prvoj ligi, 166 utakmica i postigao 1.392 koša, što su sve bili rekordi za prvu generaciju igrača u našoj košarci. U reprezentaciji je igrao od 1946. do 1956. postigavši 533 koša na 79 utakmica. Posle igračke karijere postao je trener. Najveće uspehe je postigao kao trener naše ženske reprezentacije koju je 1968. doveo do prve velike medalje, srebra

[čitaj još...]

Istorija: Lekcija u Rimu 1960.

Posle Evropskog prvenstva 1959. u Istanbulu na kome je Jugoslavija, sa samo jednim porazom, zauzela tek 9. mesto, selektor Aleksandar Nikolić počeo je postepeno podmlađivanje tima. Nije više računao na Branka Radovića, Matiju Dermastiju, Milutina Minju i Igora Jelnikara. Tokom Mediteranskih igara 1959. u Bejrutu i Balkanskog šampionata u Sofiji 1960. tražio je sveže snage i na kraju se odlučio da novi igrači budu Josip Đerđa, Miha Lokar, Sreten Dragojlović i Zvonko – Džimi Petričević, ali su kostur tima i dalje činili Korać, Daneu, Đurić, Nikolić, Kandus i tada već veteran Boris

[čitaj još...]

Četvrto finale sa Amerikancima

Košarka se u Riju igra 19. put na olimpijskim igrama. U prethodnim izdanjima Amerikanci su 15 puta bili u finalu i izgubili samo jednom ( u Minhenu 1972.), jednom nisu učestvovali (1980. u Moskvi) a dva puta nisu stigli do finala (u Seulu 1988. i Atini 2004.). Ako se pogleda spisak njihovih rivala u finalnim utakmicama videće se da su Jugoslavija/Srbija, uz SSSR, bili najčešći protivnici! Ovaj duel u Riju biće četvrti! Čak ni veliki SSSR nema više od 4 finala sa SAD (1952,1956,1960,1972).

Uz 3 finala Jugoslavija je na olimpijskim igrama još 4  puta igrala sa Amerikancima i uvek gubila. Bilans je 0-7, koš-razlika 447-612 i ako je suditi po tradiciji naš tim nema šansu da

[čitaj još...]

Srebro iz Montevidea 1967.

Taj Montevideo kao da nam je bio suđen. Od onog prvog fudbalskog Mundijala 1930. preko srebra košarkaške reprezentacije na Svetskom prvenstvu 1967. do trijumfa Ilije Petkovića u dresu Penjarola početkom 70-tih godina prošlog veka. Pošto je ovo košarkaški portal, u današnjoj “istorijskoj čitanci” podsetićemo se na 11. juni 1967. kada smo, drugi put uzastopno, postali vice-prvaci sveta. Možda nekome srebrna medalja i ne izgleda kao posebno veliki uspeh, ali ne zaboravimo da je reč o deceniji u kojoj je naša košarka tek kretala ka evropskom i svetskom vrhu ali još nije imala ni jednu zlatnu medalju. Ona će doći 1970. u Ljubljani, ali od Beograda 1961. do Napulja

[čitaj još...]

Trajko Rajković, dobroćudni džin

Samo četiri dana posle velike pobede nad ekipom SAD kojom je Jugoslavija obezbedila titulu prvaka sveta, i tri dana posle formalnog proglašenja za svetskog prvaka 27.maja 1970, jugoslovensku javnost šokirala je vest: umro Trajko Rajković. Jednog od 12 junaka, jednog od sportskih heroja nacije, izdalo je srce. U decembru bi napunio 33 godine. Sportska karijera bila je pri kraju, ali je život bio pred njim. Sahranjen je u Aleji velikana, na nekoliko metara od Radivoja Koraća, druga iz OKK Beograda i reprezentacije, koji je poginuo 2. juna 1969.

trajko 3

Trajko je rođen 17. decembra 1937. u Leskovcu, ali nema podataka da su mu i košarkaški koreni u tom gradu. Našao sam podatak da je

[čitaj još...]

Istorija: Pedeset godina od prvog zlata

Ako bi vas na nekom kvizu pitali kada je i gde Jugoslavija osvojila prvu zlatnu medalju u košarci, odgovor “Na Svetskom prvenstvu u Ljubljani 1970” bio bi, naravno, tačan. Međutim, postoji još jedna zlatna medalja o kojoj se manje zna, i koja se ne vodi u bilansima iako bi trebalo. Osvojena je Čileu na nezvaničnom prvenstvu sveta 1966. Na današnji dan pre tačno 50 godina, 30 aprila te 1966, u poslednjem kolu naša reprezentacija pobedila je Španiju 68-65 i ponela titulu nezvaničnog prvaka sveta. Taj nezvanični karakter – u nastavku ću objasniti zašto je bio takav – učinio je da se ta titula nekako izgubi iako je takmičenju po sastavu, broju učesnika

[čitaj još...]

Istorija: Jugo igrači u selekcijama Evrope 1964-1991

Već smo ranije obradili priču o „Festivalu Evrope“, koji je održan 1968. u Beogradu, na Tašmajdanu. Sada će biti reči o učešću jugoslovenskih košarkaša u selekcijama Evrope na sličnim manifestacijama širom sveta.

Dugi niz godina FIBA je organizovala festivale košarke radi promocije i obeležavanja jubileja pojedinih klubova ili saveza. Sa tom praksom se počelo davne 1964. u Madridu, protiv Reala, da bi se svake naredne godine festival održavao u različitim zemljama. Naša jugoslovenska liga je u to vreme sa pravom bila na ceni, kao i košarkaški funkcioneri i igrači koji su što u domaćim, a kasnije i inostranim klubovima  pokazali kvalitet, a reprezentacija je postizala

[čitaj još...]

Festival košarke, Beograd 1968.

Od 14. do 16. juna 1968. u Beogradu, na Tašmajdanu, održao se „Festival košarke“ na kome su učestvovali timovi Crvene zvezde, Reala iz Madrida i Selekcija Evrope. Tri dana je beogradska publika mogla da uživo posmatra majstorije domaćih i evropskih majstora košarke. Crvena zvezda, pojačana Koraćem, Ražnatovićem i Maroevićem, Evropljani sa Đerđom i Ćosićem, i Real u najboljem sastavu, bili su prava poslastica za košarkaške sladokusce. Prvog dana su se sastali Selekcija Evrope i Real iz Madrida. Pobedili su Evropljani sa 74:56. Govorili su različitim jezicima, sporazumevali se na terenu mimikom, ali im to nije smetalo da pred 3.000 gledaoca pokažu svoj rakošni

[čitaj još...]