Tag Archives: Krešimir Ćosić

Eurobasket ’87: Ćosić uzeo bronzu pa dao ostavku

Prvenstvo Evrope u košarci, 25. po redu, održano je u Atini od 3. do 14. juna 1987. Sve utakmice su odigrane u dvorani “Mir i prijateljstvo” u Solunu, koja prima 14.000 gledalaca. Na prvenstvu je učestvovalo 12 ekipa podeljenih u dve grupe. Kao i dve godine ranije, Jugoslavija se nalazila u onoj težoj grupi, čak su i suparnici bili identični, jedino je umesto Poljske rival bio domaćin Grčka.

Selektor Krešimir Ćosić, koji je uspeo da veže treće veliko takmičenje zaredom, na Eurtobasket je odveo najjači mogući tim, gde su priliku da debituju dobili veoma mladi ali izuzetno talentovani Kukoč, Đorđevič, Paspalj i Rađa. U pitanju je najmlađa selekcija koja

[čitaj još...]

Eurobasket ’85: Šok za selektora Ćosića

U (nekadašnjoj) Zapadnoj Nemačkoj (Karlsrue, Leverkuzen i Štutgart) održano je od 5 do 16. juna 1985. Prvenstvo Evrope, 24. po redu. Igralo se po starom sistemu gde je 12 ekipa bilo podeljeno u dve grupe, pa je onda dolazilo do ukrštanja u četvrtfinalu. Grupe su bile neujednačne po kvalitetu jer su u našoj bili još SSSR i Španija, dok je u onoj drugoj glavni favorit bila Italija, a za preostala tri mesta sa podjednakim šansama borile su se ekipe SR Nemačke, Izraela, Holandije i Čehoslovačke.

Sovjetski Savez je ponovo bio prvi favorit za zlato jer su imali fantastičan sastav. Glavni teret je nosila spoljna linija Valters–Kurtinaitis–Homičus, a pod koševima je briljirala

[čitaj još...]

Feljton Kićanović (5): Genije vlada Evropom

Bez Dalipagića, koji je otišao u Veneciju na jednu sezonu, Kićanović je u Partizanu imao gotovo identičnu momčad kao i dvije godine ranije kada je tim osvojio trostruku krunu. Kića je u prvenstvo krenuo kao neman, ubacujući 42 poena, polovinu Partizanovih, sarajevskoj Bosni na otvaranju sezone 1980-81, ali onda se smirio, zadovoljio prosjekom od 25 i pametnim vođenjem ekipe. Znalo se još pred početak sezone da će najveći protivnik crno-bilima biti zagrebačka Cibona, koja se pojačala Krešom Ćosićem. Ovaj je, u dvije sezone koje je proveo u talijanskoj Bolonji, donio dva prvenstvena naslova Sinudineu, a ništa drugo se nije očekivalo ni od vukova s Tuškanca. Dvoboji Partizana

[čitaj još...]

Nant 1983: Oproštaj Ćose, Kiće i Moke u senci skandala

Prvenstvo Evrope u košarci, 23. po redu, održano je u Francuskoj (Limož, Kaen i Nant) od 26. maja do 4. juna 1983. Učestvovalo je 12 ekipa podeljenih u dve grupe. Po dve najbolje plasirane sastaće se kasnije unakrsno u polufinalu, pobednici će igrati za zlato a poraženi za bronzu. Naša grupa je bila znatno teža jer su tu pored “plavih” tu bili još i Italija, Španija i domaćin Francuska, mada ne treba zaboraviti ni Grčku. U onoj drugoj grupi selekcija SSSR je bila apsolutni favorit, a za drugo mesto trebalo je da se bore ČSSR i Izrael.

Reprezentativci Jugoslavije su na Prvenstvo otputovali optimistički raspoloženi. Od odlaska Ace Nikolića, posle Svetskog prvenstva

[čitaj još...]

Duje Krstulović – čovek iz senke

Sigurno ste već upoznati s mojom pasijom za pecanjem. Nije to tako ni rijetka pošast u krugu košarkaških zaljubljenika jer i jedan čuveni Radmilo Mišović verovatno ne bi bio takvom pojavom da nije rođen kraj Morave, i da svoj filigranski šut nije dodatno usavršio i preciznim zabacivanjem udice sa mamcem, a rad šuterskog mu zgloba vežbao je stalno, munjevitom kontra-reakcijom kad mu drma, drma plovak. Rijeke, njihovu maticu, limane, čitavu floru i faunu, uključujući komarce i druge beštije, živim i ja, ali kad se prebacim u potragu za beznadnom daljinom tad odmetnem se na debelo more sinje i više se ne koristi termin pecanje; tada počinjem, mada uglavnom i dalje koristim

[čitaj još...]

Inside NCAA: Klinci koji su izrasli u džinove

Za poznavaoce NCAA košarke nije tajna da se svake sezone pažnja medija skoro isključivo fokusira na nekoliko najjačih konferencija ili liga (Big 10, ACC, Big12, PAC 12, SEC, BIG EAST) i gotovo potpuno se zaborave one manje poznate gde se ipak igra veoma dober basket. Jedna od tih uslovno rečeno manjih je WCC (West Coast Conference), koja obuhvata deset univerziteta raspoređenih kao što i sam naslov nalaže uglavnom na Zapadnoj obali SAD.  Za razliku od mnogih koledža koji su locirani u kojekakvim nedođijama, do kojih čak nije lako ni stići jer čovek mora da promeni 2-3 avionska leta, većina WCC univerziteta se nalazi u velikim i, po meni, nekim od najinteresantnijih američkih

[čitaj još...]

Dugi: ostajte ovde, ili bilo bi lepo (ali ni slučajno jer je tragično)

Jutros u prodavnici provučem karticu Poštanske štedionice – odbijena je. Jbg još devet dana do penzije, biće zajebano ali snaći ću se. Nije kraj sveta. To nam bar nije strano. I, ni sam ne znam zašto, pomislih na plastične kontejnere u Beogradu i setih se da sam jednom prilikom vozio Požeškom ulicom prema Košutnjaku. Beše toplo vreme, a samo par dana pošto su, pompezno najavljivani, postavljeni novi, zeleni plastični kontejeneri. Kod galerije, iza pumpe, vidim dva kontejnera gore i tope se naočigled svih. Pomislih da smo stoka i da sigurno niko nije ložio, niti je bilo vreme za to, a i zgrade okolo su novijeg datuma pa imaju centralno grejanje. Biće da je neko  onako

[čitaj još...]

Josip Đerđa, Bob Kuzi jugo-basketa

U nastavku serije o velikim igračima jugo-košarke danas ću o Josipu Đerđi. Ako imate dvadesetak godina, pogotovo ako niste iz Zadra, Dalmacije ili u širem smislu iz Hrvatske, verovatno niste ni čuli za njega. Ako imate tridesetak možda ste tek nešto načuli o njemu, ako ste prešli četrdesetu male su šanse da ste da ga ikada gledali, ali ako ste iznad 50. i ako vas je košarka interesovala od detinjstva, onda verovatno pamtite jednog od najboljih plejmejkera bivše Jugoslavije.

U nekom mom “idealnom timu” Jugoslavije jedan od tri pleja, gotovo izvesno, bio bi Josip-Pino Đerđa. U najkraćem – čudo od igrača. Imao je sve: tehniku, brzinu, šut, gipkost

[čitaj još...]

Standardizacija, ali po medaljama

Zoran Prelević, reprezentativac Jugoslavije i as Radničkog i Šibenke, sada uspešan trener, ima svoj stav o vrednovanju najboljih košarkaša koji su igrali na ovim našim prostorima. Po njegovom mišljenju, osnov za rangiranje su osvojene medalje, a tu bi na prvom mestu bili – Kresimir Ćosić (14 osvojenih medalja) i Dražen Dalipagić (12 osvojenih medalja).

Pročitao sam tekst “ Standardizacija po matematici”. Ne bih se složio sa brojem koševa i broju nastupa u reprezentaciji kao jako bitnim za određivanje igračke vrednosti. Hajde da to uradimo na osnovu uspeha. Čime se uspeh meri? Brojem osvojenih medalja. Pamtim Poljaka Jurkijeviča, koji je bio najbolji strelac na

[čitaj još...]

Krešo Ćosić, igrač ispred svog vremena

Danas bi napunio 67 godina. Na žalost, već 20 godina možemo da obeležimo samo dan njegovog preranog odlaska, 25. maja 1995. Krešimir-Krešo Ćosić. Legenda zadarske, hrvatske, jugoslovenske, evropske i svetske košarke. Igrač koji je pretekao vreme. Sabonis 20 godina pre Sabonisa, sa 10 centimetara manje i (bar) 30 kilograma lakši od litvanskog “cara”. Krešo Ćosić je jedan od tri naša najbolja igrača koje sam gledao. Centar koji je mogao da igra na svim pozicijama, centar koji se prvi izvlačio na visoki post, šutirao sa polu-distance, asistirao kao plej, čitao igru kao retko ko. Kao da je bio rođen za košarku, ili ona za njega.

Debitovao je za Zadar

[čitaj još...]