Tag Archives: Miroljub Damnjanović

Dugi: Namere i zadaci Sindikata sporta

Glavni odbor UGS NEZAVISNOST je, na osnovu Inicijative za osnivanje Sindikata sporta ’’Nezavisnost’’, 11. aprila doneo odluku o osnivanju sportskog sindikata. Osnivačka sukpština Sindikata sporta ’’Nezavisnost’’ održana je u Beogradu, a skupštinu je otvorio Zoran Stojiljković, predsednik UGS NEZAVISNOST. Na Osnivačkoj skupštini su doneti Statut i Akcioni plan i konstituisani organi Sindikata sporta ’’Nezavisnost’’ – Izvršni odbor, Nadzorni odbor i Predsedništvo.

Za predsednika Sindikata sporta ’’Nezavisnost’’, na mandatni period od pet godina, izabran je Miroljub Damnjanović, zamenika predsednika – Dejan Šuput, potpredsednicu – Olivera

[čitaj još...]

Dugi: Punoletsvo

Obožavam Jokića. Kao i svi, verovatno. Nervira samo što nije ni “DELIJA” ni “GROBAR” pa ne mogu da se guze sa njegovim slikama. Ali je nesvakidašnji i odavde je, pazite – odavde je. Jedino se bojim da ga tamo silnom lovom ili potrebama ne  “amerikanizuju” i otupe mu autentičnost, što bi mi ovde rekli “zajebanciju u pristupu”. Još se više bojim da ne potpiše za nekog KANDIDATA. Ma valjda nije lud. Mada, naš je a kad “Kad Zare igra, ne se znaje”.

Ali ima još jedan Jokić, samo je  novinar i piše u “Danasu” subotom.Vlada Jokić. Piše lepo pitko i razumljivo. Skoro napisa

[čitaj još...]

Dugi: Tamo gde nastaje Amazon (2)

Kad sedim sa Popom u “Potkovici” umemo da dugo ćutimo. On čita vesti na telefonu a ja odlebdim. I s vremena na vreme promenimo po koju cicijašku rečenicu. A često, vrlo često, kao da smo baba Vange. Neko od nas pomene trećeg, i zazvoni telefon – taj pomenuti se javlja, ili nailazi na vrata. Kako se svi družimo mora da postoji zajedničaka usmerenost i učestalost toka misli, ali deluje prilično začuđujuće.

Samo što poslah predhodni tekst o Ikitosu, koji se uzgred budi rečeno svideo ljudima zbog moje sirove moći zapažanja međusfera i pamćenja čudnih detalaja, upalih teliviziju kad tamo stravične poplave baš u severozapadnom Peruu. Setih se i one moje opaske

[čitaj još...]

Dugi: Tamo gde nastaje Amazon (1)

Sećam sa  kad je moj otac kupio prvi televizor, ja sam uredno sa pažnjom odgledao i odslušao operu “Don Kihot”. Imao sam desetak godina, klinac željan svega iz mašte i nekih priča iz daljine, čija je karakteristika bila da se sa udaljenošću uvećavaju. A mašta, ona je bila sve: i ishodište i utočište, i uteha i nada, narastala zajedno sa nama – mozak nam je samo vrio. I kad se pojavilo tako nešto kao prvi TV – osećali smo se kao da smo  dohvatili deo naših fantazija i nežno ga gurnuli ispod košulje, pored srca.

Toga je bilo sve više. Pa u početku retki filmovi u boji u sinemaskopu, koje smo gutali i zbog  dalekih i izazvnih, za nas tada

[čitaj još...]

Dugi: Ćira i Pavle

Da li se neko seća jedne pričice, objavljene u “Politici” tamo negde početkom osamdesetih. Naslov joj beše “Vojko i Savle”. Trebalo je da odmah u naslovu ukaže, a da to ne bude baš direktno, na sukobe i razlike u razmišljanjima dvojice  vrednih ljudi toga vremena, Gojka Nikoliša i Pavla Savića. Ali kako onda nije smelo da se različito razmišlja, bar ne na vrhu, nastade ova priča po starom dobrom receptu “službe” – podmetanja i usmeravanja javnog mnjenja.Posle počeše beskrajni partijski sastanci, kritike i busanja, i počeše godine RASPLETA, zapleta, otpleta i čega već. Za nas obične ljude mislim da su tada počele godine

[čitaj još...]

Dugi: Miroslav

Obično ime, u Srba svakodnevno i veoma  rasprostranjeno. Miroslav. Slovensko, valjda zbog teskoba u životu, kao izdizanje mira na pijedestal, kao želja, slavljenje i nada. E, pa jedan od Miroslava oko nas je jedini Miroslav sa aurom i sa mirom koji je širio oko sebe.

Nekako povezujem nepovezivo, i kako prođoše ovi ledeni dani vest u dnevniku – te gde je greben, te gde je onaj Mađar, veći pa manji. Te koliku santu je otkinuo i koliko leda ode niz Dunav.

Kao da se prošle nedelje otkinuo jedan deo Beograda i otplovio Dunavom, ali prvo Savom između dva mosta, pa prema ušću, i dalje u večnost. Jedan, možda ne tako veliki deo Beograda, ali nabijen nostalgijom, emocijama

[čitaj još...]

Dugi: Vreme praštanja

Behu neka pisanja, normalno mnogo ozbiljnija i značajnija od ovog mog, te vreme raspleta, te vreme smrti, ali me nekako dodirnu ovo vreme našeg Božića i vreme praštanja. Što se mene tiče ja mogu, hoću i oprostiću svima sve, neću zaboraviti, ali oprostiću. Jedino sebi neke stvari ne mogu. Nikad da oprostim, ali je i meni teško sa mnom. Sećate se, a stariji se sigurno sećaju Seida Memića Vajte i njegove “Zlatne ribice” – kao lovio neki čuvek ribu, lovio, lovio ceo dan, i ulovio ribicu zlatnu… I tako ide do najveličanstvenijeg kraja, po mom, i da malo iznerviram Ostoju – “najnašijeg” kraja  (meni je to najprelepšiji kraj &#8211

[čitaj još...]

Dugi: Dokle više “večiti”?

Wonder bar, nesvakidašnji beogradski kafić na uglu Rasinske, ili Đuke Dinić i Bulevara. Nedelja, 11. decembar, predveče, Pink Floyd – “Sjaj ludih dijamanata”. Zažmurim i…

Poljska 1974 godine. Prvi ili drugi zavijutak iza kraja sveta. Gdanjsk, ili Dancig, kako učismo iz istorije i početku drugog klanja u dvadesetom veku. Posle utakmice sa dvesta kg para u džepu pođemo u provod. Još nam je falilo po dva dolara da kupimo čarape. Ničeg nije bilo. Luka velika, mrak i jedna sijalica od sto vati tamo negde kao orijentir. Neki, kao uslovno rečeno bar ili klub – sve jako skromno, i na nekom nivou koje ni mi koji nismo odlazili na takva mesta u Beogradu

[čitaj još...]

Dugi: Sportski centar

U poslednja dva dana dva puta sam se osetio prozvanim i povređenim. Nevezano jedno sa drugim, tek neko iz grupe kod Ljube Jakića, i sutradan u Jagodini, reče za nas nekolicinu – ovo su pravi igrači. Šta je to značilo? Ko su ostali? Gerila, kako neko dobaci. Možda na prvu loptu to imponuje ali,verujte, vređa. Nema razlike između nas. U duhu, u  opredeljenju i posvećenosti. Svi smo mi pravi jer smo u datom trenutku doneli odluku da pristajemo da imamo cilj, da se ponašamo po pravilima i da nam vrhovni sudija bude poen i rezultat. I da poštujemo jedni druge.

Možda izgleda, prosto, ali razmislite koliko je to hrabro opredeljenje i danas, i vajkada. Šahisti rekoše i

[čitaj još...]

Od zlata važniji – igrači

Lepo je kada se osvajaju medalje, pogotovo zlatne, kao naši sjani mladići na Evropskom prvenstvu do 20 godina u Italiji (10 mečeva, 10 pobeda!), ali je još lepše ako iza njihovog sjaja stoji talenat igrača, perspektiva od koje će naša košarka živeti u budućnosti. Juniorski šampionati Evrope igraju se od 1964. godine, a cilj ovog retrosptektivnog teksta jeste da podseti na košarkaše Jugoslavije i Srbije koji su u proteklih pet decenija osvajali medalje kao juniori ili mladi, a mnogi od njih kasnije i kao seniori. Možda je u ovom pregledu, svakako nenamerno, zaboravljeno neko ime, ali verujem da poduži spisak naših mladih “medaljaša” dovoljno svedoči o “fabrici

[čitaj još...]