Tag Archives: Mirza Delibašić

Boško Đokić: Slobodna bacanja i poslednji šut

Jučerašnji poraz Partizana u Beogradu od ekipe Dinamo Sasari (87:88) imao je neke specifičnosti, a o dve bih hteo da podelim neko svoje iskustvo. Naime, crno-beli su, i prema rečima svog kouča Džikića, sa 16 promašenih slobodnih bacanja sebi oduzeli šansu da trijumfuju, a druga specifika je da se igrao produžetak. Dakle, imam nameru da koju prozborim o slobodnim bacanjima i produžecima, dodatnom vremenu pri nerešenom rezultatu posle črtrdeset minuta igre…

Slobodna bacanja (SB) su jedini nebranjeni napadački elemenat (Njofra Paviljonski – ”jedino ako ti najbliži sudija malo ne izađe na ruku”), izvode se kad je sat isključen, ima dovoljno vremena za ”odmor&#8221

[čitaj još...]

Razmišljanja Mikija Vukovića u hladu jasena pored Morave

Obećah pre neki dan da ću se malo vratiti i na starije kraljevačke košarkaške generacije. Evo održavam obećanje i pričam o Mikiju.

Bio je to još jedan od mnogih razgovora pored Morave, u livadi pod jasenom ispod kojeg voda izvire u Miločaju, selu u okolini Kraljeva, u kojem je rođen jedan od najuspešnijih evropskih košarkaških trenera, Mihajlo Miki Vuković. Priča Miki kako je sa Mitrom Beatovićem, Lazom Panićem, Gidrom, Galetom Todosijevićem, Boškom Domazetom i drugima, pod komandom stratega Milenka Novakovića, bivšeg igrača Partizana i reprezentacije Jugoslavije, sa 16 godina započeo igru koja će mu život značiti.

“Sećam se kao danas kada je Bole Domazet napravio

[čitaj još...]

Slobodan Piksi Subotić: Moj profa

Prvi put sam profesora Acu Nikolića sreo 1978. na Jahorini, na pripremama za Svjetsko prvenstvo u Manili. Bio sam tada izabran među 14 kandidata, sa onom neviđenom grupom igrača koji bi, po mom mišljenju, danas da igraju sigurno svi bili važni u NBA ligi. Nisam imao nekog bližeg kontakta sa njim tokom tih visinskih priprema, osim relacije trener-igrač, ali kasnije smo se okupili u Puli i tu počinje naše druženje i izvan terena.

Bio sam cimer sa Mokom, i to je bilo nezaboravnih 14 dana jer sa njim nikad nije bilo dosadno. Znali smo izlaziti uveče u Puli u neki klub “Internacional” na pivo, i Moka se tada stalno šalio da je tajna našeg uspjeha u svakodnevnoj upotrebi

[čitaj još...]

KK Bosna, uspon i pad evropskog šampiona

April u Sarajevu uvijek iznova budi i ružna i lijepa sjećanja. Ružna su ona ratna, koja bi najradije svi pametni zaboravili, a posebno lijepa ona sportska – košarkaška, što nas i danas ispunjavaju radošću i ponosom. Njih duže pamtimo i o njima radije govorimo… Sjećamo se Grenobla i 5. aprila 1979. Pamtimo finale Kupa evropskih šampiona, u kome su igrali košarkaši sarajevske Bosne i italijanskog prvaka Emersona. Pamtimo ga zato što su gotovo sve prognoze favorizovale moćnu ekipu iz Varezea, ali je, suprotno očekivanju, to bila zvjezdana noć sarajevskih ”mladih lavova”, koji su sa tijesnih 96: 93 slavili sjajnu pobjedu i osvojili evropsku titulu kao prvi jugoslovenski

[čitaj još...]

Feljton Kićanović (2): Kića i Praja – pobeda do kraja

Prelazni rok košarkaške predsezone 1973-74 iznjedrio je mega-transfer Kićanovića  u beogradski Partizan baš u vrime one Variola Vera histerije. Kako je beogradski klub još ranije, metodom „nivelacije“, ostao bez mogućnosti da potpiše Mirzu Delibašića, Kića je stigao u tim koji je već imao jednu mladu zvezdu – fenomenalnog atletu Dražena Dalipagića. Iako potpuno različiti po stilu igre, shvatanju košarke, ali i životnih filozofija, ova dvojica superšutera postali su najefikasnijim i najatraktivnijim duetom istorije jugoslovenske košarke, a također i najtrofejnijim što se broja zajedničkih, reprezentativnih uspjeha tiče.

U prvoj zajedničkoj sezoni su se još tražili

[čitaj još...]

Feljton Kićanović (1):  Amerikanac iz Čačka

Vozovi prolaze nam svima, a džukele laju na bilo kojoj geografskoj kombinaciji duljine i širine. Vozovima i džukelama počeo sam ja svoju priču životnih putovanja, vozovima i železnicom počinju je mnogi od nas. O džukelama ću nešto više pred sam kraj ovog putopisa, ali znajte da vlakovi i željeznica korijenima su mnogih istraživanja i priča mojih, a vjerujte mi, i nekih drugih putnika ovog našeg južnoslavenskog vremeplova košarkaških pregalaca. Ovako baš nekako, vozovima i železnicom, bajku je svojih putešestvija načeo i najveći srpski košarkaš u istoriji igre.

Pitanje dakako jest – ko je uopšte najveći srpski košarkaš (zemlje koja je dala ponajviše košarkaška

[čitaj još...]

Duje Krstulović – čovek iz senke

Sigurno ste već upoznati s mojom pasijom za pecanjem. Nije to tako ni rijetka pošast u krugu košarkaških zaljubljenika jer i jedan čuveni Radmilo Mišović verovatno ne bi bio takvom pojavom da nije rođen kraj Morave, i da svoj filigranski šut nije dodatno usavršio i preciznim zabacivanjem udice sa mamcem, a rad šuterskog mu zgloba vežbao je stalno, munjevitom kontra-reakcijom kad mu drma, drma plovak. Rijeke, njihovu maticu, limane, čitavu floru i faunu, uključujući komarce i druge beštije, živim i ja, ali kad se prebacim u potragu za beznadnom daljinom tad odmetnem se na debelo more sinje i više se ne koristi termin pecanje; tada počinjem, mada uglavnom i dalje koristim

[čitaj još...]

Manila 1978: Drama u finalu, produžetak, Kića-Praja i titula

Osmo svetsko prvenstvo je održano u Manili, od 1. do 14. oktobra 1978. Filipini su trebali da imaju domaćinstvo još 1962. ali im ga je FIBA oduzela jer nisu hteli da izdaju ulazne vize reprezentacijama iz socijalističkih zemalja. Od ovog prvenstva promenjen je sistem takmičenja, tako što je umesto dotadašnjeg turnirskog gde je pobednik bila ekipa koja je osvojila najviše bodova uveden kup sistem, pa su igrane utakmice za zlato, као i za bronzanu medalju.

To je epoha kada je razlika u kvalitetu između ekipa била izuzetno velika, pa je i mogućnost iznenađenja bila svedena na minimum. Unapred se znalo da će medalje biti podeljene između dotadašnjih najčešćih osvajača SSSR-a

[čitaj još...]

Mirza Delibašić, poslednji romantik

Danas bi napunio 61 godinu. Umro je pre 14, jednog hladnog decembarskog dana u svom Sarajevu koje je proslavio koliko i ono njega. Mirza Delibašić je tog 8. decembra 2001. otišao zauvek, ali je isto tako ostalo večno sećanje na njega, na njegovu sportsku i ljudsku veličinu. Dugo pamtim, gledao sam od početka 60-tih godina prošlog veka sve naše najveće igrače, i ako je do ličnog suda svrstavam Mirzu u trojicu najvećih. Uz njega, bez redosleda, Krešo Ćosić i Dragan Kićanović.

Sećam se tačno kada sam prvi put čuo za Mirzu. Kažem čuo, jer to prvo kadetsko Prvenstvo Evrope, igrano u Gorici (Italija) 1971. nismo mogli da gledamo, nije  bilo TV prenosa. Selektor juniorske reprezentacije

[čitaj još...]

Poređenje baba i žaba

Kolegama sa sjata Eurohoops pala je na pamet ideja koja mi se u startu ne dopada: biranje najboljeg evropskog košarkaša svih vremena. Odabrali su listu sa 15 imena, konkurs ostaje otvoren do 24. oktobra. Evo spiska kandidata, onako kako su poređani na sajtu:

Sergej Belov, Dejan Bodiroga, Šarunas Marčulionis, Dino Rađa, Dirk Novicki, Pau Gasol, Dino Menegin, San Epifanio, Nikos Galis, Krešimir Ćosić, Arvidas Sabonis, Toni Kukoč, Toni Parker, Vlade Divac, Dražen Petrović.

Nemam prigovor na one koji su na listi, imam za one koji nisu na njoj. Na brzinu, uz rizik da zaboravim neko ime, evo koga bih ja stavio na tu listu, mada se nikada ne bih upustio u avanturu biranja “najboljeg

[čitaj još...]