Tag Archives: Miško Marić

Souly: Partizanov filigran Miško Marić

Svako ima neka lična košarkaška sjećanja, svatko je zapamtio nekog i neke domaće košarkaše, a one druge nije, ili ih je prosto znao pa zaboravio protokom vremena. Svakome od nas je netko od njih ostao omiljen, antipatičan, smiješan, malen il’ grandiozan. Iz raznoraznih razloga našeg jedinog subjektivnog ja.

I ja zaboravih mnoge u neminovnom procesu odumiranja moždanih stanica, pa sam prisiljen ponovo sa vama braćo da kročim krajolikom iz davnine koji kao da je nastao drevnom tehnikom izrade filigrana. A kad tako vozim se prošlošću kroz taj zlatom satkani pejzaž, iskaču pored puta razni nejasni obrisi, znakovi vremena prošlog, ličnosti drage i one druge kojih se danas

[čitaj još...]

Dugi: Veliki majstori košarkaške lože (Ili: zašto ne pišeš više?)

Kad je Bertoluči napravio “Dvadeseti vek” počeo sam da shvatam ozbiljnost latinskog duha i njihove načine preživljavanja. Tako da ono o lukavosti ispada kao podmetanje i zanemarivanje “gromadnog” duhovnog i estetskog bogastva i kulture.

Dvadeseti vek donese mnoge novine, progres u odnosu na konzervativni i sporovozeći 19. vek, ali donese i ogromnu potrošnju tečnosti kojoj je u prethodnom stoleću, očigledno zbog ogromnog povećanja ponude, znatno opala cena – krvi.

Možda mi iz zemlje uzimamo mnogo ruda i nafte i siromašimo je, ali smo je toliko natopili krvlju da ako slučajno unutar nam majčice dođe do nekih cernovskih ubrzanja – počeće

[čitaj još...]

Beogradski mladići Jarić, Marić, Zorkić, Željko Šašić…

Postoji jedna grupa ljudi, u rasponu godina od „onih pravih” pa do “vrlo zrelih“, kojima je vreme uz košarku jednostavno smisao života. Magična igra pod obručima im se uvukla pod kožu još davnih dana, ne zaboravlja se, pa i dan danas ubacuju kroz obruč. Košarkaški veterani se (minimum) tri puta nedeljno okupljaju u Beogradu, tačnije u zemunskoj dvorani Vizura, i malo je reći da tamo samo održavaju kondiciju. Svaki put je to igra u koju se svi unesu, gde se ide skoro do granica sadašnjih mogućnosti, ponekad i preko.

Ima još sličnih košarkaških grupacija širom grada, pa i Srbije, ali sastav ovih beogradskih momaka je zaista za respekt. Jer, kada bi svi

[čitaj još...]

Kad se Moka vratio u Beograd

Prošle nedelje Nemanja Nedović je u dresu Unikahe igrao protiv svog bivšeg kluba Crvene zvezde, a pre njega to je uradio i Nikola Kalinić u dresu Fenerbahčea, zajedno sa Bogdanom Bogdanovićem koji nije nosio Zvezdin dres ali je kao član crno-belih mnogo puta igrao protiv komšija sa Kalemegdana. Danas je uobičajeno i često da naši igrači igraju protiv svojih bivših, ili uopšte naših klubova, ali nekada nije bilo tako. Imali smo mnogo manje igrača u inostranim klubovima, a svaki njihov dolazak u grad iz koga su otišli u veliki košarkaški svet pobuđivao je veliku pažnju.

Jedan od prvih koji se sa svojim inostranim klubom „vratio“ u Beograd bio je Zoran-Moka Slavnić

[čitaj još...]

Kakav tim, strašan tim

Ova slika nastala je 21. marta 1978. u Banjaluci. U finalu Kupa Koraća Partizan je pobedio Bosnu 117-110, posle produžetka. U regularnom delu bilo je 101-101, na poluvremenu 54-47 za Bosnu. Bila je to nezaborabvna utakmica, festival ofanzivne košarke. Dalipaguić je dao 48 poena, Kićanović 33, Miško Marić 21…Na drugoj strani Mirza Delibašić je ubacio 32 poena, Žarko Varajić 22, Raša Radovanović 20 a Svetislav-Kari Pešić 14… Sudili su Simon Motard (Belgija) i Ljubomir Kotleba (Čehoslovačka), u dvorani “Borik” bilo je 6.000 ljudi.

Nema nekog konkretnog povoda za ovu sliku, osim malo nostalgije zbog velikih asova na obe strane. U Bosni su još

[čitaj još...]