Tag Archives: piva ivkovic

Dugi: Miroslav

Obično ime, u Srba svakodnevno i veoma  rasprostranjeno. Miroslav. Slovensko, valjda zbog teskoba u životu, kao izdizanje mira na pijedestal, kao želja, slavljenje i nada. E, pa jedan od Miroslava oko nas je jedini Miroslav sa aurom i sa mirom koji je širio oko sebe.

Nekako povezujem nepovezivo, i kako prođoše ovi ledeni dani vest u dnevniku – te gde je greben, te gde je onaj Mađar, veći pa manji. Te koliku santu je otkinuo i koliko leda ode niz Dunav.

Kao da se prošle nedelje otkinuo jedan deo Beograda i otplovio Dunavom, ali prvo Savom između dva mosta, pa prema ušću, i dalje u večnost. Jedan, možda ne tako veliki deo Beograda, ali nabijen nostalgijom, emocijama

[čitaj još...]

Dugi: “Probaj iz ulaza!”

Kakav bi ja to bio Srbin kad bih priznao da je neko u pravu a da ja ne znam bolje. Pu.  Pu daleko bilo. Lepo ćemo se slagati kad priznate da sam ja u pravu. Srbijica je  ovo,brale! Mada, neki put se desi, samo neki put, nešto malo drugačija slika.

Boško Đokić je pre desetak dana napisao tekst o slobodnim bacanjima i poslednjem šutu. Lepo i tačno, mada je moja prva reakcija bila: ja znam bolje… Šta on zna!?

Ali  da se  ne bih glupirao, ostavio sam malo da odstoji – kao sarma, pa da napišem nešto na istu temu iz mojeg ugla. I, da vidite čuda, pročitam sada opet onaj njegov članak i vidim da se Boško “opametio” za poslednjih deset dana. Dobro piše

[čitaj još...]

Dugi: Sportski centar

U poslednja dva dana dva puta sam se osetio prozvanim i povređenim. Nevezano jedno sa drugim, tek neko iz grupe kod Ljube Jakića, i sutradan u Jagodini, reče za nas nekolicinu – ovo su pravi igrači. Šta je to značilo? Ko su ostali? Gerila, kako neko dobaci. Možda na prvu loptu to imponuje ali,verujte, vređa. Nema razlike između nas. U duhu, u  opredeljenju i posvećenosti. Svi smo mi pravi jer smo u datom trenutku doneli odluku da pristajemo da imamo cilj, da se ponašamo po pravilima i da nam vrhovni sudija bude poen i rezultat. I da poštujemo jedni druge.

Možda izgleda, prosto, ali razmislite koliko je to hrabro opredeljenje i danas, i vajkada. Šahisti rekoše i

[čitaj još...]

Prele: Rad sa mladim košarkašima

Košarka je divna, jednostavna, igra za pametne ljude. Sve se dešava na malom prostoru, jako brzo, tako da igra zahteva brzo razmišljanje i koncentraciju. Dobar košarkaš treba da je hrabar, pametan, talentovan, skladno građen za košarku – visok, pošten, da poseduje individualnu tehniku, znanje kolektivne taktike, da bude jaka moralna ličnost koja neće u porazu klonuti.

Kako dečaku ili devojčici pomoći u razvoju da dostignu svoj maksimalni nivo kao košarkaši? Jednom prilikom su pitali Dušana Ivkovića: „Kako ste uspeli da stvorite takve vrhunske košarkaše kao što su Divac, Paspalj, Bodiroga i ostali ?” Genijalni  košarkaški trener Ivković je odgovorio: „Veliki košarkaši

[čitaj još...]

Dugi: Knjiga o Milunu

Na internetu se pojavila informacija o sajtu “Beograd moje mladosti”. Za nas odavde to je bilo kao crveni plašt na koridi. Otvaraš i gledaš stare slike, sve prepoznaješ, sve ti je u nekoj od fijokica mozga. Smejuljim se i sebično uživam u nečemu što ovi danas nemaju – samo mi imamo “Beograd moje mladostu”, sitna pakost.

Gledam sve do kraja, a tu, na kraju – kao u filmu “Keri” Skota Karpentera. Baš takav stres, jer poslednja fotografija je – KK Radnički.

Mi bejasmo deo nečije mladosti! To nije bila neka sportska kategorija, jer sport nije bio ni cilj, ni sredstvo među te 92 fotke za podsećanje. Mi smo bili deo ambijenta

[čitaj još...]

Dugi: Biznis ili Borat liga?

Vidim da veliku polemiku izaziva ABA liga, koju ovi naši i oni iz okruženja “biznis meni” uporno pokušavaju da proglase  vrhunskim poslovnim poduhvatom. Ma ‘ajte molim vas, vrhunski poslovni poduhvat na ovim prostorima! Ovde se sve vrti oko nekih prevarica – da, prevarica, jer za prevaretine nemamo muda. U celom regionu su nijanse u pitanju. Negde je to modna revija fantomki – za izlazak, za spavanje, za rad firmirane fantomke, a kod ostalih nešto drugo. Pa posle ABA ispade poslovni poduhvat, ili “biznis” košarka, a mi jedino možemo da ponudimo sirovu i sve siroviju radnu snagu, kao polufabrikat u nekim od košarkaških liga u vaseljeni

[čitaj još...]

Prele: Tako je govorio Piva Ivković

Ljudi dolaze, prođu, odu. Neko, ipak ostane zauvek. Ime mu znaš, izgled, boju kose, očiju, pokrete, i znaš da iz svakog trenutka koji si sa njim proveo ostane neka uspomena, a on ti biva sve bliži i jasniji, draži.

Poseban je onaj kod koga sve pamtiš, svaku sitnicu…

Slobodan Ivković, poznatiji kao Piva. Genijalan čovek. Dugo sam ga smatrao najboljim našim i evropskim trenerom, ali iz razgovora sa njim shvatio sam da je najbolji bio – profesor Aleksandar Nikolić. Nebrojeno puta mi je Piva govorio šta je sve naučio od “Profe” Ace Nikolića.

Sećam se, neke davne godine smo prvi put u Jugoslaviji videli zonski presing 1-2-1-1. Đorđe Andrijašević je

[čitaj još...]

Milun Mek Marović  Lune

Milun je voleo da ga zovem Lune. To je bio junak našeg dečaštva i mladosti. Bio je poznat kao Lun, kralj ponoći, alijas Donald Sikert. Odgajila ga je i stručno obrazovala kriminalna grupa sa namerom da od njega stvori vrhunskog kriminalca. Lun je ipak odlučio da svoj život posveti borbi protiv kriminala. Bio je visoko obrazovan čovek, poliglota sa osećajem za umetnost i obučen da koristi najnovije tehnologije. Deluje skoro kao levičar, bori se protiv svih vladara iz senke, organizovanog kriminala, a ponekad i državnih službi koje služe krupnom kapitalu.

I samo pominjanje Luna govori kakav je bio Milun Marović. Pošten, hrabar, nadasve pametan, obrazovan, odan prijatelj, borac

[čitaj još...]

Dugi: Lament nad basketom

Svojevremeno u ovdašnjoj košarkaškoj komunikaciji nije bilo mnogo stranih reči, iliti “tuđica”, više smo imali “svojica” ili “našica”. I uopšte mi nije jasno kako smo mi u to doba igrali kad nije bilo pick and roll-ova, drajva, elejupa, ribaunda i sličnih izraza koje smo već počeli da menjamo i po padežima i u vremenima. Ali se sećam od kako sam uzeo košarkašku loptu u ruke jedne reči – basket. To je bio kao deminutiv od reči košarka, nešto kao košarkica ali se lakše izgovaralo, i zvučalo je nekako važnije, podsećalo na samo poreklo igre. Mada su naša pravila basketa onda bila baš naša, sasvim drugačija od onih koje

[čitaj još...]

Dugi: Second hand life, ili priča o prosutom mleku

Kaže se – cipela glavu čuva, šubara je kvari. Ima smisla ta narodna mudrost. Sve nekako dolazi odozdo. To “dole” nas na kraju i vuče sve više. Nema odbrane protiv prirode, pa i potkovica kao obuća je neka vrsta zaštite plemenitih životinja, odanih svom gazdi i prijatelju. Tako da je potpuno glupo ono kad nekoj budali kažemo: konju jedan. Jedna od uvreženih besmislica u našem svakodnevnom govoru. Ima ih još, ali ‘ajde da ostanemo kod ove.

Elem, potkovica je izmišljena da služi kao zaštita, potpora. E – ima i jedan restoran u Golsvortijevoj ulici istog imena koji je, spontano, postao neka vrsta skloništa i zaštite od neki put ružne svakodnevice

[čitaj još...]